Da dodam i ja svoju pricu, samo sto je moja vise u fazonu "o tuzne sudbine" ...
Prijavila se prvi put prosle godine... svo vreme se potajno nadala dobitku kao i vecina... par dana pre izvlacenja saznala da sam trudna
U vezi sam sa momkom 2 godine, obozavamo se, ljubav, razumevanje,idealan odnos, sve imamo... osim stalnog posla, mesta za zivot i perspektive u ovoj zemlji... Iz tih razloga smo odlucili da ne zadrzimo bebu (iako smo u svakom drugom smislu bili spremni za nju i zeleli je)... kad je dosao dan D, i kad sam saznala da nismo izvuceni, jako me je to pogodilo... znala sam svo vreme da nam sanse nisu velike, al posle svega loseg sto se mi se izdesavalo, mislila sam da ce to biti taj momenat koji stvari okrece u moju korist... neki drugi put...
sto bi moj dragi rekao ostajemo dobri " i u zlu, i u zlu"... izvinite ako sam malo zamracila, ali mora covek negde dusu da olaksa...