[vuxanne]

Nadja, mnogi tvrde slicnu stvar. Ali meni su ovde najbolji prijatelji ipak bili nasi ljudi, e sad da li oni bili iz Beograda, Novog Sada, Zrenjanina, Zagreba, Varazdina, Banja Luke, Sarajeva ili Skoplja, uopste nebitno... Ipak imamo mnogo toga zajednickog i slicno prozivljavamo neke faze boravka u ovoj zemlji daleko od one u kojoj smo odrasli. Imam prijatelje i iz Rusije, Indije, raznih evropskih zemalja. Ali opet najblize prijateljstvo su mi bili nasi ili Ruskinje. I doduse jedna Amerikanka sa kojom sam radila, ali vecinom pod broj jedan neko sa Balkana, iz Rusije i zemalja oko nase. Doduse uvek se nekako dobro slozim i sa ljudima iz Italije, Grcke i Spanije... a druzila sam se i sa onima iz Nemacke i Turske.

Mesec dana nakon sto smo dosli u grad u koji smo prvo dosli, ja sam i imeniku pronasla dvoje prezimenjaka (imam jedno ako ne najcesce prezime sa podrucja Srbije). Odmah smo se nasli, upoznali su nas sa jos jednim momkom. Sve prve ekskurzije u Americi smo isli sa njima, sto na rollercoaster-a (kako se zovu na nasem upoznajte me), sto na aktivnosti tipa koncert, put u neke gradove oko nas. A kad su otisli nakon godinu dana, sve sto nisu uspeli da prodaju su nam dali. A mi to dalje nekim drugim nasima koji su dolazili u isto mesto. Imali smo recimo dvosed koji smo zvali "Makedoncev dvosed" jer ga je tako nas drug zvao i slicno. Nas stan je bio kao prijemna stanica ljudi sa nasih prostora, bilo ih je vise kod nas, cesto i na vise nedelja, izmedju stanova i na raspustima. Drugarici sam skupila bila namestaja za ceo stan (mi smo ziveli u domovima za studente u braku pa cesto neko nesto ostavi napolju ili ako se neko seli, ostavi nam nesto). Davali su nam kola da idemo u prodavnicu dok nismo imali nasa (komsije) a mi smo vozali neke nase koji nisu imali kola u prodavnicu... Znaci svaka pomoc, pogootvu na pocetku...

Kad sam isla na praksu, prijatelji su nas upoznali e-mailom sa dvoje nasih ljudi, jedno iz Bosne, drugo iz Hrvatske. Pozajmili su nam bili jedan auto koji ne koriste sa kojim sam isla na posao svaki dan za ta dva meseca. Druzili smo se sa njima svo vreme dok smo bili tamo a i dan danas smo u kontaktu.

Ovde sad doduse nemamo nikog iz Evrope a kamoli naseg dela Evrope, ali sam u kontaktu sa nekima preko skajpa, telefona, fejsbuka...

Licno mislim sve zavisi od ljudi kakvi su i kako ce da se sloze. Sto se mojih iskustava tice, kad god sam nekog naseg videla ko najrodjenije da sam srela, grlo me je zabolelo i nismo mogli da dodjemo do reci, toliko iskustava, toliko zanimljviih prica... A kad se rastajemo uvek mi se cinilo da je na krace nego sto to stvarno jeste bilo.