Da li se iko od vas pokajao sto je otišao iz Srbije?

[vuxanne]

Nece vam niko reci da se pokajao sto je otisao iz Srbije do god reakcije budu bile: "Pa vrati se, sta radis tu?". To su apsolutno povezane stvari. Ljudi nisu stenje da se nekad ne zamisle i pomisle: "Sta mi je trebalo ovo sve". Sumnjam da ima neko ko to apsolutno nikad ne pomisli (ako mu se desi nesto ekstremno lose u nekom momentu). Ali to prodje. I odgovor na pitanje je jasan. Pokajali su se oni sto su se vratili u Srbiju. A oni sto su ovde ostali nisu zato i ostaju. Meni uopste nije jasno sta tu ima da se filozofira. Cisto onako razglabanja radi? Ako je to samo caskanja radi, niko vam ne brani naravno...

[chicagopn]

naravno samo komentarisemo temu ,niko nikog ne ubedjuje na bilo sta. ja bas volim ovakve teme i volim da cujem misljenja ostalih ljudi...

neznam da li sam vec pisao negde ali ponovicu ovde

upoznao sam prosle godine tipa iz bosne koji je vozac,ispricao mi je kako je sa bosnom zavrsio za sva vremena ali to ga je kostalo karijere,dobrog posla,kuce 2 auta i normalnog zivota.

on je poslao zenu i decu na raspustu pre oko 4-5 godina kuci doneli su odluku da ostanu tamo da deca krenu u skolu jedno je bilo treci a drugo 5 nisam siguran...
on je ostao ovde da proda kucu ,isplati dugove, otarasi se auta.
radio je u DHL-u satnica 25$ uniski posao sve benificije najbolje ,zena takodje imala posao jednom reciju sredili su zivot ali emocije nisu...

tako deca krenu tamo u skoli on prodao kucu i pravac bosna jer mu je dopizdilo ovde vise kaze da placa bilove.

trebalo mu je 2 godine da shvati da je napravio gresku ,mislim da se pokajao mnogo ranije ,ali nakon 2 godine odluci da se vrati nazad .

ponovo pakuj zenu,decu ponovo upis u skolu deca su poremecena skroz na skroz a oni ponovo od 0.

zive negde sad na kiriji on nasao posao kao pocetnik zena dal isto nesto slabo radi...kaze bar sam sad na svome shvatio sam da tamo vise ni na odmor ne idem jer sam napravio suludu gresku.

tako isto i moj instruktor Andrija nakon 13 godina provedenih u chicagu ozenio se ima dete zena je odrasla ovde ali otisli na odmor 2 godine za redom ,dopalo im se i resili da se vrate ili presele nazad u srbiji da bi dete poslo od prvog razreda u skoli .

ja sam mu rekao da mu zelim sve najbolje i da dobro cuva US pasos jer ce brzo da mu zatreba za nazad,iz razloga sto mi nije delovao siguran kad je polazio,kaze ima neku semu da radi u BG ali videce sta ce da bude.

i njemu dopizdelo ovde da placa bilove, ide svaki dan od jutra do mraka na posao ,vozi po guzve ,ne vidja zenu i dete ...i tako covek pukne.

[Маче]

Prvobitno poslao korisnik chicagopn

naravno samo komentarisemo temu ,niko nikog ne ubedjuje na bilo sta. ja bas volim ovakve teme i volim da cujem misljenja ostalih ljudi...

neznam da li sam vec pisao negde ali ponovicu ovde

upoznao sam prosle godine tipa iz bosne koji je vozac,ispricao mi je kako je sa bosnom zavrsio za sva vremena ali to ga je kostalo karijere,dobrog posla,kuce 2 auta i normalnog zivota.

