Razlozi (naši), za odlazak u USA

[valigia]

Prvobitno poslao korisnik buckuris

Dulobar jesi li ti zivjeo ovde pa tako pises?

"te ono jako bitno: vlada zajednica, kako oni kažu community gdje se ljudi drže zajedno, jednom drugom pomažu i gledaju kako iz dana i u dan biti bolji i bolji (što i je smisao našeg postojanja - držati se zajedno, pomagati jedno drugom i gledati kako biti bolji i bolji)."

Ja sam ovde skoro 20 god. i ne bi ni slucajno napisala nesto ni slicno ovome. Samo jedno znam a to je da od malena vas uce da dijelite, da se igrate zajedno, da ucite zajedno, da zajedno radite skolske projekte, kasnije da radite timski...ali vjerujte to su samo price za malu djecu. Ovde se svi bore samo za sebe. Gledaju samo sebe! Hvale sami sebe!...

To da vlada zajednica - cisto sumnjam, iako nikad nisam krocila na americko tlo. Cak bi mi bilo i neprirodno da je tako.

A to da gledaju samo sebe - to mi je normalno. Zar je u Srbiji drugacije?

Razliku pravi to sto decu od malena uce emocionalnoj i socijalnoj inteligenciji (da dele, da se igraju zajedno, da rade skolske projekte zajedno itd.) pa otuda ono 'hvale sami sebe'. Zasto da ne ako za to postoji pokrice? Zdrav stav prema sebi - zdrav stav prema okolini.

[NinaSteva]

Moj razlog sto zelim da odem odavde je taj sto me vec godinama drma to nesto da ne pripadam ovde...ovde jeste tesko, svi znamo kako je...ko ne zeli da ima nesto bolje u zivotu taj neka ostane ovde. Ja ipak zelim nesto vise i bolje u zivotu, za sebe, svoje dete, svoju porodicu. Svi kukamo,a mali broj ljudi resava svoje probleme. Svi kukamo da je drzava trula, jeste, trula je, ali nismo mi truli i zato trebamo da idemo sto dalje odavde.

[Lola Lou]

Mi smo se odlučili otići iz prostog razloga što ne želimo više živjeti u anarhiji.
Meni ne smeta raditi prekovremeno i naporno, ali kada znaš da se tvoj rad prepozna i cijeni, ako već ne i plaća dodatno. Ovdje o tome nema ni govora, a o ostalim divnim momentima - korupcija, nacionalizam, jad i bijeda, šund i mahalanje - da i ne govorim!
Muž i ja živimo solidno od svojih plata i ne moramo se "stiskati" za bilo šta - međutim, oboje nas ovo okruženje guši i ne pronalazimo se u balkanskoj sredini. S druge strane, nemamo malu djecu, kredite i općenito, bilo šta što bi nas držalo ovdje (sem roditelja i prijatelja). Oboje smo usto i veliki amerikanofili, ali nemam namjeru ići sa ružičastim naočalama - zahvaljujući forumu, mnoge su mi stvari jasnije i imam realniju sliku. Ipak, koliko god nedostataka tu bilo, sumnjam da mi može biti gore nego ovdje. Muž mi je u IT biznisu, oboje savršeno govorimo engleski, imamo rodbinu koja će nam pomoći u početku...sve u svemu, nije me strah i jedva čekam!

[Taty2]

Najviše zavidim bogatima, onima koji imaju puno nekretnina. Oni su rijetke ptice svoje vrste, uvijek skloni mijenjanju odluka, kupe negdje kuću ili vekendicu, prođe niz godina, odjednom se predomisle, odjednom im ta kupljena "holiday house in Italy" ne odgovara, pa tako tržište nekretnina uvijek ima šta da radi. Teškog li života...
Ovdje na Balkanu nema šta da se izgubi. Niko nije ekonomski siguran, uključujući i one u preglomaznoj državnoj administraciji. Uvijek je moguće da plate nema, da se bude na mimimalcu, bez godišnjeg odmora, uplate na PIO, rad subotom.
Ja sam živjela u stranoj zemji, ali je to bila kao pjesma, jer u Evropi nisu tako rigorozni, ako neko ne radi, prima socijalnu pomoć od države i svi su happy. Davno, kad sam pakovala kofere za tu evropsku zemlju, jasno mi je bilo i onda da mnogi koji se ne odluče da odu negdje vani i dalje imaju neke vrste kočnica u sebi.
Ali kao što Will Smith kaže u onom filmu svom sinu: "Ljudi koji čuju da nešto namjeravaš da uradiš (recimo preseliš se iz svoje zemlje), a koji sami nisu u stanju da to urade, da potegnu, reći će ti da ni ti ne možeš to da uradiš. Go and get it" - dakle, idi i zgrabi to što želiš. Najviše me plaši što u Americi moraš biti najjači da bi opstao, tamo bi se smijali da postanem "public charge", dakle ne bi bilo ni predaha, samo radi i radi, a nemaš kad ni potrošiti.

