Mi smo konacno zavrsili intrvju i vratili se u Ameriku.
Prvo bih da zahvalim gospodinu Srdjevicu na ovom jako korisnom i urednom forumu kao i ucesnicima koji su dali svoj doprinos.
Posle 7. ili 8. puta slanja ja sam osvojila zelenu kartu u oktobru 2012. Broj mi je bio visok 30xxx.
Intervju sam imala sredinom juna i kao i kod svih prethodnih clanova, pitanja su bila kratka i konkretna, kao npr. gde sam upoznala supruga, sta trenutno radimo. Svi su bili jako ljubazni a narocito nasi ljudi koji tamo rade.
U USA smo dosli Air France-om, leteli preko Pariza. Ovo napominjem kako bih upozorila one koji planiraju svoj put da ako je ikako moguce izbegnu Air France. Let je kasnio, a da ne pominjem komplikovani Pariski aerodrom, gde je nemoguce naci logiku.:nene::nene: Bukvalno se trci sa jednog dela aerodroma ka drugom a udaljenost je ogromna. Ceka se autobus koji je pun, neudoban i spor. Kada smo dosli do LAX-a cekali smo 15-ak minuta i sve je bilo gotovo. Posebno me je iznenadio carinik. Kada smo prosli u onaj deo gde se ostavljaju torbe, carinik koji nas je vodio pita drugog carinika Meksikanca: "reci sta sam te naucio na Srpskom?" Meksikanac nam odgovara: "dobar dan", "kako ste", "dobro vece". Ispostavilo se da je carinik bio Hrvat! :pozz:
Rekao nam je da je sve u redu, i da ce nam karta stici u roku od nekoliko meseci. :beer:
Sve u svemu prosao je dug put od trenutka kada smo prvi put aplicirali za zelenu kartu i trenutka kada smo dobili vize u pasose, upornost se napokon isplatila. :ludak:
|