Colorado Springs, Colorado - početak života u USA

[stizeljeto]

V777 nisam gledala u Walmartu, tj. nisam prijmjetila da to uopce imaju. Vjerojatno nisam isla na taj dio gdje to drze.Gledala sam po drugim trgovinama i nemaju te dvodjelne. Drugi put kupujem crne ako nadem.

Gledali smo za osiguranje preko Medicaid. Popunili smo prije nedjelju dana aplikaciju i nadamo se da cemo svi troje dobiti osiguranje. Kako sad stoje stvari sa placom upadamo u grupu tih koji imaju pravo da dobiju. Kad nam jave dali smo odobreni javim na forum. Posto ih nismo uspjeli dobit na telefon, a da cekamo na red nenajavljeni nemamo vremena, odlucili smo odma aplicirati, medutim neznamo sto tocno pokriva Medicaid, niti kako je sa trudnicama i sa porodajem. Znam da imamo pravo i na Wick program, ali opet, neznam sto bi to tocno znacilo za mene ako zatrudnim. Strasno mi to sve zvuci skupo i stvarno me strah da ne zaglavimo radi bolnickih troskova.

[V777]

Cao Stizeljeto,

evo bejah ja danas do Walmarta da kupim onu medicinu za grip, koju je Dreamerns preporucio, jer sam se bas lose osecala (to je iz drugog topica, lol), te sam ponovo pogledala tacno gde se nalaze ove tacnice za sporet: to ti je u okviru supercentra, odsek Kitchen, zatim imas pododsek Kitchen gadgets, a ovi tanjircici se zovu (zavisno od proizvodjaca) Drip pans, Drip pans & trim rings, Drip bowls...ima ih znaci od najrazlicitijih materijala i velicina i boja i oblika i naravno cena, kao sto ti rekoh mislim da su negde oko 17, 18 dollara najskuplje tacnice ove od 8 delova.

Za ovaj Medicaid sto si ti pomenula, ja ne znam sta da ti kazem, jer stvarno nisam upoznata s time, znam da ono sto mi placamo od svakog paychecka je Medicare, i to je za kad ostarimo, moze da se koristi cini mi se tek kad imamo vise od 65 godina zivota, ne pre (znam da mi se jedna drugarica raspitivala za to, jer je bila mnogo bolesna, nije imala osiguranje, ali nije mogla da koristi Medicare zbog godina...sad kad se malo bolje porazmislim, mislim da mi je nesto pominjala da je ona isto imala kad je bila mladja, taj Medicaid, ali ne znam kako je to funkcionisalo i kako je prestala da ima to osiguranje). Ja bih ti u svakom slucaju, preporucila da zoves Anthem, ako nista a ono bar da se raspitas, jer mogu da ti daju free procenu koliko bi vas kostalo osiguranje. Takodje mozes da se opredelis sta hoces i koliko hoces da placas i koliko da budes pokrivena. Ja sam npr. s mojom firmom preko Anthema osigurana samo za zdravstveno, dok vision i dental ide s druge strane....e sad i ti mozes da vidis sta ti i koliko treba, zdravstveno ti je najvaznije, vision ti mozda i ne treba sad ako ne nosis naocare etc, detnal ces da se snadjes opet nekako, mislim, za prvo vreme, zdravstveno je najvaznije, ova dva mogu posle negde da se zakace, a mozda bi ti Anthem dao i dobru procenu sva tri, jer oni i imaju sva tri osiguranja...