Onaj ko misli da će ovdje biti bolje, možda je i upravu, treba samo sačekati jedno 50-100 godina na to, ako prije toga ne postanemo kolonija EU u kojoj će biti moguće pristojno i za maksimalnih 150 EUR odrađivati kao šivalja u nekoj od Benetonovih fabrika, kao u Kini i Rumuniji. Ipak, sve je to zavaravanje, za čije li babe dušu

[dreadnot]

Prvobitno poslao korisnik valigia

To da vlada zajednica - cisto sumnjam, iako nikad nisam krocila na americko tlo. Cak bi mi bilo i neprirodno da je tako.

A to da gledaju samo sebe - to mi je normalno. Zar je u Srbiji drugacije?

Razliku pravi to sto decu od malena uce emocionalnoj i socijalnoj inteligenciji (da dele, da se igraju zajedno, da rade skolske projekte zajedno itd.) pa otuda ono 'hvale sami sebe'. Zasto da ne ako za to postoji pokrice? Zdrav stav prema sebi - zdrav stav prema okolini.

To ucenje dece socijalnoj i emotivnoj intiligenciji ume da bude malo preterano. Meni po nekada izgleda kao da gube kompas. Sva deca se uljuljkuju u neki usecereni, nestvarni privid realnosti, sve je kao u prici ili kako bi trebalo da bude, pa kad ih posle opici zivot kad zavrse skolu, ne znaju sta ce sa sobom. Ne daj boze da detetu kazes da nesto sto radi nije dobro i da treba vise da se potrudi, moze da se oseti lose, da navuce traume. Za sve je kez od uva do uva i "Great job". Nigde kriticnosti, da dete uvidi gde gresi i pokusa da se popravi. Kao da je dovoljno da samo nesto proba, ma kako povrsno i lose, pa je to vec dovoljno od njega. Jedno vreme su forsirali (i sada toga ima jako puno) varijantu da sve mora da se deli. Pocne dete da se igra nekom igrackom, drugome se to svidi i hoce i on. Prvi mu ne da. Drugi odmah zaplace i ode da se zali uciteljici, a ova na lep nacin i biranim recima prakticno natera prvo dete da ustupi igracku drugom detetu, da se i on poigra. Na izgled je sve ok., ali sta se zapravo sugerise drugom detetu? "Imas pravo na sve, samo zakmeci i dobices". Srecom, neke skole vec uvidjaju pogubne posledice i menjaju pravila, pa drugo dete moze da dobije igracku tek kada ono prvo zavrsi igru i ostavi je. Ili, slucaj mog sina. Tokom prethodne godine (prvi razred), imali su nekakvu vezbu iz matematike, dvadesetak zadataka, da posabiraju po dva dvocifrena broja. On to odradi za cas i odmah digne ruku da kaze da je zavrsio. Ima li sta normalnije za taj uzrast? Svi smo bili klinci i nadam se da se svi secamo da smo se stalno takmicili, ko ce prvi da uradi, ko ce bolje, secam se podignutih ruku i "Uciteljice, uciteljice, mogu ja da kazem" kada uciteljica postavi neko pitanje. Ovde je to ispao problem, uciteljica ga je opomenula da nije lepo da se hvalise (pri tome se uopste nije hvalio, nego je samo objavio da je zavrsio, ali i to je dovoljno), i da time moze da ucini da se druga deca koja nisu tako dobra kao on osecaju lose!!! Cak je i nama poslala ceduljicu, da nas obavesti da se on "hvalisao" na casu!? Zamisli, molim te! Sad dobri djaci treba da brinu o osecanjima losih djaka. Kada smo mi bili skolarci, bilo je nepisano pravilo da ako te neko dira, pokusas da se sam odbranis, da resis konfliktnu situaciju. Sitne carke, svakodnevne medju decom, nismo ni primecivali, posle par minuta smo se ponovo igrali kao da se nista nije desilo. Ovde je sve drama, ne daj boze da dete pokusa samo da se odbrani, da opomene onoga koji preskace red i gura se ili nesto slicno. Odmah je i on kriv. Za svaku sitnicu mora da se ide kod uciteljice i da joj se sve prijavi. Odgajaju perfektne tuzibabe i kenjkavce. Deca to, naravno brzo ukapiraju, i onda za svaku sitnicu idu i zale se, cak i kada prvi pocnu, pa im oni malo otresitiji uzvrate, oni u plac i kod uciteljice. Jednom prilikom sam pitao direktora sta bi se desilo da neko napadne mog sina, pocne da ga udara, da li sme da se brani, da se otrese napadaca? Na moje zaprepascenje, odgovorio mi je da ne sme, ako mu uzvrati udarac i on ce biti isto kriv. Moze da popije batine i ode da se zali??? Na to sam mu se zahvalio i rekao da je to mozda kod njih u redu, ali da ja ne mislim da gajim ovcu u svetu vukova i da zaista ne mogu da ga vaspitavam da otrpi napade na sebe ukoliko moze da se odbrani. Ukoliko dolazite sa malom decom koja ce ici u skolu, pripremite se na dijametralne razlike u nacinu razmisljanja i postupanja. Ne sumnjam da negde u backgroundu oni imaju dobru ideju, ali nacin na koji to sprovode daje lose rezultate.

