Intervjui - 2014

[Zana]

Prvobitno poslao korisnik Danyda

Pojma nemam o cemu se radi...procitala sam tvoj post, proverila kod sebe i potpuno je identicno tvome. Stvarno ne kapiram...ja sam visok broj 52 k i za mene je intervju jos misaona imenica...Ovo je potpuna konfuzija...

I kod nas je visok broj u porodici, ali sam ja totalno pozitivna da ce i za vas/nas biti zakazan intervju Hang in there

[sonny_crockett]

Prvobitno poslao korisnik sombrero

sonny_crockett vec je bilo slicno pitanje na ovu temu .Mislim da si mogao staviti i samo svoje rodno mesto posto nisi radio odjavu pa prijavu u PU NS(bar sam ja tako uradio posto sam imao dilemu za sluzenje vojnog roka u drugom mestu).Mada sam siguran da je to nebitno jer nisi krivicno gonjen niti osudjivan a baza je centralizovana za celu Srbiju.Ionako sve mozes obijasniti na intervju-u ukoliko te budu pitali a skoro sam siguran da nece.Ovako sad sa slanjem novih dokumenata mozda uneses neku konfuziju bez potrebe..Ovo je moje licno misljenje

A nzm da li da zovem KCC da ih pitam. Mada mislim da si u pravu, moze to sve na intervjuu da se objasni

[Corpse Crusher]

Dakle, proveravam sinoc brojeve oko 9.30 i vidim da je cuoff za Juli 36,300 a moj broj 36,3XX, jedva cekam 1.8.

[johnny_nyc]

