Razlozi (naši), za odlazak u USA

[ZeljkoUSA]

Pored mnogih stvari koji su ovde navedeni i sa kojima se u velikoj meri slazem, zelim otici da po prvi put u zivotu zavolim Srbiju.

P.S. Nadam se da necu postati onaj lik sa pivom i kokardom koji slavi Sandy.

[oki9]

Prvobitno poslao korisnik ZeljkoUSA

Pored mnogih stvari koji su ovde navedeni i sa kojima se u velikoj meri slazem, zelim otici da po prvi put u zivotu zavolim Srbiju.

P.S. Nadam se da necu postati onaj lik sa pivom i kokardom koji slavi Sandy.

hahahah, ovo me podseti na priču moje drugarice (emigrirala u Svajcarsku pe 10 god) ...posle par meseci: Jel znaš kako se mi sad više volimo i razumemo otkako sam ovde (ona vs familija)?
do tad je netrpeljivost bila na visokom nivou

[valigia]

Sa 11 izbegla iz HR u SRB zbog rata. Do punoletstva sputavala sve svoje zelje i snove jer smo tesko ziveli. Upisala faks. Bombardovanje. Negde u mojoj dvadeset trecoj uspeli da se izvucemo iz podstanarskog zivota i dosli do svoje dve sobe u vlasnistvu. I tada, kada je sve trebalo da krene napred – iz mene je sve nagomilano i sputano krenulo napolje. Upala u depresiju. Izvukla se, zavrsila faks, zaljubila se.... Ali mi stalno fali taj jedan period zivota koji mi je nepovratno otet.

Prelila se casa kada sam shvatila da sam sebe UBEDILA da ne zelim da imam dete. A istina je da ne zelim da ga imam u ovim bolesnim zemljama. Ne pronalazim se, ne uklapam se, nisam ni u jednom ‚trendu‘. Ne zelim posao u drzavnoj firmi da bih dobila paket super plata – nerad – smrknut pogled – stav ‚nije kao sto je nekad bilo, sve je gore i gore‘ – ogovaranje i ostale malogradjanstine. Nisam naucena da zavrnem, prevarim, okoristim se i slicnim vestinama koje su pozeljne na ovom prostoru.

Nerad, nekultura, opste duhovno i materijalno siromastvo, nedostatak empatije i tolerancije, bahatost, intelektualni sunovrat generacija koje dolaze – strasne su slike danasnjice i odlicni pokazatelji onoga sto tek dolazi. E, tome ne zelim da prisustvujem.

Znate onu sliku kada ‚frajer‘ ili ‚zenska sa silikonskom usnom‘ voze svoj autic i pri prolasku pored crkve se prekrste tri puta, a samo 30 metara pre te iste crkve ne propuste pesaka na pesackom ili ga, u jos ludjoj situaciji, psuju mlatarajuci rukama?

Ja zelim da pobegnem od takvih mentalnih sklopova koji su, nazalost, kreatori danasnje drustvene strukture.

[dreadnot]

Prvobitno poslao korisnik edinze

U potpunosti se slazem sa svim recenim u prethodnim postovima na ovu temu...teska socijalna slika,gubljenje godina,nemogucnost pruzanja djetetu najkvalitetnijeg,samo jer smo Balkanci,vladavina ruralizma na polju urbanizma,idiopatska politicka scena....s tim da ja,koji sam iz BiH,iz Federacije,iz Zenicko-dobojskog kantona ,iz Zenice,gdje je vecinsko Bosnjacko stanovnistvo,(i sam sam Bosnjak) zivim i imam kcer sa pravoslavkom pa smo zbog toga koliko god kome cudno zvucalo ipak diskrimirani... Mnogi traze i poslije toliko godina vjersko vjencanje da bi nas brak bio valjan,a ja ga iz principa necu,da silim zenu na nesto....ne pripadamo nikome,jer u mojoj porodici govore kako vise naginjemo na pravoslavlje,u njenoj kako smo islamisti...dijete nam je maximalno zbunjeno pogotovo kad se uzme da ima samo cetiri godine a vec je pod teretom vjerske i nacionalne diskriminacije...e to je pravi razlog za odlazak u USA, gdje nebismo bili pod lupom drustva samo jer smo mihesani brak.... Ljudi kazu da se ne moze osjetiti patriotizam dok nisi daleko od doma,od najblizih....poslije svega ovdje...ja mislim,odnosno tvrdim da bi na tom polju bio izuzetak...