[vuxanne]

Prvobitno poslao korisnik dreadnot

To ucenje dece socijalnoj i emotivnoj intiligenciji ume da bude malo preterano. Meni po nekada izgleda kao da gube kompas. Sva deca se uljuljkuju u neki usecereni, nestvarni privid realnosti, sve je kao u prici ili kako bi trebalo da bude, pa kad ih posle opici zivot kad zavrse skolu, ne znaju sta ce sa sobom. Ne daj boze da detetu kazes da nesto sto radi nije dobro i da treba vise da se potrudi, moze da se oseti lose, da navuce traume. Za sve je kez od uva do uva i "Great job". Nigde kriticnosti, da dete uvidi gde gresi i pokusa da se popravi. Kao da je dovoljno da samo nesto proba, ma kako povrsno i lose, pa je to vec dovoljno od njega. Jedno vreme su forsirali (i sada toga ima jako puno) varijantu da sve mora da se deli. Pocne dete da se igra nekom igrackom, drugome se to svidi i hoce i on. Prvi mu ne da. Drugi odmah zaplace i ode da se zali uciteljici, a ova na lep nacin i biranim recima prakticno natera prvo dete da ustupi igracku drugom detetu, da se i on poigra. Na izgled je sve ok., ali sta se zapravo sugerise drugom detetu? "Imas pravo na sve, samo zakmeci i dobices". Srecom, neke skole vec uvidjaju pogubne posledice i menjaju pravila, pa drugo dete moze da dobije igracku tek kada ono prvo zavrsi igru i ostavi je. Ili, slucaj mog sina. Tokom prethodne godine (prvi razred), imali su nekakvu vezbu iz matematike, dvadesetak zadataka, da posabiraju po dva dvocifrena broja. On to odradi za cas i odmah digne ruku da kaze da je zavrsio. Ima li sta normalnije za taj uzrast? Svi smo bili klinci i nadam se da se svi secamo da smo se stalno takmicili, ko ce prvi da uradi, ko ce bolje, secam se podignutih ruku i "Uciteljice, uciteljice, mogu ja da kazem" kada uciteljica postavi neko pitanje. Ovde je to ispao problem, uciteljica ga je opomenula da nije lepo da se hvalise (pri tome se uopste nije hvalio, nego je samo objavio da je zavrsio, ali i to je dovoljno), i da time moze da ucini da se druga deca koja nisu tako dobra kao on osecaju lose!!! Cak je i nama poslala ceduljicu, da nas obavesti da se on "hvalisao" na casu!? Zamisli, molim te! Sad dobri djaci treba da brinu o osecanjima losih djaka. Kada smo mi bili skolarci, bilo je nepisano pravilo da ako te neko dira, pokusas da se sam odbranis, da resis konfliktnu situaciju. Sitne carke, svakodnevne medju decom, nismo ni primecivali, posle par minuta smo se ponovo igrali kao da se nista nije desilo. Ovde je sve drama, ne daj boze da dete pokusa samo da se odbrani, da opomene onoga koji preskace red i gura se ili nesto slicno. Odmah je i on kriv. Za svaku sitnicu mora da se ide kod uciteljice i da joj se sve prijavi. Odgajaju perfektne tuzibabe i kenjkavce. Deca to, naravno brzo ukapiraju, i onda za svaku sitnicu idu i zale se, cak i kada prvi pocnu, pa im oni malo otresitiji uzvrate, oni u plac i kod uciteljice. Jednom prilikom sam pitao direktora sta bi se desilo da neko napadne mog sina, pocne da ga udara, da li sme da se brani, da se otrese napadaca? Na moje zaprepascenje, odgovorio mi je da ne sme, ako mu uzvrati udarac i on ce biti isto kriv. Moze da popije batine i ode da se zali??? Na to sam mu se zahvalio i rekao da je to mozda kod njih u redu, ali da ja ne mislim da gajim ovcu u svetu vukova i da zaista ne mogu da ga vaspitavam da otrpi napade na sebe ukoliko moze da se odbrani. Ukoliko dolazite sa malom decom koja ce ici u skolu, pripremite se na dijametralne razlike u nacinu razmisljanja i postupanja. Ne sumnjam da negde u backgroundu oni imaju dobru ideju, ali nacin na koji to sprovode daje lose rezultate.