Prvobitno poslao korisnik Inside@22

Pozdrav dragi članovi foruma.
Evo da se i mi javimo sa iskustvom sa intervjua. Javili bi se i prije al smo u ponedjeljak slavili tako da nismo bili u stanju tipkat , a jučer smo odmah zgibali na more da odmorimo od svega i slegnemo dojmove...
Sad ću se ponoviti kao i ostali članovi koji su prošli intervju. INTERVJU JE FORMALNOST. probajte si tako postaviti stvari da vas ne pojede nervoza... mi smo se dobro držali do samog dana intervjua... više si nismo mogli pomoći...
Dakle, došli smo pred ambasadu u 10:45. Odmah nas je primio čovjek iz osiguranja. Ulazite jedan-po-jedan. Uzmite samo potrebne stvari (osobnu kartu, ključeve od auta i dokumente) da brže prođete checkpoint. Nakon prolaska osiguranja nas je najavio u drugu zgradu. Tamo nas je dočekala ljubazna gospođa isto iz osiguranja i rekla da sjednemo kod šaltera US citizens i da će nas prozvat na šalter 8 ili 9. Mi sjeli i nakon 10-ak minuta nas je pozvala službenica na šalter 7 da predamo dokumentaciju. Od supruge je uzela: diplomu, izvod iz matice rođenih, matice vjenačnih, potvrdu o nekažnjavanju, potvrdu o nevođenju postupka, putovnicu, staru putovnicu i naravno 660 usd u cash-u. Od mojih je uzela putovnicu, izvod iz matice rođenih, potvrdu o nekažnjavanju, potvrdu o nevođenju postupka, potvrdu o nepozivanju u vojsku. Slike nisu uzimali, kaže da ima one koje su dobili od KCC-a. Naravno i otiske obje ruke. Također nam je dala papire od liječničkog. Kad smo sve predali uručila nam je brošure Welcome to USA i kako i upute kako preuzeti zelenu kartu kad uđemo u zemlju što sam ja shvatio kao dobar znak .
Opet malo sjeli i pričekali nekih 15-ak minuta kad nas je konzul prozvao na šalter 1. Dočekao nas je vice konzul Brian. Odmah kad smo došli do šaltera sam primjetio da oni formulari DS-230 ispunjeni od strane konzula sa onim naljepnicama SIGN HERE gdje bi se mi trebali potpisati... juuuhuuuuu... odmah je bilo malo lakše...
Ljubazan, mlad gospodin. Lijepo nas je pozdravio, čestitao na dobitku i reko da moramo proć samo nekoliko formalnih stvari. Tad nas je zatražio da dignemo desnu ruku i zakunemo da sve što smo napisao i što ćemo reć je istina. Svako reko I DO.
Tada je počeo ispitivati suprugu o njenom boravku u americi (bila je godinu i pol kao au pair). Gdje je bila, kod koga, koliko dugo, šta je radila, kad se vratila, itd. Mene je pitao čime se bavim, di radim, o moja dva odlaska u SAD. Pitao nas da li smo se ženili samo zbog lutrije. Vratio nam neke dokumente (trenutno ih nemam tu, pa ni neznam šta nam je vratio jer nismo ni gledali, al ću nadopisat kad se vratimo u zg...)
Tada je malo tipkao u kompjuter zatražio da potpišemo formulare i reko da nam je viza odobrena!!
uffff... kakvo olakšanje...
Još nas je pitao dal smo dobili kakve upute o preuzimanju viza, mi reko da ne, a on ode tamo iza čoška i vrati se za minutu i kaže da možemo doć po vize u 13 sati... sve bolje od boljeg
A našoj sreći nema kraja!!! Neopisivo... Brzo otišli u neku birtiju da nazdravimo... šta ćemo drugo..
Cijelokupni proces u ambasadi nije trajao duže od 40 min...
Vratili se u ambasadu oko 12:50, prošli istu proceduru na ulazu, sjeli u čekaonicu i pričekali nekih 10-ak min. Opet nas prozvala naša službenica na šalter 7 i tamo nam uručila putovnice sa vizama, 2 koverte zapečaćene i objasnila nam proces. Ne izbivat izvan sad-a duže od 180 dana, nosilac ulazi prvi odnosno zajedno, koverte se nose u ručnoj prtljazi i da nakon 5 god možemo aplicirati za državljanstvo. Taaa-daaaaaa!!!! Napokon gotovo. Dugo trajalo al se isplatilo.
E sad, htio bih svima vama zahvaliti na silnim postovima, temama, uputama, iskustvima i svemu čime ste pridonjeli ovome forumu. Ovaj proces bi bio daleko teži i zakompliciranijij da nije bilo starijih članova foruma koji su prošli sve ovo što smo mi sada prolazili... još jednom hvala svima... nestat sa foruma nećemo jer i dalje će nam trebati vaša pomoć , a isto tako ćemo mi probat pomoć svojim iskustvima drugim članovima...
Ako netko ima kakvih pitanja, slobodno neka pita.

eto jesam ti rekao da je to laganini...ali nervozu dok hodaš prema ambasadi svejedno ne možeš potisnuti, jače od nas čestitke i vidimo se!

[ZliZec]

