[dreadnot]

Ala se napisaste, a sve u prazno... Da li je potato ili potejto, tomato ili tomejto?
Podjimo samo od jednog - zasto se ljudi prijavljuju za GC, zasto odlaze u druge zemlje? Tek tako, iz obesti, ili ih goni neka muka? Da je ovde tako dobro zar bi toliki ljudi gledali da iscupaju sopstveno korenje i odu medju tudji svet kako bi pronasli nesto bolje za sebe i svoju porodicu. Neko ode da radi privremeno i da salje pare svojima, zrtvujuci sopstveni zivot (naravno, u smislu socijalnog bica koje ima i druga interesovanja osim jurnjave za novcem), a neko ode zauvek, odseli se, promeni drzavljanstvo, odvede ili tamo zasnuje porodicu. Svako sebi pronalazi nacin koji mu odgovara.
Sta znaci "bolje"? U mom slucaju to je ideja da odlazim u zemlju u kojoj postoji sistem, gde se zna red i u kojoj se zakoni, kakvi god bili, postuju mnogo vise nego u Srbiji. Takodje, ono sto mi je bitan faktor u odluci je i mogucnost koju vidim za svoje dete, da od malih nogu usvoji jezik, da se skoluje u sistemu koji je na globalnom nivou daleko priznatiji od naseg, da ima bolju pocetnu sansu medju sebi jednakima u tom uzrastu, nego ovde, gde bogate tate guraju svoju decu iako su nekvalitetnija od vrsnjaka. Zelim da moje dete raste u okruzenju u kome je mogucnost izbora nemerljivo veca u odnosu na Srbiju.
Sto se tice materijalne strane, naravno da je za ocekivati da covek ode tamo gde svojim radom moze da stvori i obezbedi daleko vise nego ovde. Cena rada je veca, standard je bolji, pa je svako prepucavanje na tu temu neumesno jer pojedini primeri i tvrdnje "ja mogu ovde sebi da obezbedim" ili "radim za onoliko koliko mi terba", a pri tome ne hranis porodicu ne drze vodu. Polaziti od sebe kao svetlog primera ne vodi nikuda, jer ko ce pozeleti da se ugleda na primer uspesnog (u kojoj meri i na koji nacin?) pojedinca u Srbiji, takvoj kakva je sada? Ako smo svi slozni da je ovde sistem truo i da se nece promeniti za jos 30 godina, cemu onda uopste pitanje gde je bolje? Ja ne dozivljavam sebe kao idealistu koji ce samopregornim radom da doprinese da se srpsko drustvo poboljsa i priblizi civilizovanom i uredjenom svetu, ja samo zelim da svojoj porodici, u svom mikrokosmosu, pruzim nesto malo vise i bolje. Ako mi neka druga zemlja to omoguci, eto mene, kao sto je ovde slucaj. Ne znam sta me ceka i da li cu i na koji nacin uspeti da to postignem, ali bih prezreo sebe da ne pokusam i da propustim sansu koja mi se ukazala. Znam da me ne ceka med i mleko, ali ovde osim zuci i nemam sta drugo.
I za kraj - da li psiholozi grese? I oni su ljidi, a svi smo gresni. Ipak, oni su se za taj posao skolovali, znaju manje ili vise, ali kad pogrese, tu smo mi koji nikada nismo ucili psihologiju da im ukazemo na greske. Kao i u slucaju fudbala, gde smo svi bolji selektori od onoga koji je za to izabran, tako i ovde, svi smo strucnjaci i znamo bolje od skolovanih da grese. Zato smo tu gde jesmo, jer se svako mesa u tudj posao i misli da je bogom dan za sve... a Aristotela i Galileja vise nema...