on je poslao zenu i decu na raspustu pre oko 4-5 godina kuci doneli su odluku da ostanu tamo da deca krenu u skolu jedno je bilo treci a drugo 5 nisam siguran...
on je ostao ovde da proda kucu ,isplati dugove, otarasi se auta.
radio je u DHL-u satnica 25$ uniski posao sve benificije najbolje ,zena takodje imala posao jednom reciju sredili su zivot ali emocije nisu...

tako deca krenu tamo u skoli on prodao kucu i pravac bosna jer mu je dopizdilo ovde vise kaze da placa bilove.

trebalo mu je 2 godine da shvati da je napravio gresku ,mislim da se pokajao mnogo ranije ,ali nakon 2 godine odluci da se vrati nazad .

ponovo pakuj zenu,decu ponovo upis u skolu deca su poremecena skroz na skroz a oni ponovo od 0.

zive negde sad na kiriji on nasao posao kao pocetnik zena dal isto nesto slabo radi...kaze bar sam sad na svome shvatio sam da tamo vise ni na odmor ne idem jer sam napravio suludu gresku.

tako isto i moj instruktor Andrija nakon 13 godina provedenih u chicagu ozenio se ima dete zena je odrasla ovde ali otisli na odmor 2 godine za redom ,dopalo im se i resili da se vrate ili presele nazad u srbiji da bi dete poslo od prvog razreda u skoli .

ja sam mu rekao da mu zelim sve najbolje i da dobro cuva US pasos jer ce brzo da mu zatreba za nazad,iz razloga sto mi nije delovao siguran kad je polazio,kaze ima neku semu da radi u BG ali videce sta ce da bude.

i njemu dopizdelo ovde da placa bilove, ide svaki dan od jutra do mraka na posao ,vozi po guzve ,ne vidja zenu i dete ...i tako covek pukne.

znaci on se prvo pokajao sta uopce su otisli u americi i vratio se nazad u bosnu i onda pa se pokajao sta se vratio u bosnu pa opet nazad u americi? ili gresno sam svatila. isto cula sam mnogo od nasih da se zale na taj nacin zivot tamo. ali kako sto sam rekla uvek se mozes vratiti svoju zemlju ako si cvrsto resio da to je ono sto zaista zelis i bar posli su i videli i sad znaju sa sigurnosci sta je a sta nije za njih. mozda su izgubili dosta vremena i mnoge druge stvari ali to je cena za pronalazenje svoji pravi put u zivotu. sad su i emocii sredili a to je najbitnije

[ivkodrg]

Prvobitno poslao korisnik chicagopn

Igore nece ljudi da te plase moras sam da vidis kako je

evo ti sta te ceka

moras da shvatis da dolazis iz socijalizma u kapitaluzam
moras da znas razliku izmedju ta dva sistema
ovde cvece ne mirise ,hrana je losa ali zato para ima i to mnogo .
Ako si neki tip koji zivi za drustvo i pijanke onda nisi za ovde
ako si normalan znas sta hoces ovde mozes da napravis lovu
gde ni u jednoj drzavi ne mozes.
ovde ces biti prihvacen kao covek koji ce imati sva prava kao i rodjeni amer.
sistem je sredjen pravila igre se znaju i to postuj .
moj cilj je zaraditi koju paru i penziju za stare dane i odoh kuci .

Osim ovog prvog dela ( prelaska iz socijalizma u kapitalizam ) fenomenalno , vrlo kratko i vrlo recito objasnjene osnovne razlike..........

[dreamerns]

Prvobitno poslao korisnik chicagopn

moras da shvatis da dolazis iz socijalizma u kapitaluzam
moras da znas razliku izmedju ta dva sistema
ovde cvece ne mirise ,hrana je losa ali zato para ima i to mnogo .
Ako si neki tip koji zivi za drustvo i pijanke onda nisi za ovde
ako si normalan znas sta hoces ovde mozes da napravis lovu
gde ni u jednoj drzavi ne mozes.
ovde ces biti prihvacen kao covek koji ce imati sva prava kao i rodjeni amer.
sistem je sredjen pravila igre se znaju i to postuj .
moj cilj je zaraditi koju paru i penziju za stare dane i odoh kuci .