Evo i našeg iskustva sa jučerašnjeg intervjua. Prvo što bih naglasio je da se naoružate strpljenjem, jer je prošlo skoro celo jedno radno vreme u čekanju! U 8.30 smo smo imali zakazano, bili tamo oko 8.15. Bilo je nekih dvadesetak, trideset ljudi za turističke vize. Čekanje do 8.45, kada smo ušli. Na ulazu pokazujete neki dokument (pasoš, ličnu kartu), zbog identifikacije, jednom jako ljubaznom gospodinu. Da naglasim da je kompletno osoblje vrlo prijatno i profesionalno. Ono što nas je iznenadilo je da su nas upamtili već posle prvog prolaska kontrole i da su nam se kasnije obraćali kao da smo tu svakog dana, a prošlo im je bar 200 ljudi juče, po mojoj proceni. Nakon pokazivanja jednog od pomenutih dokumenata ulazite u prvu prostoriju, gde prolazite kroz metal detektor i ide kontrola svega što nosite, nešto slično kao na aerodromu. Da napomenem da nosite sa sobom od elektronskih uređaja samo neophodno, jer ćete sve morati da ostavite na ulazu. Ja sam imao neku fleš memoriju, privezak od alarma na ključevima od kola, mobilni telefon... Sve ostaje kod njih i dobijate broj sa kojim to podižete kada izlazite. Nakon kontrole nastavljate kroz dvorište ambasade do druge zgrade gde ćete provesti ostatak dana. Sledi šalter gde dobijate štampan broj na jednom parčetu papira....I čekate...Do kraja dana čekate i pratite displej da se vaša cifra pojavi na njemu. Taj broj vam daje jedan gospodin koji je priča za sebe. Nas je tokom celog dana tretirao kao da smo kućni prijatelji. Pretpostavljam da tako sa svima postupa, jer mu je to posao, ali kamo sreće da su naši službenici barem upola ljubazni i profesionalni kao on. Čovek je stvarno legenda i uvek je tu ako vam bilo šta treba. Sledi čekanje od nekih sat vremena, pa idete u neku prostoriju pod rednim brojem 10. Od 1 do 9 su šalteri i ta jedna, poslednja, u kojoj predajete dokumenta i u kojoj će biti i intervju. Tu ostavljate dokumenta i imate razgovor na srpskom koji je skoro identičan samom intervjuu. Pitanja tipa gde idete, kod koga, koliko puta ste aplicirali itd. Nama konkretno je vratio ja mislim polovinu papira i dokumenata, koji su verovatno nepotrebni. Ono što je zadržao su koverte sa lekarskog, originali i kopije izvoda iz matične knjige rodjenih i venčanih, samo originale iz suda i policije, original i kopiju suprugine diplome (pošto je ona izvučena) i pasoše sa kopijama prve strane. Da, još po dve fotografije je uzeo prvo, tako da i to treba. Iste kakve ste slali u Kentaki sa dokumentima. Ovo ostalo kao da nije ni gledao. Pod ostalo mislim na moju diplomu sa kopijom, kopije iz suda i policije za oboje, štampan mail od brata (pozivno pismo), suprugin stari pasoš (pošto je nov bio star svega petnaestak dana, pa smo nosili i stari za svaki slučaj) i one papire o vakcinama koje dobijete na lekarskom. Ovo što sam nabrojao izgleda da i ne treba! Opet čekanje od oko sat vremena, pa plaćanje taksi za vize od 660$ za dvoje. Mi smo imali dolare i sve je prošlo bez problema, a može i u dinarima. Pošto nismo imali sat, jer smo telefone ostavili na ulazu, ne znam tačno koliko je bilo sati kad smo izašli, između 11 i 11.30. rekli su nam da će intervju biti najverovatnije u 13.30. Pauza od dva sata i stigli smo oko 13.15 ponovo ispred ambasade. Tu ispred je bilo, da ne preteram pedesetak mladih ljudi, ja mislim studenata, i kasnije su stalno dolazili i dolazili, pretpostavljem kako su imali zakazano. Ponovo ista precedura na ulazu sa obezbeđenjem, nov broj i pogađate? Čekanje od sat vremena, možda i više Da smo bar imali telefone pa bi valjda lakše podneli. Meni je baš teško palo to sedenje u prazno, valjda što sam bio baš umoran i neispavan od ranijih obaveza. To se videlo u toj meri da su nas na izlazu iz ambasade, kada smo išli na pauzu, ljudi iz obezbeđenja pitali zašto smo toliko smrknuti. Kao šta vam je, pa idete u Ameriku, osmeh na lice... Dalje, prvo prozivka na neki šalter 8 gde su nam uzeli taj papir sa brojem, pa ubrzo i odlazak na još jedan šalter gde nam je čovek koji govori na engleskom uzeo otiske svih deset prstiju. Ako vam se znoje ruke, kao mojoj supruzi, dobijete neki gel da namažete jagodice Sledi čekanje od oko pola sata i napokon intervju! Ponovo prostorija sa brojem 10. Sedite nasuprot osobe sa kojom razgovarate, a između staklo i pult kroz koji razmenjujete papirologiju. Ne znam da li je bio konzul ili vicekonzul, ali u svakom slučaju jedna fina i veoma prijatna osoba. Sed čovek sa sedim brkovima ili bradom, nisam baš najbolje zapamtio lik. Vratio nam je original diplome i izvode iz matične i knjige venčanih. Razgovor je bio na engleskom i nije ni pitao na kom jeziku želimo da razgovaramo, ali koliko sam shvatio razume i srpski. Pitao nas je naizmenično prvo imena, pa koliko imamo godina. Onda je pitao suprugu koju školu je završila, pa i mene to isto. Zatim da li radimo negde, gde i kod koga planiramo da idemo i šta planiramo da radimo kad odemo tamo. Ništa specijalno, neka osnovna pitanja. Na kraju nam je rekao da su nam vize odobrene i dao nam jedan savet. Da idemo u Njujork, jer po njegovim rečima svakako treba videti taj grad, ali da, pošto smo oboje školovani, ozbiljno razmislimo i o nekim drugim delovima SAD. Mislim da je nabrojao Teksas, Severnu i Južnu Dakotu i još nekih par država. Reče da je Njujork jako skup i da bismo lakše našli posao i generalno se lakše snašli u tim nabrojanim regijama, pogotovo ja, pošto sam inženjer. Tako nas je savetovao. Rekao je da sačekamo da nam se osoblje obrati sa informacijama o podizanju viziranih pasoša. Opet čekanje od oko 40min. i pozivaju nas na šalter da nam kažu da dodjemo sutra oko 15h po pasoše. Izašli smo oko 16h iz ambasade i to je bilo to. Još bih dodao je stvarno sve ovo oko razgovora u ambasadi formalnost, ali ipak dobro vodite računa da tačno i precizno popunite papire koje šaljete u Kentaki i da u ambasadi na razgovoru odgovorite na pitaja precizno i samo istinu. Neki ljudi koji su sa nama čekali su imali fine komplikacije i odlaganje viziranja samo zbog ne slaganja nekih datuma oko završetka školovanja.
Malo sam odužio ovo pisanje i nije baš sređen tekst, ali sam se trudio da što detaljnije objasnim proceduru i ceo taj dan intervjua. Ako se setim još nečega bitnog, napisaću... Juče sam bio preumoran, ali danas ćemo malo da zalijemo vize i neki novi, nadam se dobar, početak

