Citat:
Prvobitno poslao korisnik mikiSA
Nisam iz Srbije, ali sam iz BiH.
Ja se nisam pokajala, znate i sami kakva je situacija sa poslom u BiH, tamo sam radila, a zadnja plata koju sam primila je kasnila punih 5 mjeseci. Da sam tamo bilo bi me stid jos uvijek zivjeti sa roditeljima i ne moci im pomoci.
Sad otkako sam ovdje, imam full time posao u mojoj struci (imala sam i tamo ali taj posao tamo nije uopste cijenjen) , moji mogu racunati na moju pomoc uvijek kad im treba (imaju karticu, na bankomat i podigni koliko ti treba).
Ovo je bila jedina odluka za koju i moji roditelji kazu kako je bila najbolja, da je dosla u odlicnom trenutku i da sam se spasila zivota tamo. I mogu ti reci da su u pravu.
|
Sestro slatka,
kao da sam ja pisala, sve si mi misli procitala. Ja sam iz Srbije, ne iz BiH, ali situacija je ista svuda. Ja sam bila u istoj ili slicnoj situaciju u Srbiji, i nikad se nisam pokajala niti pomislila sto sam dosla. Ja sam cak i kad sam dobila drzavljanstvo, dovela moju majku ovde kod mene, sad cekamo da joj dodje zelena karta, pa dalje redom. Ja sam imala dva fakulteta u Srbiji, pa nisam mogla da dobijem bolji posao u svom rodnom gradu kad sam htela. Ovde sam zavrsila jos jedan fakultet, i dalje nastavljam s edukacijom. Nisam dosla s brdom para, te sam morala uporedo da radim i da studiram. Sad kad sam zavrsila fakultet, imam izvanredne mogudnosti za odlican posao i napredovanje na svim poljima. Prema tome, nema potreba ni za kakvim kajanjem, nego za borbom za opstanak, za bolji zivot i za mene i za moju familiju.
Pozdrav!