Ja ne bih rekao da je hrana losa, vec da ima lose hrane. To je razlika. Sve zavisi koliko si spreman da odvojis za hranu. Ima ovde hrane da se opametis, daleko veci izbor nego u Srbiji.
Za ostalo se slazem, mada i ovde mozes da stvoris itekako drustvo i da ti bude ok po tom pitanju.
Ono sto meni nedostaje jeste da kad god se izadje mora neko da vozi (ovo pogotovo vazi za Kaliforniju). Tako da je to uvek neka organizacija u kojoj neko ispasta.
Vidim da je tema ko se pokajao, pa necu previse da piskaram (jer ja licno nisam). Voleo bih kada bih mogao godisnje da provedem mesec dana u Srbiji da se vidim sa svojima. To bi mi bilo idealno....ali ne vise od mesec dana. Sto se pokajanja tice, Amerika mi je pruzila da zivim zivot o kojem sam sanjao....toliko :-)

[Lucky]

Prvobitno poslao korisnik dreamerns

Amerika mi je pruzila da zivim zivot o kojem sam sanjao....toliko :-)

Pa nisi ti dzabe dreamer ns

BTW slike sa Bora Bora-e su fenomenalne!

[dreadnot]

Prvobitno poslao korisnik chicagopn

moras da shvatis da dolazis iz socijalizma u kapitaluzam
moras da znas razliku izmedju ta dva sistema
ovde cvece ne mirise ,hrana je losa ali zato para ima i to mnogo .
Ako si neki tip koji zivi za drustvo i pijanke onda nisi za ovde
ako si normalan znas sta hoces ovde mozes da napravis lovu
gde ni u jednoj drzavi ne mozes.
ovde ces biti prihvacen kao covek koji ce imati sva prava kao i rodjeni amer.
sistem je sredjen pravila igre se znaju i to postuj .

Amen to that! Sve i da ne znas da pravis pare, a mnogi ne znaju, mozes da radis pristojan posao, da zaradis pristojne pare (ne velike) za koje mozes pristojno da zivis. Rec "pristojno" u ovom slucaju znaci "mnogo bolje nego u Srbiji", bez razmisljanja da li ces se skrpiti od prvog do prvog, cega moras da se odreknes i sl.
Pre desetak dana sam se vratio iz Srbije. Posle tri godine otisli smo na dve nedelje. Otisli smo puni ocekivanja, zeljni, sa ne znam kakvim ocekivanjima. Vec posle dva - tri dana smo se osvestili. Ne kazem, bilo je super videti sve drage ljude, rodbinu i prijatelje, i provesti vreme sa njima. Bilo je divno pricati svojim jezikom od jutra do sutra, valjati stare fore, plasirati citate iz kultnih filmova na pravom mestu i u pravom trenutku, jesti burek, pogacice, cevape, kajmak, otici na Beerfest i sl. A onda moj sin pita: "A zasto su ovde ulice ovako prljave?" Zatim ja shvatim da sam poceo da primecujem da su fasade tragicno izvrljane besmislenim skrabotinama koje nazivaju grafitima, mada sa pravim grafitima nemaju nikakve veze. Kroz razgovore sa prijateljima shvatim da su svi ocajni, beznadezni i pogubljeni, jos vise nego pre tri godine kada smo se rastajali. Pogledam klinca, vidim da je on srecan, zadovoljan i da jedva ceka da se vrati kuci jer mu pocinje nova skolska godina i videce se sa svojim drugarima. Spakujem kofere i kazem: "Idemo kuci". Samo tri godine i jedna poseta su bili dovoljni da me izlece od svake nostalgije (dobro, i redovno skajpovanje). Da se ne razumemo pogresno, meni je jako zao mojih prijatelja, mog naroda i moje zemlje, od srca bih voleo da im je svima bolje i lakse. Nadam se da ce se stvari popraviti. Medjutim, kako sada stvari stoje, cak i kada bih, potpuno hipoteticki, dosao do nekih grdnih para, pa da mogu da biram gde cu da zivim, ni tada ne bih izabrao da se vratim. Nije to samo pitanje novca. Kvalitet zivota je drugaciji, ljudi su drugaciji. Setajuci ulicama Beograda video sam puno mladih ljudi koji imaju borbeni stav, mrko gledaju oko sebe, samo cekalju varnicu da prasnu. Svi su napeti, svi u borbi za prezivljavanje. Kao copor, trazi se mesto blize vrhu. Odvikao sam se od toga. Ovde se svi smese, ljubazni su u komunikaciji. Samo tri godine su bile dovoljne da usvojim takav nacin zivota i komunikacije i da vise ne zelim da se vratim na staro.
I da se jos malo osvrnem na citirano sa pocetka posta - nemam ovde kafansko drustvo, ne idem u kafane, iako bih mogao. Nisam nesto isao ni u Srbiji, vise zbog toga sto nisam mogao. Ipak, imam drustvo sa kojim idem na izlete, kampovanja, rostiljanja, porodicne vecere i sl. Okupimo se i kada nemamo nikakav provod, tek da se vidimo i popijemo kaficu. Shvatio sam da mi se socijalni zivot znatno popravio i intenzivirao od kako smo dosli ovamo. Vrlo zanimljivo, imajuci u vidu da smo sve stare prijatelje ostavili za sobom i krenuli od pocetka u sticanju novih. To su neke fine vrednosti koje cine zivot lepsim, a koje nisu direktno vezane za kolicinu novca kojom raspolazes (mada uvek dobro dodje da bi provod bio jos bolji). Zbog toga, a i mnogo drugih sitnica i nijansi se ne kajem sto sam dosao.