Negde u ranijim postovima si pominjala (znam da sam citala, ali nikako da se nadje vreme da napisem) kako se ove Americke majke odlucuju da radjaju decu, a onda nakon 2-3 meseca se vracaju na posao i ostavljaju decu na cuvanje etc...vidis, i ja sam to razmisljala, a dok sam zivela u Westfieldu, IN, imala sam prilike i da to gledam svakog dana. Ja sam jedno 6 meseci rentala sobu u jednoj privatnoj kuci u Westfieldu (koji je isto u Hamilton countiu, gradic koji uglavnom ima mladu populaciju, znaci mlade bracne parove bez dece ili s malim bebama, nesto penzionera i nesto malo sredovecnog stanovnistva). Logika ljudi ovde u US ili barem ovde u Indiani, ono sto sam ja videla, krece se u pravcu da se sto ranije dodje do posla, obicno se pocinje s nekim part-time poslom jos u srednjoj skoli, (znaci ja ovo pricam sve o onom ranijem vremenu kad je bilo posla, ne sada o ovoj krizi), znaci nalazi se posao, kupuju se kola, pocinje se samostalan zivot, recimo u apartmanskim naseljima, dosta rano se vencavaju, ako neko ide na studije, ok, ako ne, posao se vec ima, napreduje se u poslu, ovde se inace mnogo vise gleda na radno iskustvo nego na skolu, pogotovo na neka prosecna zanimanja od kojih moze normalno da se zivi, i ako oba bracna druga imaju solidna primanja, imaju dobar credit history, a ono eto dodjose do kupovine svoje prve kuce. Ovde se kuce obicno kupuju prvo manje, za pocetak, znaci mlad bracni par bez dece, eventualno ta kuca moze da izdrzi jedno dete, kad se dodje do ideje za drugo dete, onda se ova prva kuca prodaje, kupuje se druga, veca, jer obicno ove kuce imaju samo po jednu ili dve spavace sobe i kupatilo na spratu, a dole ogromni dnevni boravak i kuhinju, kupatilo, verandu etc...elem, naselje u kome sam ja zivela,bas preko puta ulice, otprilike u isto vreme, dve kuce su dobile prinove...u jednoj je mlada majka, koja je inace radila u nekoj kompjuterskoj kompaniji, nakon sto je proslo 3 meseca, svakog jutra vozila svoju bebu kolima u privatan day care, koji se nalazio na polovini puta izmedju kuce i posla. Muz je imao privatnu firmu, s radnicima po ceo dan na terenu, on tek nije mogao da cuva bebu kuci, to sigurno, i pricala sam sa svima njima, napominjem i da se sve radi o rodjenim Amerikancima (inace Hamilton county je gotovo sve belo stanovnistvo, i cak mislim da i nema nesto stranaca), znaci pricala sam s mladom majkom koja je bila zadovoljna tim day carom za svoju bebu, kako sam razumela, nekoliko kolegenica s posla gde je ona radila, davalo je decu na cuvanje istoj zeni, te je to bilo nesto poput privatnog obdanista, i znam da je bilo malo jeftinije nego regularni day care, cini mi se u to vreme negde izmedju 150 i 200 dollara mesecno, a valjda je regularno izmedju 200 i 250 dollara mesecno...znaci ima svemu tome nesto malo manje od godine dana...ova druga komsinica se porodila malo kasnije, isto su i ona i muz radili, tako da mi se cini da se ona odmah posle 2 meseca vratila na posao, isto beba u korpu, korpa u auto, auto iz garaze na posao, bebu ostavljas negde uz put, pa kad se vracas a ti je pokupis i tako svaki dan...njima je to sve bilo apsolutno normalno, oni su tako naviknuti da zive, i cini mi se da to tako funkcionise...s druge strane, sto se tice cuvanja dece od strane baka i deka...mislim da to nije onaj odnos koji mi imamo s nasim roditeljima, pa da bude ono, evo ti dete, cuvaj, a mi odosmo da se prosetamo malo...ovde svako zivi svoj zivot za sebe, tako da ce veoma retko da dodju baka i deka da cuvaju decu (ne racunam ovde kad baka i deka dodju u posetu), baka i deka cuvaju decu, koliko sam ja shvatila kad se njima cuva, a ne kad to roditeljima treba, obicno se beba odnese bakama i dekama u njihovu kucu, i znam da je bas ova komsinica sto radi u kompjuterskoj kompaniji, se zalila jednom, kako su, ona i njen muz za neki vikend odveli bebu da je pricuvaju baka i deka, te da su oni razmazili bebu, nisu je stavljali da spava kad je trebalo i kad se beba vratila kod mame i tate, oni nisu mogli da je celu nedelju vrate na onaj ritam koji je svima njima ranije odgovarao...ahhhhhhhhh...Isto se takav odnos vidi i prilikom cuvanja starih roditelja...kao sto ste svi ovde videli, iako neko ode u penziju s jednog posla, to ne znaci da, ako mu to zdravlje dozvoljava i ako zeli, ta osoba ne moze da ide da radi drugi neki posao...tako da kad dodje dotle da ne moze vise da radi, da se razboli etc i da mozda nema bracnog druga ili da bracni drug ne moze da se stara o toj osobi, onda se tu ne dolazi na ideju da deca cuvaju roditelje, nego se odlazi u staracki dom, tzv. nursing home. To je ono sto i mi odvajamo a i svi ostali tzv. Medicare, za stare dane, tako da se stari ljudi tamo nastanjuju, naravno ko ima vise da plati dobija bolje domove, s boljom negom etc i tamo prozivljava svoje staracke dane....ako ih familija vidi i poseti nekad ili ih izvede malo u posetu kuci i to je to...znaci opet svako na svojoj strani i gleda sebe...

