Eto i sama kazes da amerikanci nisu tako bezosecajni ko sto se vrlo cesto kaze...
mislim da svaki normalni baba i deda vole da provedu vreme sa unucima... ali po mom misljenju nista nije nenormalno ako ne zele da ustaju u 6 ujutro i brinu o unucima do 5 popodne i onda jos malo dok se roditelji ne odmore od posla i to sve za dzabe... ja ne smatram da je to disfunkcionalno. Radili su ceo zivot i stigli do penzije i imaju pravo da leskare na suncu i procitaju knjigu, odu i posete prijatelje u drugom gradu kad zele, prosetaju gradom.... spavaju duze, idu u bioskop... i provedu vreme sa svojom decom i unucima na obostranu radost koliko god obaveze dozvoljavaju... Bilo bi lepo kad bi se svaka konverzacija sa roditeljima imala "molim i hvala"... sto se tice obaveza prema roditeljima - sve moje kolege ih imaju, bilo placajuci negu, bilo ziveci sa njima... zato sto ih vole i zato sto su to ljudi koji su od njih napravili ljude. Ali, isto tako nije nenormalno da ih smeste u ustanove gde ce imati 24 sata negu....
Ja samo propagiram iskrenost - znaci iskreno "da li moze, molim te" i ako moze onda "hvala", a ako ne moze bez ljutnje jer mi treba da se uklopimo u njihove planove a ne oni u nase... moja poenta i dalje je da ne znamo da cenimo necija odricanja samo zato sto se in general u nasim krajevima smatra normalnim da roditelji treba da se odricu svega da nama i nasoj deci olaksaju zivot... A retko, zaista retko dozive da im neko iskreno od srca zahvali na kraju dana.