[mari]

[QUOTE=dreadnot;14879]E pa mili moji, dodje i taj dan - vize su konacno u pasosima. Odneli smo jutros potvrdu iz MUP-a koja mi je nedostajala i predali pasose, a malo pre me zvala supruga i rekla da smo svo troje dobili one drage i mile zute, zapecacene koverte i vize. Od ovog trenutka na dalje krece punom parom (do sada je isla lagano) suluda trka sa vremenom - naci destinaciju i posao. Svako ko ima ideju kako da recju ili delom (cinjenjem ili necinjenjem) pomogne dreadnotu i njegovoj porodici da zapocne novi zivot neka mi samo namigne, za detalje cemo se lako dogovoriti :-))))[/QUOTE]

Cestitam Dreadnot!
Mogu da zamislim koliko ste uzbudjeni ali sigurno vam nije lako. Cini mi se da sam ranije procitala negde na forumu da si ti veterinar, a za suprugu ne znam. Neko moje razmisljanje je da treba ici u veliki grad, vise je poslova, plate su vece, lakse se uklopiti. Ne znam kakva su tvoja razmisljanja, ali po meni svaki posten posao je za ljude bez obzira koje si struke. Imam par prijatelja koji su u Cikagu, New York-u i Washington-u i svima je trebalo nekoliko meseci da se uklope i dobiju posao koji su zeleli. Nikome nije lako u pocetku. Treba preziveti tih prvih par meseci, a koliko vidim ni ti nemas neke velike ustedjevine kao i vecina nas ovde na forumu. Evo sta su oni radili: krenuli su na ESL besplatne casove, setali pse, isli na kurseve za bartendere i skola im je posle nasla prvi posao (New York), radili kao recepcioneri, konobari, peraci sudova...te poslove su relativno brzo i lako dobijali. Znam da su sve to poslovi na koje nisi navikao ali ako je to put ka boljem, na sve treba biti spreman. Srecno!