Najgori momenat na samom pocetku

[dreadnot]

Iako nije za ovu temu, mislim da sam dosta odmakao od onoga kako je bilo na pocetku, samim tim sto sam se adaptirao na potpuno novi nacin zivota. Ja imam satnicu nesto manje od $17 (na zalost, nauka je slabo placena i trpi krizu), moja supruga $12, a radi part time. Uz to, firma mi placa oko $2000 mesecno za zdravstveno, tako da smo barem sa te strane svo troje zasticeni kao beli medvedi i ni za sta ne brinemo, sve nam je pokriveno i bez deductibles, tako da benefiti nadoknadjuju skromnu platu. Zivimo normalno i opusteno, ne prezivljavamo, ili sto bi rekla moja lepsa polovina - nikada u zivotu nisam imala toliko obuce kao sada, kupujem cizmu na cizmu. Kada osetis da ti u stanu koji je veci od bilo kog u kome si do sada ziveo (u Srbiji) ponestaje prostora i da ne znas kuda ces sa stvarima, pa napunis cetiri velike kese i poklonis ih u Goodwill-u, onda shvatis da ti se zivot zaista promenio nabolje, barem sto se tice materijalne strane. Tu su i prijatelji koje smo ovde stekli, sa kojima se druzimo i obelezavamo vazne datume (rodjendane, praznike i sl.), tako da nam je drustveni zivot visestruko zivlji i bogatiji nego u Beogradu, gde smo ugl. sedeli kod kuce jer nismo imali para da izlazimo, pa cak ni da zovemo ljude u goste, zbog nedostatka prostora. Sve u svemu, zaokret na svim poljima :-)))

[jovke]

DA li sve to dostignuto u materijalnom smislu smatras nekim realnim prosekom za taj period tamo proveden ili nesto vise od proseka za nekog tako obrazovanog kao ti?
Pominjao si i ranije faktor srece kao neki pozitivan momenat u startu (recimo za posao, djelimicno prvi auto..), pa da li smatras da je sreca i kasnije zasluzna za tvoj dostignuti nivo ili ti je bila jako korisna u samom startu?
Pozdrav.

[dreadnot]

Sreca je bila potrebna samo na startu. Ne moze da traje toliko dugo, da samo od nje zavisis. Ovo sto sada radim, morao sam dobro da se potrudim da udjem u oblast koja mi je potpuno strana, da savladam tehnike koje nikada nisam koristio i da se prilagodim uslovima rada kakve do sada nisam poznavao. Zakljucak - sreca dobro dodje na pocetku, moze da olaksa prve korake, ali daleko od toga da na nju mozes da se oslonis za kasnije... samo rad, rad i postovanje pravila igre. Sto se tice moje skolske spreme, sada kada smo se stabilizovali, pocinjem lagano da gledam oglase (opet...) i da merkam bolje pozicije. Naravno, sada je tu drugi problem, ko ce opet da se seli, klinac vec kuka da hoce da ostane u ovoj skoli "jer je to pametna skola i tu su mu svi novi drugari"... tek da nikada ne budes bez nekih briga, ma kako male ili velike bile :-)))

[vuxanne]

Tema je najgori momenat na pocetku, ali evo da i ja kazem jedan momenat ne na pocetku nego kad sam dobila prvi pravi posao nakon zavrsavanja skole. Odbranila sam sta sam odbranila (aj da se ne puvam sad po forumu), dobijam diplomu za 20 dana, trudna do zuba, deset dana pre porodjaja - tog dana kad sam potpisala ugovor za posao (koji pocinje za mesec i po dana od datuma) - otisla sam kod prvog zastupnika automobila koji mi je bio usput od poste i kupila prvi najjeftiniji auto u koji mi je moj muz visok za japanske pojmove mogao komotno da sedne a da ne udara glavom u plafon. Kupila sam nov novcijat auto sa svim onim dzidzu bidzama unutra - klima, CD, automatska brava, i slicno.

To sam uradila da znam sto sam ostala u SAD (imala sam ponudu posla za jednu veliku Evropsku firmu - EADS). A sticajem okolnosti sam morala da ostanem u SAD (porodila sam se 8 dana pre nego sto bi mi dali diplomu - morala bi da napustim zemlju u roku od 2 meseca - bez plate svo vreme).

Dok sam bila u Srbiji za 5 godina rada kao stalno zaposlena uspela sam da kupim (sve na kredit): foto aparat (tad je bio 250 evra), klima uredjaj, ormar, policu za knjige, dva kreveta i nesto posudja... Auto ni u snu.