Malo vedrije teme: Stizeljeto, nista ne pricas kako je lepo u Coloradu. Zena od koje sam kupila auto, inace Amerikanka koja ima familiju i prijatelje po celoj US i koja je dosta proputovala po US (za razliku od prosecnog Amerikanca, koji bas mnogo i ne putuje), mi je rekla, kada sam je pitala koji joj se state najvise svidja i gde bi volela da zivi, osim u Indiani, bez razmisljanja bi otisla da zivi u Colorado. Kazala mi je da je klima predivna, da ima svih godisnjih doba, dosta suncanih dana, prirodnih lepota, a i da je cena zivota kao i cena nekretnina sasvim razumna (kad prosecan Amerikanac govori o uslovima zivota u nekom gradu, statu, on prica o cenama nekretnina, znaci razmislja o kupovini kuce, ne razmislja o stanovanju u apartmantskim naseljima). Evo primera: opet se vracam u Westfield, i mlade komsije koji su ziveli do kuce u kojoj sam stanovala, na istoj strani ulice, mladi bracni par, koji se doselio iz Pensilvanije cini mi se, muz je dobio posao u obliznjoj banci u Indiani, te su zato presli, supruga nije radila u to vreme, oboje sa zavrsenim fakultetima, on je imao MBA, ona Biologiju, i nisu zeleli da rentaju nista, jer su znali da ce renta malo boljeg apartmana mozda da ih kosta kao i rata za kucu, te su se odlucili da kupe kucu, da bi se i osecali vise u domacoj atmosferi. I placali su ratu za kucu oko 1300 dollara mesecno, supruga je nasla posao kasnije, imali su jedno kuce, nisu imali dece, posto im je bilo jos rano, da napomenem da su imali oko 22 i 24 godina tada....nakon nekoliko meseci, odlucili su da se vrate za Pensilvaniju, jer je supruga htela da upise Master program iz Biologije, a i muz je mogao da dobije posao u Pensilavaniji, tako da su kucu izrentali za nekoliko dana jednoj porodici i oni otisli natrag... Elem Colorado, kaze bivsa vlasnica moga auta, prelep state. Cak je i svoj drugi automobil isla da kupi od nekih prijatelja u Coloradu. Ja sam u proputovanju iz Houstona, TX, do Indianapolisa, IN, isla preko Denvera, CO. I ako se necega secam iz tog Denvera, a to jeste sunce koje me je docekalo u avionu u kasno popodne. Naime, kad sam kretala iz Houstona, u po bela dana, doslo je do nekog velikog neveremena, avion je strasno kasnio, kad je i stigao, morali smo da zaobilazimo dosta, mislim da je neki tornado bio, sta li vec, i kad smo dosli na aerodrom, znam da sam bukvalno trcala da dodjem na drugi gate za sledeci avion. Secam se samo da je aerodrom bio veoma lep i ceo postavljen itisonom, sto mi je bilo malo neobicno, jer mnogi aerodromi uopste nemaju itisone po podu...na svu srecu, avioni su se cekali, te sam ja upala u ovaj drugi u jednom dahu i onda sam videla da je aerodrom bukvalno okupan suncem, tu od onog nevremena u Houstonu i okolnim statovima nije bilo ni pomena....a bilo je bas kasno po podne, druga polovina marta meseca...doduse kad sam dosla u Indianapolis kisa je padala kao iz kabla...hahaha...to vreme kao da nikako ovde da se promeni...eto toliko od mene za sada, a ti Stizeljeto, ako imas, pusti neku slicicu iz tvog kraja, cisto da vidimo kako je lepo vreme...za kraj ovog posta ja pustam link jedne od firmi koja gradi kuce po Hamilton countiu,koja je pravila i kucu gde sam ja zivela i celo to naselje...koje se i dalje gradi naravno...http://www.estridge.com/index.aspx