[sonny_crockett]

Sve cestitke! Mene samo brine to sto nemam rodjake u Americi, vec ce mi mail poslati poslodavac s kojim cu stupiti u kontakt preko neke Work and Travel agencije odavde iz NS. Mada verujem ni da to nece biti problem, objasnicu ja o cemu se radi

[mikagrubinen]

ZliZec cestitam, zelim vam puno srece u usa i zahvaljujem na iscrpnom izvestaju. Nadam se da cemo zena i ja za 15ak dana proci isto kao i vi.

[johnny_nyc]

Prvobitno poslao korisnik ZliZec

Evo i našeg iskustva sa jučerašnjeg intervjua. Prvo što bih naglasio je da se naoružate strpljenjem, jer je prošlo skoro celo jedno radno vreme u čekanju! U 8.30 smo smo imali zakazano, bili tamo oko 8.15. Bilo je nekih dvadesetak, trideset ljudi za turističke vize. Čekanje do 8.45, kada smo ušli. Na ulazu pokazujete neki dokument (pasoš, ličnu kartu), zbog identifikacije, jednom jako ljubaznom gospodinu. Da naglasim da je kompletno osoblje vrlo prijatno i profesionalno. Ono što nas je iznenadilo je da su nas upamtili već posle prvog prolaska kontrole i da su nam se kasnije obraćali kao da smo tu svakog dana, a prošlo im je bar 200 ljudi juče, po mojoj proceni. Nakon pokazivanja jednog od pomenutih dokumenata ulazite u prvu prostoriju, gde prolazite kroz metal detektor i ide kontrola svega što nosite, nešto slično kao na aerodromu. Da napomenem da nosite sa sobom od elektronskih uređaja samo neophodno, jer ćete sve morati da ostavite na ulazu. Ja sam imao neku fleš memoriju, privezak od alarma na ključevima od kola, mobilni telefon... Sve ostaje kod njih i dobijate broj sa kojim to podižete kada izlazite. Nakon kontrole nastavljate kroz dvorište ambasade do druge zgrade gde ćete provesti ostatak dana. Sledi šalter gde dobijate štampan broj na jednom parčetu papira....I čekate...Do kraja dana čekate i pratite displej da se vaša cifra pojavi na njemu. Taj broj vam daje jedan gospodin koji je priča za sebe. Nas je tokom celog dana tretirao kao da smo kućni prijatelji. Pretpostavljam da tako sa svima postupa, jer mu je to posao, ali kamo sreće da su naši službenici barem upola ljubazni i profesionalni kao on. Čovek je stvarno legenda i uvek je tu ako vam bilo šta treba. Sledi čekanje od nekih sat vremena, pa idete u neku prostoriju pod rednim brojem 10. Od 1 do 9 su šalteri i ta jedna, poslednja, u kojoj predajete dokumenta i u kojoj će biti i intervju. Tu ostavljate dokumenta i imate razgovor na srpskom koji je skoro identičan samom intervjuu. Pitanja tipa gde idete, kod koga, koliko puta ste aplicirali itd. Nama konkretno je vratio ja mislim polovinu papira i dokumenata, koji su verovatno nepotrebni. Ono što je zadržao su koverte sa lekarskog, originali i kopije izvoda iz matične knjige rodjenih i venčanih, samo originale iz suda i policije, original i kopiju suprugine diplome (pošto je ona izvučena) i pasoše sa kopijama prve strane. Da, još po dve fotografije je uzeo prvo, tako da i to treba. Iste kakve ste slali u Kentaki sa dokumentima. Ovo ostalo kao da nije ni gledao. Pod ostalo mislim na moju diplomu sa kopijom, kopije iz suda i policije za oboje, štampan mail od brata (pozivno pismo), suprugin stari pasoš (pošto je nov bio star svega petnaestak dana, pa smo nosili i stari za svaki slučaj) i one papire o vakcinama koje dobijete na lekarskom. Ovo što sam nabrojao izgleda da i ne treba! Opet čekanje od oko sat vremena, pa plaćanje taksi za vize od 660$ za dvoje. Mi