Uh, super da je neko pokrenuo i ovu temu..
Pa s obzirom da mi zivimo u Bosni, (cuo sam juce neki CIA izvjestaj da u septembru ovde ocekuju opet ratno zariste, ekonomija je u banani, svakid an najava novih strajkova i sl.), moja mama je odusevljena sto mi idemo. Jos mi je supruga dobila otkaz pa je i to ubrzalo nas odlazak. Sto se tice mog tate, on je uvijek bio realista i ono totalno objektivan. A sad.. totalno drugaciji.. sjebo se uzas jedan. Ne prica o tome kao da se nece ni desiti nas odlazak. Do pred intervjuu je govorio ma dobro nemojte se vi nadati previse.. ko zna ocete li dobiti uopste te vize.. E onda kad smo dobili onda je poceo... pa mi vam mozemo umrijeti u septembru a vi necete moci doci ni da nas sahranite..
To me strasno pogodilo.. Jako smo vezani porodicno.. i sl. Jos mi ostaju tu sestra i sestric, za kojim sam totalno lood. Ja isto ne razmisljam o tome jos uvijek. O tome koliko ce mi nedostajati. Vjerovatno ce me to strefiti kada krenemo... ili kada dodjemo tamo.
Suprugina mama je bila jako bolesna, nedavno imala prvo saobracajku pa onda i tezak infarkt, pa je supruga pomisljala da i ne ide sada za prvo vrijeme.. Ali ju je mama nagovorila i posto ona ne zivi u istom gradu kao i mi..
rekla joj meni ako nesto bude ti mi ni iz Sa ne mozes nesto puno pomoci.. i kao to je tvoj zivot i treba da ides..
previse subjektivan post.. ali takva je tema.. sorry.. malo sam sebi olaksao zbog ovoga..