Puno pozdrava!

[dreamerns]

Pa nije ni cudo sto su oni onda tako otudjeni od dece....ko veli, cim napuni mesec dana...mars iz kuce.
Postujem ja to njihovo da se radi od srednje skole. Kod nas ti niko ne bi dao part-time posao....a da ne govorim o razlici u novcu....on sa svojim dzeparcem u srednjoj kupi komp za mesec dana rada, a ti bi zaradio 50-100e...sa kojim bi kupio malo kole i smokija :-) Pricala meni drugarica, oni cak ni ne rade preko nedelje...nego npr, vikendom su u pizzeriji onaj sto se javlja na telefon i prihvata porudzbine i zarade oko 500$ mesecno. Pored toga, njihova srednja skola je 3 predmeta koja te usmeravaju, a ostalo je izborno....fotografija, vajanje na 500 nacina i sl.....dok mi ono "ostalo" imamo surove kretene da nas upravo tu muce sa matematikom, istorijom, fizikom, hemijom, geografijom i sl.
Licno mi se njihova republikanska filozofija...imaj 3 posla i radi 20 sati dnevno apsolutno ne svidja, jer je napravljena upravo za americke prosecne napaljenike, koji to smatraju patriotizmom. Hvala bogu, nisu svi takvi...

[Zana]

OK ja sam vec navikla da zbog svojih stavova budem kritikovana da sam se "nesto mnogo amerikanizovala" etc etc ali evo da lanem pa sta bude:

mi smo bre jedna mnogo bezobrazna i sebicna nacija Koliki je procenat onih koji pitaju svoje roditelje: ej, jel tebi nije problem da cuvas moje dete 8 sati na dan, ja necu da ti placam nista, jos kad ga pustis napolje pa se prehladi ja cu da se derem na tebe i vi ste znate duzni da cuvate moju decu i ako su to nasa deca, to je vasa obaveza ako niste znali zato sto mi ne zelimo da placamo obdaniste (a i znate kako razboljevaju se deca tamo) i slusajte vi umesto mene dreku i plakanje po celi dana, i kakvo sad pecanje ili kafa u komsiluku kad se dete budi u pola osam i treba da popije mleko!!!!! Nego jel da da vam nije problem sad kad ste u penziji da provedete vreme cuvajuci moju decu umesto da uzivate u penziji? Nemate nista protiv?

Sramota stvarno. Prvi odgovor majke i oca mog supruga na poziv ovamo da dodju je bio da ne mogu jer pobogu pored njih cetvoro i obdanista nema ko da cuva unuce. Dok se nisam razvikala preko telefona da mi kazu ko je cije dete i cija su deca obaveza. Pa ko je tu u stvari rodio dete? Po cemu je to obaveza babe i dede? Pa koliko njih zna to da ceni i zahvali se roditeljima na kraju dana? I ode i plati im struju i vodu na kraju meseca ili im uplati godisnji odmor na ime zahvalnosti? Da ne pricamo o na primer 70% uplate za obdaniste mesecno koja bi trebalo da se mozda da roditeljima jer je ipak dete sa nekim ko ce vise da brine? Koliko puta cujete: jaoooo ne mogu, sta cu, moram da cuvam unuce da pomognem deci.... Koliko je cesto pitanje: da li ste mozda nesto planirali za vikend? Mislila sam da dovedem decu da provedu vikend sa vama? NE, to se podrazumeva.