[dragonn]

Prvobitno poslao korisnik dreadnot

Amen to that! Sve i da ne znas da pravis pare, a mnogi ne znaju, mozes da radis pristojan posao, da zaradis pristojne pare (ne velike) za koje mozes pristojno da zivis. Rec "pristojno" u ovom slucaju znaci "mnogo bolje nego u Srbiji", bez razmisljanja da li ces se skrpiti od prvog do prvog, cega moras da se odreknes i sl.
Pre desetak dana sam se vratio iz Srbije. Posle tri godine otisli smo na dve nedelje. Otisli smo puni ocekivanja, zeljni, sa ne znam kakvim ocekivanjima. Vec posle dva - tri dana smo se osvestili. Ne kazem, bilo je super videti sve drage ljude, rodbinu i prijatelje, i provesti vreme sa njima. Bilo je divno pricati svojim jezikom od jutra do sutra, valjati stare fore, plasirati citate iz kultnih filmova na pravom mestu i u pravom trenutku, jesti burek, pogacice, cevape, kajmak, otici na Beerfest i sl. A onda moj sin pita: "A zasto su ovde ulice ovako prljave?" Zatim ja shvatim da sam poceo da primecujem da su fasade tragicno izvrljane besmislenim skrabotinama koje nazivaju grafitima, mada sa pravim grafitima nemaju nikakve veze. Kroz razgovore sa prijateljima shvatim da su svi ocajni, beznadezni i pogubljeni, jos vise nego pre tri godine kada smo se rastajali. Pogledam klinca, vidim da je on srecan, zadovoljan i da jedva ceka da se vrati kuci jer mu pocinje nova skolska godina i videce se sa svojim drugarima. Spakujem kofere i kazem: "Idemo kuci". Samo tri godine i jedna poseta su bili dovoljni da me izlece od svake nostalgije (dobro, i redovno skajpovanje). Da se ne razumemo pogresno, meni je jako zao mojih prijatelja, mog naroda i moje zemlje, od srca bih voleo da im je svima bolje i lakse. Nadam se da ce se stvari popraviti. Medjutim, kako sada stvari stoje, cak i kada bih, potpuno hipoteticki, dosao do nekih grdnih para, pa da mogu da biram gde cu da zivim, ni tada ne bih izabrao da se vratim. Nije to samo pitanje novca. Kvalitet zivota je drugaciji, ljudi su drugaciji. Setajuci ulicama Beograda video sam puno mladih ljudi koji imaju borbeni stav, mrko gledaju oko sebe, samo cekalju varnicu da prasnu. Svi su napeti, svi u borbi za prezivljavanje. Kao copor, trazi se mesto blize vrhu. Odvikao sam se od toga. Ovde se svi smese, ljubazni su u komunikaciji. Samo tri godine su bile dovoljne da usvojim takav nacin zivota i komunikacije i da vise ne zelim da se vratim na staro.
I da se jos malo osvrnem na citirano sa pocetka posta - nemam ovde kafansko drustvo, ne idem u kafane, iako bih mogao. Nisam nesto isao ni u Srbiji, vise zbog toga sto nisam mogao. Ipak, imam drustvo sa kojim idem na izlete, kampovanja, rostiljanja, porodicne vecere i sl. Okupimo se i kada nemamo nikakav provod, tek da se vidimo i popijemo kaficu. Shvatio sam da mi se socijalni zivot znatno popravio i intenzivirao od kako smo dosli ovamo. Vrlo zanimljivo, imajuci u vidu da smo sve stare prijatelje ostavili za sobom i krenuli od pocetka u sticanju novih. To su neke fine vrednosti koje cine zivot lepsim, a koje nisu direktno vezane za kolicinu novca kojom raspolazes (mada uvek dobro dodje da bi provod bio jos bolji). Zbog toga, a i mnogo drugih sitnica i nijansi se ne kajem sto sam dosao.

