[Milos Zajecar]

Zdravo drugari,
Izvinjavam se sto kasnim ovoliko, cerujem da razumete obaveze... nisam slavio, nisam tugovao... eto, nisam stigao!
Kao sto sam u nekom ranijem postu napisao... bio sam kod suraka u Grazu pa nisam nikako stigao da se javim.
Da krenemo:
Zakazan intervju u 08,30 sati, ja insistirao da krenemo dan ranije da mozemo ko ljudi da odspavamo... supruga se nije slozila... i tako... putovali od 04,30h po nekoj maglustini... stigli u Beli grad (u kojem sam nekada radio) nesto pre 7am.

Ulazak u ambasadu oko 08,45 sati... lepo smo se smrzli ispred!
Procedura kao u svakoj ustanovi... skinuo sam i kais, i sat... prosli metal detektor... dobili uputstvo da se javimo na prvi salter na koji naidjemo niz stepenice (ko je iakda bio, zna)! Ja bio ranije pa mi nije bila frka!
Ista ona cekaonica od pre 3 godine ;-)

Prva prozivka oko 09,30 sati: Milanovic, salter broj 8! Samo sto salter broj 8 i nije salter, vec neka prostorija u kojoj je salter.
Usli supruga i ja... nas covek trazio sve sto smo poneli! Dali smo mu... pitao: ''Od kada ste u braku''? ''Da li imate neke fotografije kao dokaz vase veze''? Posto sam naravno procitao na forumu ranije, sve lepo pripremljeno hronoloskim redom u albumu, proturio kroz salter!
Slede pitanja: Cime se bavite, sta ste zavrsili od skole, da li znate nekog u US, sta vam je ovaj lik kojeg ste naveli da vam SSN posalju kod njega, da li znate jos nekog, da li imate rodjake, cime bi ste se bavili, kad planirate da odete... i slicno.
Mi lepo odgovorili, na srpskom, malo bilo treme ali je dobro ispalo.

Tada nas covek oslobodi do 10,45 sati pa smo bili da oslobodimo nervnu napetost velikim espresom (neko 2X).

Sledi povratak u ambasadu, opet ista procedura... skini kais, sat, izvadi sve iz dzepova... i sl.

Opet se javismo na prvom salteru pa nazad u cekaonicu. Cekaj.... cekaj... cekaj... hvatala me nervoza.... oko 11,30 sati smo prozvani na salter 2 da ostavimo otiske prstiju (prsti leve ruke, desne, pa palcevi obe ruke)... Nesto kasnije (za 15 min) smo prozvani na salter 5 da platimo 660 dolara (za nas dvoje).

Platili smo... i, aj' opet cekaj... cekaj... cekaj...

Neglde oko 12,20 - 12,30 sati cuje se prozivka na srpskom jeziku sa americkim akcentom: ''Milanovic, salter broj 8''. Provalio sam da je nestao onaj afro-amerikanac sto je odobravao (a neke bas i nije odobravao) vize na salteru br. 7 pa sam pomislio da cemo ga videti u sobicku koji je salter br. 8.

Mi u sobicku, on sa one strane saltera... prijatan neki covek i izuzetno sluzben!

Iamo je sve nase papire pa je mene na engleskom pitao da mu malo pricam o svom skolovanju, o poslu u policiji (koji radim vec 11 godina), o tome kod koga, kako i zasto sam bio u Americi 2010. godine... cime planiram da se bavim, da li znam koja je adresa coveka kod koga idem.... Zatim su pitali moju suprugu sta je od skole zavrsila i cime zeli da se bavi u Americi.... i da li ima prijatelje ili rodjake u US... i tako, neka uopstena pitanja!

Nakon sto smo odgovorili, vratio nam je slike i moju diplomu, izvadio pasose iz fasvcikle, sklopio fasciklu i ''zafrljacio'' (bukvalno) nase papire na stolicu koja se nalazila iza njegove stolice.

Pomisleh ja: E, gotovo je... sto si se radovao, radovao si se... sad se vtrati kuci i nastavi da smrdis ;-)

Covek je nastavio da kucka nesto po tastaturi i u jednom trenutku vidim da kuca ''aproved'' ali ne videh da li je pre toga otkucao ''not''... nesto kao brisao pa kucao ponovo... ali dzaba, ja sam se vec odsekao!

Posle teatralne pauze od 5-6 sekundi kojih nas je posmatrao (a mi kao misevi, uvukli glavu u ramena), izgovorio je: Suta izmedju 2 i 3 sata popodne dodjite da podignete vase vize!

Od tolikih sokova nisam ni mogao da se nasmejem.

Ustali smo i izasli na vrata jos tisi nego sto smo usli!

SUTRADAN: Dosli u ambasadu oko 2,15pm i morali da budemo strpljivi do 3,20pm, kada smo preuzeli pasose i neku zapecacenju dokumentaciju (verujemo nasu) koju cemo morati da predamo na ulazu u US.

Nisam se radovao do pre neki dan... Skinuo sam testove voznje sa neta, trazim profesora/ku engleskog i po malo razmiljam ''da li cu, i kako da se snadjem'', iako sam vec bio u US i video da nije nikakav bauk. Jezik znam solidno... pa se ipak brinem.

Polazak planiram za 15 - 20 mart ako budem isao sam, jer moja supruga ''JOS UVEK NE ZNA DA LI JOJ SE IDE''... mozete misliti!???