Intervijui dv2010 - Iskustva

[LjupkaB]

Cestitam i jas so mojata familija i mnogu sreka vo USA:bravo:

[dreadnot]

Mili moji i dragi, hvala vam svima na lepim zeljama i cestitkama, zaista mi puno znace.
A sada, dan posle, jos uvek nisam svestan svega, kao da je bilo kroz san. Osecaj je jako lep. Nisam juce napomenuo da su predlozili, ako hocemo, da odmah nalepe vizu zeni i sinu, a meni kad donesem potrebnu potvrdu, ali smo to glatko odbili - kad smo do sada isli sve zajedno, nek tako ostane i dalje.
Da, sto rece drimerns, sad treba praviti planove kuda i kako. To mi je cele prosle noci (kao i prethodnih meseci) bilo u glavi i za dan - dva, dok samo prikupim jos neke podatke koje sam zamislio, krecem u akciju preplavljivanja americkog trzista rada svojim rezimeima, pa sta nam Bog da. I u ambasadi sam objasnio da cu tek sada da trazim posao i da adresa koju smo dali nije i konacna destinacija, vec cemo otici tamo gde bude bilo posla, sto je dama preko puta primila sa ocitim razumevanjem. Nism vam nista pisao o iskustvima sa lekarskog pregleda, ali to je tako jednostavno i opusteno, da cak nije ni vredno spomena.
Sa nestrpljenjem cekam vesti o vasim uspesnim intervjuima! (ili prvim kovertama, za novije clanove)

[lenhi]

Čestitke dreadnot i od mene!
Kao što neko reče zaslužio si svojim odnosom prema drugima na forumu!
Srećno!

[mari]

Pridruzujem se cestitkama. Sve najbolje vam zelim. Nemoj sad da odes i da nas sve ovde zaboravis, a znas i sam koliko smo zeljni informacija, kao i dobrih iskustava koja nam dodju kao inspiracija.
Srecno i cestitam jos jednom!

[Milosdv]

dreadnot

Sad sam video da si NAPOKON pozeleneo! :punk::ziveli2::icon_coo::pucpuc2:
Cestitam ti i zelim vam puno srece u nastavku !!! :grin::bravo:

[dreadnot]

Nisam ni mislio da sada odem, kad mi je ovde tako fino i toliko ljudi mi salje lepe zelje. Pa ko bi normalan to propustio??? Jedino se plasim da kada budemo otisli za USA (negde krajem septembra, najkasnije), ne budem u prilici da se konektujem dok se ne snadjemo i nabavimo komp, ali to su ipak objektivni razlozi.
Mislio sam da otvorium novu temu, ali posto je vezano za iskustva posle intevjua, mada ne direktna, ipak cu ovde da postujem.
Ocekujte neocekivano - kao u Velikom Bratu - kada objaviote svojim najblizima da ste prosli intervju i da definitivno idete. Moja keva je ceo dan bila kao da su joj javili da joj je neko umro, presekla se zena nacisto. Reakcije bliskih prijatelja su bile tipa "Nemoj da se ljutis, ali sam se potajno nadao/la da ce vas odbiti". Sta da kazete na to? Da se ljutite na prijatelje sto vam ne zele ono sto sami sebi zelite ili da budete srecni jer im je toliko stalo do vas da ne mogu da zamisle da se odvajate, mozda i zauvek? Prilicno zeznuta sitiuacija sa psiholoskog stanovista, samo jos jedna briga na vratu, kao da ih je malo i bez toga.
Licni osecaj, u nastavku - posle srece, odusevljenja i kasnije blage otupelosti jer je sve proslo, eto i dodatnog straha i neizvesnosti - sad nema nazad, to je sto je, kako dalje. Kao da je do sada postojala i kod nas ta neka mala kvazi sigurna luka - mozda i ne prodjemo, sve smo uradili sto je do nas, tu nema kajanja, ali eto, nece nas. Sada toga vise nema. Hoce nas, treba se spremati za cupanje korenja i preseljenje. Odakle poceti, na sta sve misliti? Verujte mi, nije ni malo lako, posebno ako nemate jasnu finansijsku shemu i nekoga ko je 100% siguran sa one strane bare i kod koga mozete bez pardona da odete. Zbog toga smo malo i odlozili viziranje pasosa, da ostavimo vise mesta za planiranje.