Ja cu da ocutim sad svaku viku i dreku na mene - vrlo je lako izbaciti dete i napraviti ga tudjom obavezom. I materijalno i svakako, sa sve izgovorom - eh, porastu deca... ko da smo mi sve imali...pa se "mali" problem nemanja posla leci stvaranjem "veceg" problema radjanja deteta... sto da ne, kad i ovako nema nista pametnije da se radi...

Posle su Amerikanci ludi jel' da- ne, nisu: kupuju oni svojoj deci auta i osiguranja, daju downpayment za kuce i pomazu im dok su zivi koliko god mogu - kome ce ako nece svom detetu.... ali ne dopustaju da ih neko iskoriscava i da budu maltretirani. Zasluzili su svoju penziju. Isto tako nema potrebe da ostareli i nepokretni opterecuju svoju decu (mozda zato sto ovde ne postoji rezonovanje "ma moram, sta cu, da mi ostane kuca"... sta mislite o tome?)

I opet - priznali ili ne, ostavljanje dece sa babom i dedom je zaista nista drugo nego sebicno jer kad se sve to izanalizira, nalaze se svakojaki razlozi da se objasni da to nije to... u sustini se trpaju pare u sopstveni dzep, ima se besplatna radna snaga, a i skloni se od svakodnevnih obaveza jer je svakako lakse da se sedi na poslu u kancelariji nego da se savijen trci za detetom dok uci da hoda, zar ne?

Dajte svojim roditeljima izbor - bez skrivenog tona u glasu... pitajte ih iskreno bez cudnog pogleda da li zele da vam cuvaju svaki dan decu bez nadoknade, pa da vidimo sta ce da izaberu....

[stizeljeto]

V777 nadam se da te prosla prehlada. Super su ti natuknice o Medicare/u i neka razmisljanja o zivotu u Americi. Dobro je cuti neke primjere iz zivota amerikanaca i kako ide njihov put od skole do kuce, pa do starackog doma. Mi smo se ovdje sprijateljili sa nekoliko bracnih parova. Jedan od njih je stariji bracni par koji ima cetvero djece. Zena dolazi iz velike obitelji od sedmero djece, svako od njih po razlicitim drzavama, svako sa svoiim zivotnim aktivnostima, interesima, neko razveden, vecina u sretnim brakovima, neki iznimno bogati, neki prosjecni. Ta zena ima jednu sestru koja je jaka financijski i ta obitelj vrlo cesto financijski pomaze svoje siblings kada je to potrebno. Ta zena koju poznajem jos uvijek ima majku, koja je u 90 godini. Ta baka je uvijek bila snazna osoba, a i trebas biti sposoban da odgojis uspjesno toliko djece, i da ih odgojis tako da te jednog dana vole i postuje toliko da te smatraju svojim ''problemom'' kad ostaris. Ta baka je sada dosta krhkog zdravlja, ali vrlo bistra u glavi, bila je presretna kad smo dolazili na veceru sa nasim Danielom, iako sama ima ko zna kolko praunuka. Ona zivi dio godine ovdje u coloradu jer je Colorado prije zbog svog geografskog polozaja, zbog planina i ciste vode, te fantasticne klime mjesto gdje su se mnogi ljudi dolazili rehabilitirati. Onda po zimi odlazi u Floridu kod druge kceri, pa onda u Indianu od kud ona jest. Ta kceer u Indiani je renovirala kucu kako bi baka bila sigurnija u kupaonici i gdje god je potrebno da se lakse krece. Ja sam bila zapanjena takvom dinamikom odnosa u tom domu. Tu zenu kod koje smo bili redovno zovu unuci, jedna unuka se udaje i baku trazi da s njom ide izabrati vjencanicu. To pokazuje da su u toj obitelj odnosi bili vrlo zdravi i da se djecu odgajalo na nacin da se postuju roditelji i praroditelji, te da se odnosi ne prekidaju nakon odredenog vremena gdje svako krece za svojim zivotom. To je samo jedna obitelj koju sam upoznala i doslovno sam bila ''blown away'' jer nisam to ocekivala. U svakom sllucaju, to nam pokazuje da postoje obitelji koje su povezane i bliske, odnosi koji se mogu i pod ovim uvjetima odrzavati zdravima.

