Pozdrav, evo ukratko da opisem zeleni dan 10.05.2017.
ustali smo relativno rano, adrenalin i nervoza su se zakucali u crveno. Intervju je bio zakazan u 8:30, a mi smo stigli sat vremena ranije. posle kratke pauze i pronalazenja parkinga zaputili smo se u ambasadu, ispred je bilo 50-tak studenata i dva tri para, a samo mi i jos jedan par smo bili za DV Vize. Naravno pouceni iskustvom sa OVOG foruma, odmah smo prisli sluzbeniku ambasade koji je radio bezbedonosnu proveru i rekli mu da smo DV, na sta su nam rekli da sacekamo pola sata dok stigne odgovarajuci spisak. Nakon proteklog vremena i bezbedonosne kontrole usli smo u zgradu i dobili broj. Nedugo zatim su nas pozvali na salter 9 da predamo pasose i dokumentaciju, s obzirom da smo rodjeni u BiH a da dugo zivimo u Ns, imamo dvojna drzavljanstva. Predali smo pasose BiH i dokumentaciju iz obje drzave. Iskreno ne mogu da se setim u tom momentu sta su nam od dokumentacije vratili, za diplome srednje skole i fakulteta sam sigurna da su zadrzali kao i lekarske izvestaje, ali za ostatak ne znam, ajmo reci da su sve uzeli (najbolje je i za vas da ponesete visak nego manjak). Nakon proteklih pola sata opet poziv na salter 9 da suprug preda SRB pasos radi ponistavanja turisticke vize. opet cekanje pola sata i poziv na salter 1 zbog placanja takse za izradu viza 330 dolara svako. i onda cekanje od dva sata koje se cinilo kao vecnost, studenti prolaze uglavnom srecni jer su dobili vizu po programu WT. Napokon poziv na salter 3 i susret sa mladom i simpaticnom konzularkom. Citanje zakletve davanje otisaka i kratka pitanja o mestu rodjenja i mestu gde smo odrasli, gde smo se upoznali i kad i koliko dugo zivimo zajedno. Kada smo se vencali i nakon tih pitanja zatrazila je neke dokaze nase veze. Iako smo se mi spremili kao da idemo u rat ponevsi racune, ugovore, fotografije, screenshots sa drustvenih mreza i dopisivanja sa datumima, prvo smo joj dali fotografije jedno 100 komada
(iskoristili smo priliku i izradili sve slike od pocetka nase veze sa zajednickih putovanja koje su nam bile drage ne samo zbog ambasade vec i da i mi imamo drage uspomene u materijalnoj formi, a ne samo u virtuelnoj). Ona se onako blago iznenadila sa kolicinom fotografija koje su bile poredane hronoloski i da napomenem prva fotografija je bila iz 2009 godine. Ona je onako uzurbano listala fotografije kao da je nesto trazila, i onda mi je sinulo da mozda trazi fotografije sa vencanja, na sta smo joj sugerisali da su fotografije sa vencanja skroz pozadi. Ona je rekla aham i prebacila se na te fotografije, pregledala i odlozila nam to. Onada je nesto kuckala i i samo nam rekla cestitam vase vize su odobrene, sacekajte da vas pozove konzularni predstavnik i da vam da dalja uputstva. Mi smo se nasli u cudu s obzirom da je razgovor trajao 15-tak minuta. Zahvalili smo se i vratili na mesto. Nakon toga nas smo pozvani na salter 9 gde nam je vracen deo dokumetacije. dogovorili smo se da nas obaveste i da dodjemo po pasose u ambasadu. Od umora i stresa imam osecaj da smo bili zbunjeni i nismo znali sta nas je snaslo. Taj dan nam je protekao u veselju, sledeci dan smo dobili poziv da dodjemo po pasose i 12.05. smo ih podigli zajedno sa zapecacenom kovertom koju ne smemo otvarati dok ne sletimo u USA i istu predamo imigracionom sluzbeniku. Posto deo dokumatacije viri iz koverte da se zakljuciti da je to formiran dosije sa licnim dokumentima i lekarskim nalazima. Ostalo je da se plati taksa za izradu GC koju je pozeljno platiti pre odlaska u USA. Hvala forumasima na informacijama i zelim svima da zavrse uspesno zavrse postupak. Hvala.