[wingreen]

Stefice draga, milo mi je sto si pokrenula temu, a tvoj prvi post kao da sam ja pisala:)
Meni jedan dan super, isla bih iz ovih stopa, pa onda krenem da razmisljam...zamisljam trenutak kad se sa svima oprastam i krecem i normalno onda frka a i neizvesnost..ipak tamo nemamo nikoga...a dete je malo...cini mi se da smo nas dvoje sami ne bi mi bila frka tolika..
Uostalom, sasvim je normalno kad covek ide u toliku neizvesnost kao sto mi idemo, da oseca odredjeni strah,nemas ni posao, ni stan, nista..sve se resava tek kad dodjes..
Ali....rukovodim se time da sreca prati hrabre!:)