Drugi par je s muzevog posla, mladi bracni par, ona je Kanadanka a muz Amerikanac. Oni kazu da su Kanadani totalno razliciti od Amera. Kanadanka kaze da su Ameri vise ''driven'', znaci stalno motivirani na uspjeh, vrlo fokusirani na ono sto zele i da im je posao vrlo cesto prioritet nad obitelji i nad prijateljima. Ona kaze da su Kanadani vise opusteni i imaju drukciju dinamiku odnosa. Taj par je isto fantastican, ostali su nam na rucku vise od tri sata, to je bio njihov prvi posjet, a cinilo se ko da se znamo godinama. Veselim se kad krenem na onu MOPS grupu (MOthers of preeschoolers) jer cu tamo cuti iz prve ruke kakav je zivot majki sa djecom, dali rade, gdje ih salju u vrtic i slicno.

Zanimljivo mi je bilo citati o tim obiteljima sa djecom, kako ih nose u day care i to. Vjerojatno je lakse kad su djca mala da odma odlucis to je to, nosim ga u day care i koncentriras se na posao. Tu sigurno igra ulogu taj americki ''driven'' mentalitet, oni imaju cilj i vecina ga ostvaruje u vrlo kratkom roku, a opet imaju obitelj i ponekad i sve druge beneficije kao i ona prva obitelj. Da napomenem taj stariji bracni par su odskolovali svoje cetvero djece, svi na nekom fakultetu, a muz je u jednom periodu radio tri posla da to sve otplati. Danas financijski savjetnici savjetuju da se djeca sama skoluju, tj. da roditelji ne zaglavljuju i stavljaju svoje zivote i potrebe (kao npr. savings za penziju) na ''hold'' radi fakulteta svoje djece, te da ne ulaze u dugove ili gube kuce radi toga. Oni savjetuju da si djeca sama dignu kredit i sama ga otplacuju kad se zaposle. Kolko god mi se onaj prvi primjer vise svida, a i sama jos osjecamo financijsku potporu svojih roditelja iako smoskoro u tridesetoj, ovdje u Americi se roditelji moraju pobrinuti za sebe kako jednog dana ne bi bili na teret svoje djece. Vrijednosti su potpuno drukcije ovdje nego tamo otkuda smo svi mi dosli.