Jedan od najboljih i najbolnijih razloga da se ode koji sam do sada cuo. Porodicu treba sacuvati pre svega i postaviti je iznad svih praznih prica o pripadanju ovome ili onome. Radost i ispunjenost koje moze da ti podari rodjeno dete nikada ti nece pruziti sve hodze i popovi ovog sveta. Zelim vam svim srcem da ostvarite san.

[vuxanne]

Prvobitno poslao korisnik dreadnot

Jedan od najboljih i najbolnijih razloga da se ode koji sam do sada cuo. Porodicu treba sacuvati pre svega i postaviti je iznad svih praznih prica o pripadanju ovome ili onome. Radost i ispunjenost koje moze da ti podari rodjeno dete nikada ti nece pruziti sve hodze i popovi ovog sveta. Zelim vam svim srcem da ostvarite san.

Upoznala sam nekoliko parova ovde u SAD slicna prica. Definitivno prava zemlja za vas jer kao sto ovi vole da kazu "melting pot" i koga briga ko u koju versku strukturu ide, dete moze da ode u trecu ili nijednu, stvar licnog izbora.

[Bullet4MySelf]

Kaze mom starome '98 jedan nas prijatelj nemoj ici za Hrvatsku ni jedna drzava poslije rata nije dobra, a usto bit ces i tamo izbjeglica kao i u Njemackoj. Pa kad vec moramo biti stranci ajmo tamo, gdje su svi. Za Sjedinjene Americke Drzave. Moj stari kao vecina u to vrijeme mislio idem u Hrvatsku posto sam Hrvat. Ali eto dok je bilo posla dolazili su domaci na red za posao kad je nestalo posla ne dolaze ni domaci na red , a kamoli stranci. Zao mu je sto nije poslusao svoga kolegu. Ali eto i doslo vrijeme kad je dobio unuka i zbog toga sad ne zalimo niti ja niti moji. Imam 23 godine nezaposlen sam i imam sina starog 10mjeseci, supruga mi studira vanredno radi sina. Pa smo se ove godine prijavili sve troje. Strah nas je i ostati ovdje jer kriza udara sve drzave bivse ex-yu i sve ide prema losijem stanju. Imam prijatelje u Srbiji pa znam i familiju u Bosni i Sloveniji. A opet nas je strah otici. Ali vise covijeka nije strah za sebe vec za dijete dali ce ono imati komad kruha, ako se ovako nastavi dali ce zena iduce godine kad zavrsi fax dobiti posao u struci fax joj je nije deficitno zanimanje kao lijecnik ili ostala zanimanje cak pravnika godisnje zavrsi 1000 u Hrvatskoj a samo 300 ih dobije posao. Dali cu ja dobiti posao. Sve je to jedna velika filozofija i jedno veliko pitanje. Na koje nitko od nas nezna odgovora, ali jedino sto znamo jest. Da se trebamo boriti i prezivljavati u ovome svijetu, nekad se pitam dali je moja mladost moje prednost sto sada moji roditelji je nemaju teze se zaposljavaju stariji su nece mlade , a kamoli stare.. Pa, ako je potrebno i orlom preko bare otici cu.
Ja zelim trbuhom za kruhom ici i to je to moj razlog da mi dijete ima sta za obuc sta za jest.