smo imali dolare i sve je prošlo bez problema, a može i u dinarima. Pošto nismo imali sat, jer smo telefone ostavili na ulazu, ne znam tačno koliko je bilo sati kad smo izašli, između 11 i 11.30. rekli su nam da će intervju biti najverovatnije u 13.30. Pauza od dva sata i stigli smo oko 13.15 ponovo ispred ambasade. Tu ispred je bilo, da ne preteram pedesetak mladih ljudi, ja mislim studenata, i kasnije su stalno dolazili i dolazili, pretpostavljem kako su imali zakazano. Ponovo ista precedura na ulazu sa obezbeđenjem, nov broj i pogađate? Čekanje od sat vremena, možda i više Da smo bar imali telefone pa bi valjda lakše podneli. Meni je baš teško palo to sedenje u prazno, valjda što sam bio baš umoran i neispavan od ranijih obaveza. To se videlo u toj meri da su nas na izlazu iz ambasade, kada smo išli na pauzu, ljudi iz obezbeđenja pitali zašto smo toliko smrknuti. Kao šta vam je, pa idete u Ameriku, osmeh na lice... Dalje, prvo prozivka na neki šalter 8 gde su nam uzeli taj papir sa brojem, pa ubrzo i odlazak na još jedan šalter gde nam je čovek koji govori na engleskom uzeo otiske svih deset prstiju. Ako vam se znoje ruke, kao mojoj supruzi, dobijete neki gel da namažete jagodice Sledi čekanje od oko pola sata i napokon intervju! Ponovo prostorija sa brojem 10. Sedite nasuprot osobe sa kojom razgovarate, a između staklo i pult kroz koji razmenjujete papirologiju. Ne znam da li je bio konzul ili vicekonzul, ali u svakom slučaju jedna fina i veoma prijatna osoba. Sed čovek sa sedim brkovima ili bradom, nisam baš najbolje zapamtio lik. Vratio nam je original diplome i izvode iz matične i knjige venčanih. Razgovor je bio na engleskom i nije ni pitao na kom jeziku želimo da razgovaramo, ali koliko sam shvatio razume i srpski. Pitao nas je naizmenično prvo imena, pa koliko imamo godina. Onda je pitao suprugu koju školu je završila, pa i mene to isto. Zatim da li radimo negde, gde i kod koga planiramo da idemo i šta planiramo da radimo kad odemo tamo. Ništa specijalno, neka osnovna pitanja. Na kraju nam je rekao da su nam vize odobrene i dao nam jedan savet. Da idemo u Njujork, jer po njegovim rečima svakako treba videti taj grad, ali da, pošto smo oboje školovani, ozbiljno razmislimo i o nekim drugim delovima SAD. Mislim da je nabrojao Teksas, Severnu i Južnu Dakotu i još nekih par država. Reče da je Njujork jako skup i da bismo lakše našli posao i generalno se lakše snašli u tim nabrojanim regijama, pogotovo ja, pošto sam inženjer. Tako nas je savetovao. Rekao je da sačekamo da nam se osoblje obrati sa informacijama o podizanju viziranih pasoša. Opet čekanje od oko 40min. i pozivaju nas na šalter da nam kažu da dodjemo sutra oko 15h po pasoše. Izašli smo oko 16h iz ambasade i to je bilo to. Još bih dodao je stvarno sve ovo oko razgovora u ambasadi formalnost, ali ipak dobro vodite računa da tačno i precizno popunite papire koje šaljete u Kentaki i da u ambasadi na razgovoru odgovorite na pitaja precizno i samo istinu. Neki ljudi koji su sa nama čekali su imali fine komplikacije i odlaganje viziranja samo zbog ne slaganja nekih datuma oko završetka školovanja.
Malo sam odužio ovo pisanje i nije baš sređen tekst, ali sam se trudio da što detaljnije objasnim proceduru i ceo taj dan intervjua. Ako se setim još nečega bitnog, napisaću... Juče sam bio preumoran, ali danas ćemo malo da zalijemo vize i neki novi, nadam se dobar, početak