Sto se Colorada tice i ja cesto cujem od Amera da im je Colorado jedna od najljepsih drzava. Klima je stvarno bez premca, osim sto je dosta suho pa se mucim sa raznim kremama za ruke, toliko suhe ruke nisam u zivotu imala. Treba se piti jako puno vode jer smo na visokoj nadmorskoj visini, ali sunca ima na pretek. Recimo da jedan dan u mjesecu bude oblacno, obicno kad se sprema iduci dan snijeg. Oni to zove snow storm, zapravo i kad je kisa onda im je storm i to mi je jako smjesno. ja uvijek ocekujem neku mecavu, medutim ujutro te doceka prekrasni suhi snijeg (nikako bljuzga), zapali sunce i popodne su vec suhe ceste. I ja se sjecam aerodroma u Denveru, jako je lijep, ali lijep mi je i onaj u Philadelphiji, koliko mogu pamtiti tu strku i zbrku trcanja sa aviona na avion. RAdi se na tome da Denver postane jos jaci u internacinalnom prometu sto ce nadam se poboljsati i veze s a Evropom. Meni se jako svida Colorado Springs iako nije bas najbolje urbanisticki napravljen. Osobno volim puno mogucnosti za vanjske aktivnosti, tako da se veselim i tom aspektu zivota u Coloradu. Vec imamo neke aktivnosti na umu, kao posjet tom Rancu gdje se zivot odvija radi turista kao prije nekoliko stotina godina, uzgaja se hrana, sprema u peci, postoje razni zanatlije, indijansko i kaubojsko selo i takve cool stvari. To se nalazi usred grada kraj jos jedne znamenitosti Garden of the Gods, koje su divne crvene planine, nezaobilazna turisticka atrakcija svakog ko dode u ove prostore. Stavit cu jendom slike kad skuzim kako. Ovu subotu idemo na St. Patrick's day Parade u downtownu. Tu ce pasti neke dobre slike. Inace downtown je nesto sto podsjeca na svaku nasu evropsku metropolu, sa visokim zgradama, i hodajucim ljudima Medutim sve drugo je nekoliko glavnih prometnica od vise traka, sa poslovnim prostorima ili trgovackim centrima sa svake strane i apartmantskim naseljima ili rezidentnim naseljima. Frendica i ja smo si nasle najbolji kafic, a to je Pikes Perk (kao Central Perk u Prijateljima), isti feeling, stucco zidovi sa umjetnickim slikama, fotelje i kauci, pa visoki stol sa barskim stolicama, pa mali stolovi u coskovima, fenomealna kava (sto vrsta naravno), makete aviona na stropu. Imaju i kutak za djecu sa igrackama pa se ja i frendica uvalimo na kauc do toga i zadovljno srcemo nase kave. Ljudi dolaze tamo na poslovne sastanke (casual tipa) ili studenti sa lap topovima, vjernici na molitvu ili savjetovanje. Vidi se svakakvog naroda, ali odise domacinskom atmosferom, naravno nema pusenja i za nas nepusace je to ugodan dozivljaj sam po sebi.

E sad sam ga stvarno nadrobila, stvarno bi voljela stavit neke slikice ali ne mogu skuzit kako se to radi. Mozda da mi Zana objasni, vidim da je ona stavljala nesto od LA/a.

[stizeljeto]

E Zana ja i ti u isto vrijeme pisale postove. Ali zapravo o vrlo slicnim stvarima, cuvanje djece i cuvanju roditelja kad ostare. Ja bi osobno voljela da odgojim djecu sa takvim osjecajem da smo iskreni u vezi pitanja ko koga cuva, dali ja njihovu djecu, ili oni mene kad ostarim, ali isto tako nadam se da cu si moci priustiti jednog dana da se sama brinem o sebi, no da ce mojoj djeci biti normalno da je ''baka'' s njima. nadam se da necu biti ''losa svekrva'' koju ne zelis dotaknuti stapom, a kamoli vidati u svojoj kuci. Koliko god svi trebamo graditi svoju samostalnost i ne ovisiti o bliznjima do te mjere da ih pocinjemo uzimati zdravo za gotovo i besplatno izrabljivati ja osobno zzelim imati odnose sa svojima gdje se pomaze iz ljubavi, ne iz obaveze. Osobno jednog dana ne mislim da cu imati problema cuvati svoje unuke. Ko nema djete nezna sto je majcinksa ljubav, a ni majka ne zna sta je ljubav za unuke. Naravno svi smo razliciti, nekome nije stalo ni do vlastitog djeteta, mnogi su i presebicni da misle na svoje djete, a za unuke nece ni da cuju. To su ekstremi koji pokazuju disfunkcinalnost u odnosima ljudi. Ne bi ni voljela da mi takva osoba cuva djete, niti mene ako mi jednom to zatreba. Ta baka o kojom sam pricala se dosta razbolila, oni su ju nedavno odveli do Floride jer tamo ima i sestru kod koje se uvijek pocinje osjecati bolje, medutim ovog puta to niej upalilo i jako se razbolila. Morali su je staviti na kratko vrijeme u nursing home jer joj je trebala njega koju joj sestra ili kcer (koja je u sezdesetima) nije mogla dati, kao sto je dizanje, prematanje i slicno. Medutim sada izlazi iz tog doma jer se malo oporavila i ide kod te kceri koja je opremila kucu za nju. Osobno bi voljela da si mogu priustit profesionalnu njegu jednog dana, medutim znati da te neko dovoljno voli i postuje da se brine o tebi jer si upravo to isto ti nesebicno radila cijeli svoj zivot, da obitelj osjeti i prepozna tu potrebu da se brine o tebi, je neprocjenjivo i mnogo govori o tebi kao osobi.

