Pozdrav dragi članovi foruma.
Evo da se i mi javimo sa iskustvom sa intervjua. Javili bi se i prije al smo u ponedjeljak slavili tako da nismo bili u stanju tipkat
, a jučer smo odmah zgibali na more da odmorimo od svega i slegnemo dojmove...
Sad ću se ponoviti kao i ostali članovi koji su prošli intervju. INTERVJU JE FORMALNOST.
probajte si tako postaviti stvari da vas ne pojede nervoza... mi smo se dobro držali do samog dana intervjua... više si nismo mogli pomoći...
Dakle, došli smo pred ambasadu u 10:45. Odmah nas je primio čovjek iz osiguranja. Ulazite jedan-po-jedan. Uzmite samo potrebne stvari (osobnu kartu, ključeve od auta i dokumente) da brže prođete checkpoint. Nakon prolaska osiguranja nas je najavio u drugu zgradu. Tamo nas je dočekala ljubazna gospođa isto iz osiguranja i rekla da sjednemo kod šaltera US citizens i da će nas prozvat na šalter 8 ili 9. Mi sjeli i nakon 10-ak minuta nas je pozvala službenica na šalter 7 da predamo dokumentaciju. Od supruge je uzela: diplomu, izvod iz matice rođenih, matice vjenačnih, potvrdu o nekažnjavanju, potvrdu o nevođenju postupka, putovnicu, staru putovnicu i naravno 660 usd u cash-u. Od mojih je uzela putovnicu, izvod iz matice rođenih, potvrdu o nekažnjavanju, potvrdu o nevođenju postupka, potvrdu o nepozivanju u vojsku. Slike nisu uzimali, kaže da ima one koje su dobili od KCC-a. Naravno i otiske obje ruke. Također nam je dala papire od liječničkog. Kad smo sve predali uručila nam je brošure Welcome to USA i kako i upute kako preuzeti zelenu kartu kad uđemo u zemlju što sam ja shvatio kao dobar znak
.
Opet malo sjeli i pričekali nekih 15-ak minuta kad nas je konzul prozvao na šalter 1. Dočekao nas je vice konzul Brian. Odmah kad smo došli do šaltera sam primjetio da oni formulari DS-230 ispunjeni od strane konzula sa onim naljepnicama SIGN HERE gdje bi se mi trebali potpisati... juuuhuuuuu... odmah je bilo malo lakše...
Ljubazan, mlad gospodin. Lijepo nas je pozdravio, čestitao na dobitku i reko da moramo proć samo nekoliko formalnih stvari. Tad nas je zatražio da dignemo desnu ruku i zakunemo da sve što smo napisao i što ćemo reć je istina. Svako reko I DO.
Tada je počeo ispitivati suprugu o njenom boravku u americi (bila je godinu i pol kao au pair). Gdje je bila, kod koga, koliko dugo, šta je radila, kad se vratila, itd. Mene je pitao čime se bavim, di radim, o moja dva odlaska u SAD. Pitao nas da li smo se ženili samo zbog lutrije. Vratio nam neke dokumente (trenutno ih nemam tu, pa ni neznam šta nam je vratio jer nismo ni gledali, al ću nadopisat kad se vratimo u zg...)
Tada je malo tipkao u kompjuter zatražio da potpišemo formulare i reko da nam je viza odobrena!!
uffff... kakvo olakšanje...
Još nas je pitao dal smo dobili kakve upute o preuzimanju viza, mi reko da ne, a on ode tamo iza čoška i vrati se za minutu i kaže da možemo doć po vize u 13 sati... sve bolje od boljeg
A našoj sreći nema kraja!!! Neopisivo... Brzo otišli u neku birtiju da nazdravimo... šta ćemo drugo..
Cijelokupni proces u ambasadi nije trajao duže od 40 min...
Vratili se u ambasadu oko 12:50, prošli istu proceduru na ulazu, sjeli u čekaonicu i pričekali nekih 10-ak min. Opet nas prozvala naša službenica na šalter 7 i tamo nam uručila putovnice sa vizama, 2 koverte zapečaćene i objasnila nam proces. Ne izbivat izvan sad-a duže od 180 dana, nosilac ulazi prvi odnosno zajedno, koverte se nose u ručnoj prtljazi i da nakon 5 god možemo aplicirati za državljanstvo. Taaa-daaaaaa!!!! Napokon gotovo. Dugo trajalo al se isplatilo.
E sad, htio bih svima vama zahvaliti na silnim postovima, temama, uputama, iskustvima i svemu čime ste pridonjeli ovome forumu. Ovaj proces bi bio daleko teži i zakompliciranijij da nije bilo starijih članova foruma koji su prošli sve ovo što smo mi sada prolazili... još jednom hvala svima... nestat sa foruma nećemo jer i dalje će nam trebati vaša pomoć
, a isto tako ćemo mi probat pomoć svojim iskustvima drugim članovima...
Ako netko ima kakvih pitanja, slobodno neka pita.