Eto i mene posle bash duzeg vremenskog perioda. Mislim, bio sam tu da bacim pogleda sta se i o cemu pishe ali nisam se ukljucivao u polemike a ne obecavam da cu biti mnogo aktivan ubuduce zbog posla, obaveza, i slicnih stvari. Elem da se vratim na temu. Apsolutno se slazem sa svime sto si napisao. Ja sam imao potrebu da odem dole cak 3 puta za tri godine iz mnogo neprijatnih razloga vezanih za zdravlje roditelja tako da nisam imao bash mnogo vremena da razgledam okolo sto bi se reklo. Svejedno, ono sto sam uspeo da nahvatam mi se, svakim odlaskom dole, sve manje i manje svidelo. Ogromno sivilo na svakom koraku, cekanje na sve i svasta, narocito kod lekara posto sam tamo provodio najvishe vremena sva tri puta, i tako dalje, da ne nabrajam sve. Kroz razgovor sa prijateljima vidim da je sve losije nego sto je bilo kada sam josh bio tamo i to je svakom mojom posetom bivalo negativnije. Ne kazem da je ovde med i mleko i da ti sve pada sa neba, niti gledam sve kroz ruzicaste naocare, ali se postenim radom moze postici mnogo vishe nego u Srbiji. Kao sto si napomenuo Dreadnot, jedino mi je zao ljudi koje dole poznajem, porodice, celokupnog naroda, zemlje Srbije, i sto ti rece - voleo bih da je svima mnooogo bolje nego sto jeste.Sto se mene ja do sada nisam osetio nostalgiju, a iskreno ne verujem ni da ce mi se to destiti (koliko poznajem sebe ). Sa prijateljima se cujem uglavnom preko skajpa tako da se ispisemo ili ispricamo do mile volje. Da ne davim vishe - niti jedne sekunde se nisam pokajao sto sam iskoristio priliku koja mi se pruzila dobijanjem zelene karte .