[dreamerns]

[QUOTE=dreadnot;13821]Nisam ni mislio da sada odem, kad mi je ovde tako fino i toliko ljudi mi salje lepe zelje. Pa ko bi normalan to propustio??? Jedino se plasim da kada budemo otisli za USA (negde krajem septembra, najkasnije), ne budem u prilici da se konektujem dok se ne snadjemo i nabavimo komp, ali to su ipak objektivni razlozi.
Mislio sam da otvorium novu temu, ali posto je vezano za iskustva posle intevjua, mada ne direktna, ipak cu ovde da postujem.
Ocekujte neocekivano - kao u Velikom Bratu - kada objaviote svojim najblizima da ste prosli intervju i da definitivno idete. Moja keva je ceo dan bila kao da su joj javili da joj je neko umro, presekla se zena nacisto. Reakcije bliskih prijatelja su bile tipa "Nemoj da se ljutis, ali sam se potajno nadao/la da ce vas odbiti". Sta da kazete na to? Da se ljutite na prijatelje sto vam ne zele ono sto sami sebi zelite ili da budete srecni jer im je toliko stalo do vas da ne mogu da zamisle da se odvajate, mozda i zauvek? Prilicno zeznuta sitiuacija sa psiholoskog stanovista, samo jos jedna briga na vratu, kao da ih je malo i bez toga.
Licni osecaj, u nastavku - posle srece, odusevljenja i kasnije blage otupelosti jer je sve proslo, eto i dodatnog straha i neizvesnosti - sad nema nazad, to je sto je, kako dalje. Kao da je do sada postojala i kod nas ta neka mala kvazi sigurna luka - mozda i ne prodjemo, sve smo uradili sto je do nas, tu nema kajanja, ali eto, nece nas. Sada toga vise nema. Hoce nas, treba se spremati za cupanje korenja i preseljenje. Odakle poceti, na sta sve misliti? Verujte mi, nije ni malo lako, posebno ako nemate jasnu finansijsku shemu i nekoga ko je 100% siguran sa one strane bare i kod koga mozete bez pardona da odete. Zbog toga smo malo i odlozili viziranje pasosa, da ostavimo vise mesta za planiranje.[/QUOTE]

Stvari se dosta mogu promeniti do kraja septembra. Cesto je tako, jer ces sada malo vise poceti da mislis na drugu stranu :-)
Sto se prijatelja i rodbine tice...ne brini. To je normalna reakcija. Ljudima je sa jedne strane tesko da te izgube, sa druge strane su zabrinuti za tebe i po nekima verovatno ne cinis dobru odluku. To su verovatno svi ovde prosli. Videces u septembru kada budes sretao prijatelje koje redje vidjas, svi ce te pitati: Jos nisi otisao? Usput ce polako svi poceti da te otpisuju za buduce planove...i to ume malo da boli, ali sta je - tu je, takva je situacija :-)
Gledaj to ovako: ti napustas njih, ne oni tebe. Ako im je stalo do tebe, vremenom ce shvatiti i prihaviti tvoju odluku kao nesebicnu, jer zelis sebi i svojoj porodici bolje. Naravno, uvek postoje i oni ljubomorni...koji uglavnom imaju komentare tipa "ja ne bih otisao ni u posetu u ameriku...ni da mi platis milion dolara" :-)
Sada najvise misli o tome kako ces sto vise kesha skupiti....jer koliko god da skupis, bice tesno....osim ako nemas one sume o kojima Konislav prica.

[dejancic]

[QUOTE=dreamerns;13828] Usput ce polako svi poceti da te otpisuju za buduce planove...i to ume malo da boli, ali sta je - tu je, takva je situacija :-)
[/QUOTE]

Ali ce te zato ukljuciti u sve buduce planove u kojima ce tvoja devizna primanja biti obavezan clan :grin:

[Neverhood]

Cestitke Dreadnot! :1081:
Ako budes imao volje napisi molim te sta si im pricao engleski u tih 5 minuta.
Hvala unapred!

[wrath:of:the:lich:king]

Dreadnot cestitam!!! Sad samo polako i pametno, ne sumnjam da cete se lepo snaci! Vidimo se sa ove strane!! :harmonik: