[jasmin_nikol]

zdravo!
hvala Zdravko na dobrodošlici.
Što se tiče ove diskusije, ja bih dodala da je post postavljen oko računice i odlaska vrlo tačna i jasno rečena. I to se mora vrlo realno prihvatiti. Nije odlazak za Ameriku nedeljni izlet u prirodi! Niko od nas forunaša ne treba da se vređa i oseća prozvanim, ovde smo da podelimo informacije, iskustva, da se bodrimo i tešimo (kad prođe izvlačenje). Od šarenih laža niko niša ne dobija! Da se razumemo, ne čekaju nas Ameri kao ludi. i ako imamo sreće da dobijemo gc, pored novca, neophodna je čvrsta vizija, uverenje i big balls, because if you dont have them you're gonna fall, that's sure. Nije to nimalo lako, ali svaki početak je težak. Šta mislite kako je bilo emigrantima 1824.-19XX? Koliko njih nikada nije ni stiglo da Ellis island! Tako da, stisneš zube i kreneš (pod uslovom da dobiješ gc:1081:). A što se tiče posla tamo, situacija je individualna, ide do krajnosti i opet zavisi od samog čoveka i sreće, pomalo...ali ako veruješ, biće tako! Imam komšinicu koja je završila Poljopr. faks, ali ipak godinama radi kao kuvarica u jednoj osn.školi, a kako stvari i entuzijazam stoje kod nje, verovatno će i ostati kuvarica. S druge strane, takodje drug koji je u BGu bio lekar, kada je otišao za US, radio je neke glupe poslove u jednom hotelu. U našem rodnom gradu (Negotin) smejali su mu se, kao ono: lift boy, a bio je doktor! Ali čovek je uspeo da posle nekoliko god. nostif. diplomu (a to je tamo užasno teško) i evo ga sad, radi kao lekar. Možda ne u nekoj poznatoj klinici, ali ko zna sa tako jako voljom, možda bude jednog dana i poznati neurohirurg. i da ne smaram više....čini mi se da nije loša varijanta da se upiše doktorat ili master, ali pod uslovom da budeš njihov stipendista, to nije neka kinta (pogotovu ako se ide sa malim detetom, kao u mom slučaju)ali, može da ispadne dobro u budućnosti.... ko zna?! meni je malo čudno kad recimo znam drugaricu koja je u Pančevu radila kad profesor, a sada u Americi radi u nekom restoranu i srećna je, ne želi da se vrati. Pa se pitam da li smo mi živeći toliko dugo u ludilu, nemaštini i štroki malo izgubili kompas šta je normalan život?! Ko zna?! Pozdrav i da mi :papa:, sa srećom!