E bas to. I pokusaj ti sad njima objasniti da nisu popili svu pamet sveta i da imad pravo da im kazes da nesto nije dobro sto su uradili i da nesto sto misle da je tako nije tako. Teska borba... I onda istrazivanja da su danasnji tinejdzeri i studenti generaciaj sa najvise stresa. Zive na ajfonima i androidima, slusalice u uvetu kad idu ulicom (a sav hod im je do garaze i nazad). I onda su laka meta barabama.

[free]

Ufffffffff

Bas nisam pametan za ovo sto napisaste, iz razloga sto cu ja za koji dan doci tamo i to sa detetom od godinu dana. Jedno znam ako neko bude pipnuo moje dete ima da bude svasta, a za ostalo cemo se raspravljati . Salu na stranu, ali mi nase dete vaspitavamo onako kako smo ja i zena vaspitani " po sistemu nagrade i kazne", ako si dobar i ako nesto uradis sto je dobro ide nagrada a u suprotno ima i prutic da radi ako treba. S druge strane moje dete ima da zna da se brani pa ako ga neko napadne ima da vrati i da se brani, ono sto rece onaj lik iz dobar,los, zao "first shot than talk", nek je ono krivo sto se branilo pa cemo se raspravljamo ali ce poslati poruku nekim drugima da sa njim nema sale. A ako moje dete bude nasilnik tu se zna kazna i nema rasprave prosto i jednostavno, pa to smo ucili od njih najjaci opstaju ali treba biti i human zar ne?

[Taty2]

....a i ne dopada mi se osjećaj da ne mogu da kažem da sam nešto jako bitno u materijalnom smiislu stvorila, pa da budem pravi gazda. Uvijek me u kući sačekuju sa onim: "lako je trošiti novac kad ga nisi sam stekao", što jeste živa istina.

[IgorMAD]

@Taty2 Ili sam ja nesto debelo propustio ili nisam dovoljno pametan, ali nemam predstavu o cemu pises u tvoja dva posta...

[zvercica]

Prvobitno poslao korisnik free

Ufffffffff

Bas nisam pametan za ovo sto napisaste, iz razloga sto cu ja za koji dan doci tamo i to sa detetom od godinu dana. Jedno znam ako neko bude pipnuo moje dete ima da bude svasta, a za ostalo cemo se raspravljati . Salu na stranu, ali mi nase dete vaspitavamo onako kako smo ja i zena vaspitani " po sistemu nagrade i kazne", ako si dobar i ako nesto uradis sto je dobro ide nagrada a u suprotno ima i prutic da radi ako treba. S druge strane moje dete ima da zna da se brani pa ako ga neko napadne ima da vrati i da se brani, ono sto rece onaj lik iz dobar,los, zao "first shot than talk", nek je ono krivo sto se branilo pa cemo se raspravljamo ali ce poslati poruku nekim drugima da sa njim nema sale. A ako moje dete bude nasilnik tu se zna kazna i nema rasprave prosto i jednostavno, pa to smo ucili od njih najjaci opstaju ali treba biti i human zar ne?

Potpuno se slažem. Mi na isti način vaspitavamo decu i to sa jakim naglaskom na "nikad ne počinji svadju, ali je zato završi"!

P.S. Ovde smo malo otišli u off topic, a imamo idealnu temu http://www.zelenalutrija.com/forum/s...17274=83BA4A57, pa ne bi bilo loše da moderator prebaci nekoliko ranijih postova u ovu temu