Da li se iko od vas pokajao sto je otišao iz Srbije?

[dreadnot]

@ via
Uvek me obraduje ako ono sto postujem moze nekome da bude od koristi. Nedavno sam razmenio par mailova sa jednim od forumasa koji ce, najverovatnije, da dodje u Milwaukee, tek da mu dam osnovne informacije o kraju u kome ce da zivi i sta ga ovde ceka... zagrebali smo vrh ledenog brega, ali je to dobro za pocetak, mnogo bolje nego ici u potpuno nepoznato. Ako se i vi odlucite na ovu stranu, bice mi zadovoljstvo da i sa vama podelim trogodisnje iskustvo i poznavanje grada.
Da, svojevremeno sam pisao o toj "laznoj sigurnosti". Mozda je jedan od najpresudnijih momenata da dodjemo ovamo bio kada smo to shvatili. Kada smo stavili na papir koliko nam para treba samo da dodjemo, plus za prvih nekoliko meseci, dok ne nadjemo posao, supruga je vec bila spremna da odustane. Ej, oboje radimo u ministarstvima, em zvuci mocno, em sigurica posao. Ipak, stisli smo petlju i otisli. Kao sto sam pisao, sredinom avgusta smo bili u Srbiji, pa smo izmedju ostalog posetili i njene koleginice, proveli jedno pre podne cu Ministarstvu pravde u prijatnom razgovoru o svemu i svacemu. Kada smo se dotakli plata, zakljucili smo da bi nam primanja bila ista kao i pre tri godine, nista se tu nije promenilo, a sve je poskupelo, cene otisle na gore. Dakle, imali bismo istu nazovi sigurnost, ali bismo objektivno ziveli znatno losije... i nastavili da se uljuljkujemo laznim snovima o boljem sutra. Ovde se vise ne radi o mogucem ili hipotetickom, na konkretnom (svom) primeru smo uvideli da je odluka bila ispravna. Zbog toga sa puno prava ohrabrujem svakog u slicnoj situaciji da stisne petlju i proba. Realno, ne mozes puno da izgubis, a mozes da dobijes jako mnogo - ceo nov zivot. Vredi rizikovati...