Potpuno se slazem sa prethodnim postovima. Vazno je da covek zna ko je i sta je, ma gde da se nalazio na ovome svetu.
Nasi razlozi za odlazak iz Srbije su najmanje ekonomske prirode. Upravo je to zelja za sirenjem vidika shodno nasim afinitetime, upoznavanje novih ljudi i kultura, putovanje po svetu, napredovanje u poslu u uslovima jednog drugacijeg, bogatijeg trzista u svakom pogledu. Tu je i mogucnost da podmladak ima mogucnost skolovanja u skoro idealnim uslovima, gde se ucenje i talenti ne omalovazavaju kao u nasem drustvu itd. Gde ona deca koja su zrelija i zele da se obrazuju nisu "streberi", a ona talentovanija nisu "frikovi" i "ludaci".
Samo sticanje materijalnih dobara nam nikada nije bio cilj niti kriterijum za poredjenje sa drugima. Sticanje materijalnih dobara je samo posledica kvalitetnog bavljenja sopstvenim poslom, a u meri koju diktira trziste i neka relativna sreca, koja je svakako neophodna za sve sto nam se u zivotu desava.
Dakle, amerikanizaciju posmatram kao sopstvenu projekciju na tom geografskom prostoru, medju najrazlicitijim ljudima koje cu tamo sresti.
|