[via]

Prvobitno poslao korisnik dreadnot

Amen to that! Sve i da ne znas da pravis pare, a mnogi ne znaju, mozes da radis pristojan posao, da zaradis pristojne pare (ne velike) za koje mozes pristojno da zivis. Rec "pristojno" u ovom slucaju znaci "mnogo bolje nego u Srbiji", bez razmisljanja da li ces se skrpiti od prvog do prvog, cega moras da se odreknes i sl.
Pre desetak dana sam se vratio iz Srbije. Posle tri godine otisli smo na dve nedelje. Otisli smo puni ocekivanja, zeljni, sa ne znam kakvim ocekivanjima. Vec posle dva - tri dana smo se osvestili. Ne kazem, bilo je super videti sve drage ljude, rodbinu i prijatelje, i provesti vreme sa njima. Bilo je divno pricati svojim jezikom od jutra do sutra, valjati stare fore, plasirati citate iz kultnih filmova na pravom mestu i u pravom trenutku, jesti burek, pogacice, cevape, kajmak, otici na Beerfest i sl. A onda moj sin pita: "A zasto su ovde ulice ovako prljave?" Zatim ja shvatim da sam poceo da primecujem da su fasade tragicno izvrljane besmislenim skrabotinama koje nazivaju grafitima, mada sa pravim grafitima nemaju nikakve veze. Kroz razgovore sa prijateljima shvatim da su svi ocajni, beznadezni i pogubljeni, jos vise nego pre tri godine kada smo se rastajali. Pogledam klinca, vidim da je on srecan, zadovoljan i da jedva ceka da se vrati kuci jer mu pocinje nova skolska godina i videce se sa svojim drugarima. Spakujem kofere i kazem: "Idemo kuci". Samo tri godine i jedna poseta su bili dovoljni da me izlece od svake nostalgije (dobro, i redovno skajpovanje). Da se ne razumemo pogresno, meni je jako zao mojih prijatelja, mog naroda i moje zemlje, od srca bih voleo da im je svima bolje i lakse. Nadam se da ce se stvari popraviti. Medjutim, kako sada stvari stoje, cak i kada bih, potpuno hipoteticki, dosao do nekih grdnih para, pa da mogu da biram gde cu da zivim, ni tada ne bih izabrao da se vratim. Nije to samo pitanje novca. Kvalitet zivota je drugaciji, ljudi su drugaciji. Setajuci ulicama Beograda video sam puno mladih ljudi koji imaju borbeni stav, mrko gledaju oko sebe, samo cekalju varnicu da prasnu. Svi su napeti, svi u borbi za prezivljavanje. Kao copor, trazi se mesto blize vrhu. Odvikao sam se od toga. Ovde se svi smese, ljubazni su u komunikaciji. Samo tri godine su bile dovoljne da usvojim takav nacin zivota i komunikacije i da vise ne zelim da se vratim na staro.
I da se jos malo osvrnem na citirano sa pocetka posta - nemam ovde kafansko drustvo, ne idem u kafane, iako bih mogao. Nisam nesto isao ni u Srbiji, vise zbog toga sto nisam mogao. Ipak, imam drustvo sa kojim idem na izlete, kampovanja, rostiljanja, porodicne vecere i sl. Okupimo se i kada nemamo nikakav provod, tek da se vidimo i popijemo kaficu. Shvatio sam da mi se socijalni zivot znatno popravio i intenzivirao od kako smo dosli ovamo. Vrlo zanimljivo, imajuci u vidu da smo sve stare prijatelje ostavili za sobom i krenuli od pocetka u sticanju novih. To su neke fine vrednosti koje cine zivot lepsim, a koje nisu direktno vezane za kolicinu novca kojom raspolazes (mada uvek dobro dodje da bi provod bio jos bolji). Zbog toga, a i mnogo drugih sitnica i nijansi se ne kajem sto sam dosao.

