Evo I nas da I mi prenesemo svoja iskustva sa intervjua.
Pred ambasadu smo došli u 13, 40 časova. Malo smo čekali ispred(nekih deset minuta) jer nam čuvar reče da je pauza u toku. U 14.50 puštaju nas unutra I slijedi normalan protokol prilikom ulaska u ambasade (ostavili telefone, cigarete I sl.).
Unutra nam dadoše neki broj, ali pošto smo bili sami odmah nas prozvaše. Na šalteru nas dočeka jako ljubazna gospođa i poče tražiti dokumenta rodne listove I vjenčane listove, diplome I kopije diploma sa prevodom(nisam imao prevode I nije bio problem), izvode iz policije I suda, pasoše I uvjerenje o odsluženom vojnom roku
.
E tu je nastao problem. Ja nisam imao ovo uvjerenje jer nisam sluzio vojsku. Au kako mi je bilo u tom trenutku, pomislih u sebi ode sve dovraga. Vidi ona da sam se ja stisnuo kao da ima dijareju
, pa opušteno reče da to nije nikakav problem I da je mogu naknadno dostaviti.
Nakon toga otišli smo do blagajne da uplatimo vize I sačekamo konzula. Sve je jako przo proteklo da nismo ni sekunde čekali odmah sa blagajne pred konzula. Malo smo sa njim pročavrljali tipa gdje ides, koju si skolu završio kako se klinci zovu I sl. Cijeli razgovor nije trajao duze od 10 min. I na samom kraju kaze čestitam samo mi dostavite još ovu potvrdu o NE SLUŽENJU VOJNOG ROKA.
Sve u svemu jako opuštena atmosfera da je to za ne povjerovat.