[Zana]

Eto i sama kazes da amerikanci nisu tako bezosecajni ko sto se vrlo cesto kaze... mislim da svaki normalni baba i deda vole da provedu vreme sa unucima... ali po mom misljenju nista nije nenormalno ako ne zele da ustaju u 6 ujutro i brinu o unucima do 5 popodne i onda jos malo dok se roditelji ne odmore od posla i to sve za dzabe... ja ne smatram da je to disfunkcionalno. Radili su ceo zivot i stigli do penzije i imaju pravo da leskare na suncu i procitaju knjigu, odu i posete prijatelje u drugom gradu kad zele, prosetaju gradom.... spavaju duze, idu u bioskop... i provedu vreme sa svojom decom i unucima na obostranu radost koliko god obaveze dozvoljavaju... Bilo bi lepo kad bi se svaka konverzacija sa roditeljima imala "molim i hvala"... sto se tice obaveza prema roditeljima - sve moje kolege ih imaju, bilo placajuci negu, bilo ziveci sa njima... zato sto ih vole i zato sto su to ljudi koji su od njih napravili ljude. Ali, isto tako nije nenormalno da ih smeste u ustanove gde ce imati 24 sata negu....

Ja samo propagiram iskrenost - znaci iskreno "da li moze, molim te" i ako moze onda "hvala", a ako ne moze bez ljutnje jer mi treba da se uklopimo u njihove planove a ne oni u nase... moja poenta i dalje je da ne znamo da cenimo necija odricanja samo zato sto se in general u nasim krajevima smatra normalnim da roditelji treba da se odricu svega da nama i nasoj deci olaksaju zivot... A retko, zaista retko dozive da im neko iskreno od srca zahvali na kraju dana.

[stizeljeto]

Evo probat cu stavit par slikica, ali cini mi se da ce ovo trajat.hahaha.
Evo ovo je slikica od naseg auta i stana koji iznajmljujemo.
[IMG][/IMG]
Ovo su nasa djeca pod Pikes Peakom, najvisim vrhom Rockisa koji se vidi iz Colorado springsa.
[IMG][/IMG]
Ovo je nasa obitelj ispod Pikes Peaka. Inace ovo je park (oni to zovu park, a drveta na svaka sto metra - nije bas kako sam ja zamisljala park) Ima ogromno igraliste za djecu i puno zelene povrsine za piknike i sportove na travi.
[IMG][/IMG]
Jedno od parkova-igralista.
[IMG][/IMG]
Prvo sisanje. Salon za djecu je fantasticno opremljen raznim igrackama a sjedi se u automobilima, a pred svakim je ekran i djeca si sama mogu donijeti crtani koji zele gledati dok se sisaju.
[IMG][/IMG]

[Zana]

E super su slicice pogledaj PM

[stizeljeto]

Tu smo bili na klizanju. Ovo je zamrznuto jezero i koliba u posjedu jedne obitelji. Prekrasno!
[IMG][/IMG]
Jedan od nasihh posjeta Downtownu. To je jedini dio koji lici na nase gradove. Samo u ovom dijelu su visoke poslovne zgrade i ljudi cak setaju po ulicama.
[IMG][/IMG]
.... Downtown
[IMG][/IMG]
Ovo je taj Pikes Perk, kafic koji lici na onaj iz Friends
[IMG][/IMG]
U Arabica cafe-u je pisalo da ima svjeze baklave, pa smo tamo zavrsili na rucku, to je arapski restoran, jeli smo Falafel i neke njihove specijalitete. Super iskustvo, vidjeli puno arapa i naslusali se arapskog.
[IMG][/IMG]