[edinze]

Dreadnot,izuzetno cijenim tvoju podrsku i iskrenu zelju da sa porodicom napustim Balkan...smijesno mi je pricati Srbija,BiH,Hrvatska...sve je to Balkan gdje svaki grad ima indigo pricu sa pocjepanim posljednjim stranicama gdje bi trebao biti "hepi end" koji je ovdje postao naucna fantastika upravo jer su hodze i popovi napustili vjerske ustanove i poceli se baviti onim sto im nikad ne bi smjelo i trebalo biti u opisu posla,politikom...nazalost...zelja za odlaskom je ogromna i pokusavam mmisliti pozitvno i nadati se najboljem jer nekako smatram da ima nesto u onome misli najbolje,tako ces i da dobijes... Vec mi je vrijeme i za drugo dijete,a vjeruj ne usudjujem se ovdje,sto zbog vjecanja kako ime da damo,do toga hoce li biti obrezivano ako bude musko,ili krdteno...i tako u nedogled,pitanjima iz nadeg zivota se bave prijatelji,amidze,tetke,bake,nene,djedovi...a mi bedpomocni da dokazemo da nas sve to ne tangira...

[Mikimax]

Post nepoznatog autora koji sam davno nasao na nekom trecem sajtu:


Srbija je jedna veoma zatvorena, konzervativna kvazi-drzava. Svako ko se imalo razlikuje od vecine je smatran za budalu i sta on ima tamo da trazi...
Takodje, sami Srbi TERAJU druge od sebe, sa poznatom recenicom "sta pljujes Srbiju, ako ti se ne svidja, idi odavde i pusti nas da zivimo ovako kako zivimo".

Novac je samo jedan delic onoga sto nema... A i da imas novac, opet treba da zivis u Srbiji, u zgradama ciji su ulazi popisani, liftovi isarani i ispljuvani, ulice na kojima se prodaju gace i carape, rupe po putevima, parkiranim vozilima na svakom kvadratnom milimetru koji postoji, sa prljavstinom svuda, kesama oko kontejnera koje sugradjani bacaju iz svojih stanova, sa salterskim sluzbenicima koji "nisu nadlezni", taksi vozacima koji puse, smrde i obracaju ti se sa "brate, kako da vozim?", vozacima autobusa koji citaju novine i resavaju ukrstene reci dok voze, sa skupstinom u kojoj sede debili (to je kompliment)...
U Srbiji, i da si bogat, opet treba da radis sa ljudima, a ljudi u Srbiji su mentalno na nivou 19. veka, konzervativni a neobrazovani, sto je najgora kombinacija... U Srbiji je i dalje nacionalni sport - kombinacija, sto znaci da se nesto brzo uradi i dodje do brzih para, kao u crtanom filmu.

Da rezimiram: u Srbiji skoro nista ne valja.
U Srbiji su etaloni vrednosti Arkani, Legije, Kumovi, Cece, Karleuše, Seke, Grobari, Delije....
A te vrednosti su preduslov za omogucavanje stvaranja i održavanja porodice i vaspitavanje dece.
U akademskom duhu, naravno.

Ima u nas jedna poslaovica, a kaže : "budala stoji di je roden, pametan ide di mu je bolje"




Moja razmisljanja:
-Korupcija na svim nivoima,
-Nepostojanje casti i posenja medju ljudima,
-Niske plate,
-Lose zdravstveno osiguranje,
-Losi putevi, pruge, nedostatak autoputeva,
-Potreba clanske karte da bi nasli posao,
-Naopake vrijednosti,
-Sveopsta seljanija u svakom obliku i nacinu,
-Lose obrazovanje,
-Banana republika,
-Nesposobnost naroda da se suoci sa cinjenicama i promijeni nesto u svom zivotu,
-Pogresno razmisljanje i odnos prema zivotu,