čestitke na vizama i sada put pod noge ne znam kako je inače ali mi kada smo bili na interview bili smo jedini u zgradi u početku, poslije je došla jedna gđa sa djecom ali nije bili ni približno gužvovito kao u bg-u i trajalo je sve skupa kratko

[ZliZec]

Prvobitno poslao korisnik sonny_crockett

Sve cestitke! Mene samo brine to sto nemam rodjake u Americi, vec ce mi mail poslati poslodavac s kojim cu stupiti u kontakt preko neke Work and Travel agencije odavde iz NS. Mada verujem ni da to nece biti problem, objasnicu ja o cemu se radi

Kazem ti, taj mail sto smo imali mislim da nije ni gledao. Vratio je odmah. Mada su nas pitali nekoliko puta u toku tog dana gde idemo i kod koga.


Hvala svima na cestitkama!


Mikagrubinen, ako ispunjavate onih par osnovnih uslova i ako ste sve tacno popunili, verujem da nece biti problema. Srecno!


Johnny, ne znam zasto je bila guzva. Juce kada sam isao po pasose oko 14.30 isto je bila guzva. Koliko sam uspeo da primetim opet su dosli do broja 200 sa onim listicima za turisticke vize, sto ce reci da je i juce proslo preko 200 ljudi. Popodne su samo mladi ljudi bili, mozda do 25 godina, i cuo sam da spominju neke agencije.

[sonny_crockett]

Zvao sam ja juce ambasadu da pitam da li je konzulu bitno ko je ta osoba kod koje se ide, kaze taj covek sa kojim sam pricao da nije, vec je bitno da se pokaze da imate plan, a to gde cete ici je na vama. I naravno bitna je adresa zbog GC.