Moram priznati da obožavam čitati tvoje postove jer djeluju tako pozitivno i inspirativno. A pročitala sam ih ... mašala , od samog početka kad je jedna od opcija bila da ide supruga sama obzirom da je nosilac, pa preko cijele procedure, sve do utisaka vezano za Milwaukee. Tu sam se posebno zadržala jer smo počeli "otkrivati" jednom dijelu porodice šta nam se dešava pa odmah dolaziš do više informacija tko koga ima gdje, a da bi bio voljan pomoći itd. pa je i Milwaukee upao u igru. Ono što mi je baš "zapelo za oko" je jedan post gdje govoriš o lažnoj sigurnosti koju ti kod nas daje državni posao jer ako sam dobro shvatila i ti i supruga ste imali u Srbiji te "sigurne poslove". Činilo mi se kao da čitam naša razmišljanja. Naime kod nas je slična situacija, suprug ima taj "sigurni" državni posao, već 9 godina i baš kao što si rekao uljuljaš se samo u tom pojmu sigurnosti, a kad staneš i razmisliš bistrom glavom samo tapkaš u mjestu, ali zaboga imaš državni posao pa trebaš biti zadovoljan. Nema veze što korupcija cvjeta na sve strane, što nikad nećeš napredovati jer si; pod jedan, stranački neopredijeljen, pod dva nemaš dovoljno novca da podmitiš gdje treba, što ti se kao vodeće strukture smjenjuju polupismeni ljudi koji i danas u svom vokabularu koriste riječi poput voj, tuj, noj i sl., koji ne poznaju opštu kulturu, ali imaju titulu magistra i sl.

I koliko god se trudiš boriti protiv toga opet te ta lažna sigurnost ponese, pa smo već sada u samom početku "otkrivanja" svega članovima bliže porodice, iskusili komentare tipa: Dobro razmislite vrijedi li prokockati sigurnost koju imate ovdje, a idete u neizvjesnost. Ali što je najgore na trenutak se i sam zapitaš: čekaj, pa stvarno ovdje bar imam sigurne poslove, hajde da još malo razmislimo. I onda pročitaš nešto tipa tvog posta (i ovog i onog gdje si pisao o toj "sigurnosti") i kao da te netko ošamari, dođes sebi, kakav siguran posao, pogledaš unazad 9 godina, jedino što je evidentno je da smo 9 godina stariji, ništa nismo stvorili, tapkamo u mjestu, vozimo isto auto, živimo isti život, na more nismo otišli dalje od Hrvatske, živimo od prvog do prvog itd. "Lažna sigurnost" - upravo to.

PS. prvačić je krenuo u školu, bilo je i suza, naravno mojih , njemu je super

[via]

Vidim da se unazad povela polemika da li je tema potrebna, čije poimanje uspjeha je ispravno i sl. i želim da se nadovežem, obzirom da me nije bilo na forumu posljednjih dana; posvetila sam se samo prvačiću

Naime, moje mišljenje je da su teme poput ovakve kao i svačije iskustvo, kakvo god ono bilo, neprocijenjivi. Ja lično volim i želim da čujem sve što ljudi koji su otišli imaju da kažu. Lucky, čitala sam tvoje postove, (mislim da su tvoji, nemoj mi sad zamjeriti ako sam pogriješila), o životu na Floridi. Posebno upečatljiv mi je bio dio kada si govorio o devetogodišnjoj kćerkici koja je svakodnevno plakala jer je htjela ići kući i kako sanja da dobije na lotou kako bi se mogla vratiti u Srbiju. Došlo mi je da zaplačem nad tim postom i koliko god mi je teško čitati takve stvari opet mi je drago da ih pročitam jer čitajući kako je sve lijepo i krasno čovjek stvori nekakvu sliku idealnog (iako znamo da idealno ne postoji, ali takvi smo po prirodi volimo da sanjamo), i samim tim su veće šanse da ćemo se razočarati. A znamo svi, negdje u malom mozgu, da postoje i razočarenja i neuspjesi, ali nekako kad ne čitaš o tome, praviš se da toga nema.

Dakle, nemojte prestati pisati, pozitivno, negativno, sve je korisno