I jos nekoliko muka mi je

Muka mi je od nekaznjenih lopova koji kradu poklopce sa šahti
Muka mi je od "udarnih rupa na putevima"
Muka mi je od nadrkanih prodavacica koje ne znaju da kazu dobar dan / dovidjenja
Muka mi je od nedostatka dobrih teretana (bazen, sauna, itd.)
Muka mi je od cekanja za traku za trcanje u teretani
Muka mi je od nadrkanih ljudi u prepunim autobusima
Muka mi je od smrdljivih ljudi u autobusima
Muka mi je od cekanja busa po 45 minuta (ide na svakih 5min)
Muka mi je od hladnog i vlaznog vremena
Muka mi je od proklete hladnoce u Beogradu
Muka mi je od zime
Muka mi je od manjka kesa u dzepu
Muka mi je od loseg obrazovanja

[NemanjaKS]

Pratim ovaj forum vec nekoliko meseci i sada sam odlucio da se i ja ukljucim u raspravu.
Imam 18 godina i vec prezirem zivot u ovoj drzavi zbog raznih nepravdi koje su mi se vec dogodile. U skoli mi predaju profesori koji znaju manje od nas djaka i koji moraju da citaju iz knjige da bi sastavili jednu recenicu(cast izuzecima), profesori koji traze novac inace neces zavrsiti razred. Ovo je drzava u kojoj se vise ceni nerad nego rad, u kojoj ces pre da nadjes posao ako imas vezu nego doktorat, drzava u kojoj ako mislis malo drugacije od neobrazovane vecine proglasavaju te za budalu. Jedva cekam da zavrsim jos ovu godinu srednje i fax i da se odlesim odavde jer mi je vise muka od zivota u ovakvom sistemu.

P.S.
Pozdrav svima

[bodadibo]

A sad malo ja.....
Razlog našeg (muž, ja i dva klinca od 5,5 i 1,5 godinica) odlaska je daleko od materijalne situacije. Ne bih da ispadnem hvalisavac, ali što se tiče materijalnog položaja spadamo verovatno medju 10 % stanovništva. Imamo dobar posao, svoju kuću, dobar auto, dosta putujemo.....
Ali........ to čuveno ali.
Ne možemo više da podnesemo, slobodno mogu reći, ovaj ološ što uspeva u našoj zemlji. Bivše vlasnike pečenjara, sada direktore javnih preduzeća. One što danima na televiziji psuju, pljuju, pokazuju gole guzice, a posle direktori pozorišta. I ja sad treba da idem u to pozorište?!?!?! Jedne godine direktori GSP-a, sledeće direktori verskih kancelarija.... A nažalost, jednog dana svi će biti ambasadori.
A da ne pričamo o bahatoj vožnji, opštoj kulturi. Što više niko nema poštovanja ni prema starijem a kamoli trudnici, detetu. Što svako sebi daje pravo da te bije, jer mu se može i hoće. A ti se sklanjaj......
Televiziju ne gledamo. Ako klinci ne gledaju neki crtać, uključimo radio i slušamo muziku. Trudimo da se izolujemo od svega, ali jaaako je teško.
Naš stariji sin, ljubi ga majka, je prava pametnica. Nije što je moj, ali stvarno je tako. Kad samo pomislim šta će ga sačekati u školi diže mi se kosa na glavi. Sestra mi radi u školi i pouzdano znam kakva je situacija. Takvu decu šikaniraju, ismevaju, proganjaju, tuku..... U moje vreme, takvoj deci si mogao samo da zavidiš. Što bi se reklo ''da im pljuneš pod prozor''. Sećam se da kada bi neki djak pobedio na nekom takmičenju, kroz celu školu je išla neka, kako su je zvali ''knjiga naredbi'' gde bi nastavnik čitao ko je i na kom takmičenju pobedio a svi ostali bi stajali mirno. Prošle godine moja sestra nije mogla da smiri uplakanu devojčicu, koja je pobedila na takmičenju iz znanja engleskog jezika, jer su je svi zezali. Šta reći?????
Vrhunac je bio kada me je pre par meseci, moj ljubi ga majka, uplašeno pitao: ''Mama, je l' ja neću da idem u rat?'' Rekla sam mu da neće, a ako ne pobegnemo odavde, verovatno sam ga slagala.