Meni je na pocetku bilo tesko mogu vam reci. Sve mi je bilo cudno, strano. Pola od hrane mi je bila odvratna, posle nekog vremena su mi i ljudi poceli da smetaju....
Na pocetku sam imao problema da ih razumem sta kazu. Pa ti onda nedostaje kuca, roditelji. Potpuno si frustriran jer ne znas nista, nit kako nit gde je.
Mada mislim da je to normalan proces. Tek sada mogu reci da se osecam kod kuce. Verovatno sam usao u svoju rutinu. Mada sam bio kuci sada u Septembru i iskreno mogu vam reci da sam se osecao kao ono kad sam prvi put dosao u Chiacgo. Kada sam dosao ovde, sve sam pretvarao u dinare, a kad sam bio u Srbiji sve sam racunao u dolare.
