IBRINO PISMO IZ USA
Dragi naši,
Ne možemo još da konfirmujemo naš dolazak ovog ljeta, ali kako sada stvari
stoje, izgleda da ćemo morati kanselovati tikete koje smo bukirali,jer nas
ubi morgidž za taun haus što smo kupili. Doduše, za tikete imamo, ali ne
možemo skupiti za prezente svima vama, dajdži i ostaloj familiji.
A, jebi ga, bez toga ne ide da dolazimo, jer nećemo da nas smatraju za
nekakve pankove, kao što su pričali za Seju i njegove kad su svojima
donijeli po 100 dolara, kako su fukara i kako ništa nisu uradili u
Kanadi.Mi tako nećemo. Jal' dolazimo kô hadžije jal' nikako. Zato smo se i
dogovorili da sejvujemo što možemo više i da sve odložimo za sljedeći
vekejšn.
Inače, mi živimo dosta dobro. Ja radim ful tajm i još dva part tajma, a
Razija je našla i treći part tajm preko vikenda, ali smo dobro uskladili
šihte pa možemo da se viđamo svakog drugog vika. Možda je to malo nezgodno
za Džesiku, ali njoj plaćamo dej ker poslije škole, a odatle je uzima
bejbisiterka i dovodi kući na spavanje. Ona, iako je mala, konta da mi
ovoliko radimo za njeno dobro i da ovako mora sve dok ne otplatimo
morgidž.
Svaki fri tajm koristimo da budemo sa njom, pa smo je tako last samer (ili
to bješe pretprošlog?) vodili cijeli dan na Grejt Lejks. Kupili smo joj i
hot-dog i ajskrim i od tada stalno svima priča kako joj je bilo bjutiful.
Ja imam dosta posla oko taun hausa - katujem travu, čistim atik i nekako
ugrabim par sati dnevno da sređujem bejsment jer hoćemo da ga rentamo i
tako povećamo inkam.
Kao što vidite, da je lako - nije, ali kad je čovjek hard vorker i kad
dobro isplanira skedžual, može na sve stići.
Ja sam lijepo dotjerao liniju na 130 paunda, pa se neki naši kokuzi odavde
šegače da sam se osušio zato
što puno radim i spavam samo četir' sata, ali to je samo zato što su oni
dželos na mene, a i ne znaju da ja uvijek ugrabim bar 45 minuta slipa u
sabveju. Čovjeku više i ne treba, a i to je samo prvih 25-30 godina, dok
ne otplatimo morgidž, a poslije ćemo da uživamo. Sve je lako kad imaš svoj
target.
Čuo sam da Sejo i ove godine ide za Bosnu. Jebi ga, može mu se kad već
deset godina čuči na velferu i još razvozi picu za keš, a žena mu otvorila
bjuti salon u stanu pa ove naše guske navalile kô nezdrave na her kat u
nje.
Ali, šta im vrijedi kad ne znaju da investuju nego sve spiskaju na
putovanja i neke druge stjupid šeme. Zato će sav život biti fukara koja
rentuje svoj apartment, a mi imamo properti i sejving akaunt u banci. On
stalno
mejk fan od mene i priča okolo kako sam ful i ne znam da živim. Ali
polako, doće maca na vratanca i njegovog apartmenta! Ja sam već
obavijestio Revenju
Kanada o njegovim biznisima, pa ću ga pitati kako se živi kad bude počeo
plaćati taksu za sve ove godine. A to što on misli kako mi ne znamo da
živimo, malo se zajebô!
Skoro svaki satrdej uveče ja i moja Raza popijemo kejs piva - onaj mali od
siks. Doduše, ona popije samo jedno zato što mora na najt šift od devet,
ali se zato ja rileks i smažem sve ostalo jer u sandej radim tek od osam
ujutru.
Zato, kad ga vidite, nemojte vjerovati šta priča jer on nije čovjek za
rispekt. To je rizon što vam nisam poslao dolare po njemu, jer znam da će
reći da sam goljo i da grabim samo za sebe.
Vi znate da to nije zbog toga, nego zato što sam temporari šort, ali I to
je samo dok ne otplatimo morgidž, prvih 25-30 godina.. Poslije ćemo svi da
uživamo.
Pozdravlja vas sve vaš brat Ibro iz USA .
|