Opusteno Cavrljanje (ne podleze "pedesetokarakternim" sankcijama)

[NightSky]

Heh, ja kad vidim turiste (a ima ih od Amerikanaca i Argentinaca do Japanaca i Turaka), koji onako s oduševljenjem hodaju po Baščaršiji, dive se arhitekturi, oduševljavaju se ćevapima, gledaju đinđuve, svi veseli i nasmijani, naravno odsjeli u hotelu Evropi (5 zvjezdica, strogi centar), pomislim: "Blago njima, oni su ovdje došli na par dana, super će se provesti, pa odoše svojoj kući u svoje uređene države." Oni ne vide red ispred narodne kuhinje i ne ganjaju potvrde po sudovima, općinama, ne liječe se u našim zdravstvenim ustanovama i nemaju pojma kako naš prosječan čovjek živi.
Lako se oduševljavati Balkanom, kad ti je u džepu pasoš neke normalne zemlje.

[IgorMAD]

@pelcer224 @NightSky
Upravo tako kao sto kazete. Ti klinci od 20 godina koji zivesa roditeljima i ne rade nista sem sto idu na utakmice jednostavno ne osecaju zivot i njima je dobro.
Znam da sam se i ja super osecao u dva tri trenutka u zivotu kada sam imao malo vece pare kod sebe (500,600 eura). Onda pocnes da razmisljas kako je sve super ovde, provod, drustvo, imas za gorivo, ma sve... ali samo desetak dana, a onda shvatis gde si i sta si.

Ne sumnjam da cu ukoliko odem preko pomisliti sta mi je trebalo da odlazim iz Srbije, ali spreman sam da se izborim sa tim, imam odlicne argumente protiv tih misli

Nikad nisam hteo da prihvatim to da je sve u novcu, i nije, ali jeste 90% stvari...

[ASSI]

Prvobitno poslao korisnik pelcer224

...Koliko godina imas kljucna je balkanska odrednica za pogled na ostanak ili odlazak. Kad napunis 30 i shvatis da se od patriotizma ne zivi, gledas da odes, dok to isto nekome sa 20 godina ne mozes objasniti.

Puka sustina, onako direktno u centar. Kad se samo setim... Tek sam poceo raditi, imao 20 godina i jedan moj kolega, izbeglica, samo o americi pricao. Kako smo se samo sprdali sa njim tih 2-3 godine dok nije nasao nacin da ode... a sad, sad je valjda doslo vreme da se samnom sprdaju neki novi dvadesetogodisnjaci

[vuxanne]

Prvobitno poslao korisnik NightSky

Heh, ja kad vidim turiste (a ima ih od Amerikanaca i Argentinaca do Japanaca i Turaka), koji onako s oduševljenjem hodaju po Baščaršiji, dive se arhitekturi, oduševljavaju se ćevapima, gledaju đinđuve, svi veseli i nasmijani, naravno odsjeli u hotelu Evropi (5 zvjezdica, strogi centar), pomislim: "Blago njima, oni su ovdje došli na par dana, super će se provesti, pa odoše svojoj kući u svoje uređene države." Oni ne vide red ispred narodne kuhinje i ne ganjaju potvrde po sudovima, općinama, ne liječe se u našim zdravstvenim ustanovama i nemaju pojma kako naš prosječan čovjek živi.
Lako se oduševljavati Balkanom, kad ti je u džepu pasoš neke normalne zemlje.

Ja sam tako godinama bila zaljubljena u Spaniju i sav turizam, arhitekturu, klopu muziku, jezik itd. Ali kad sam radila tamo ejdno leto i dozivela ista cekanja po redovima kao obicni smrtnik i neko na njihovom plantom spisku (isto kao i kod nas plus ne rade od 12 do 14 jer je siesta a rade samo do oko 17h pa se sastavi kad je otvorena posta ili nesto drzavno)... Prosla me ljubav, nije trebalo dugo...

[vuxanne]

Prvobitno poslao korisnik IgorMAD

@pelcer224 @NightSky
Upravo tako kao sto kazete. Ti klinci od 20 godina koji zivesa roditeljima i ne rade nista sem sto idu na utakmice jednostavno ne osecaju zivot i njima je dobro.
Znam da sam se i ja super osecao u dva tri trenutka u zivotu kada sam imao malo vece pare kod sebe (500,600 eura). Onda pocnes da razmisljas kako je sve super ovde, provod, drustvo, imas za gorivo, ma sve... ali samo desetak dana, a onda shvatis gde si i sta si.

Ne sumnjam da cu ukoliko odem preko pomisliti sta mi je trebalo da odlazim iz Srbije, ali spreman sam da se izborim sa tim, imam odlicne argumente protiv tih misli

Nikad nisam hteo da prihvatim to da je sve u novcu, i nije, ali jeste 90% stvari...

Nije u novcu. Ali u materijalnoj nezavisnosti jeste. I dostojanstvu.

[via]

vuxanne, još jedan i zaokružuješ na 1000
čestitam unaprijed na istrajnosti i hvala za sve vrijedne informacije

[IgorMAD]

Ma vuxanne je ziva legenda ovog foruma, sve pogadja pravo u centar.
Zadovoljstvo je citati njene postove, bez obzira koja tema je u pitanju

[vuxanne]

Idite begajte, ma de... Pocrveneh... Evo hiljaditi od mene... Dokona zena, sta cu kad bukvalno zivim za ovim kompjuterom (jedan na poslu, jedan kuci) i radim na Engleskom po ceo dan. Pa mi ovo malo odmara mozak kad vec nemam nekog na poslu da malo na maternjem procavrljam ja ovako dodjem ovde pa pametujem... A ne zamerite, prosvetar sam, posao mi je da trunim nesto po ceo dan. Mogu ladno 3 h da pricam bez prekida (mislim to mi je u opisu posla). Pa ako krenem da lupam, sta cete, to mi je svakodnevna aktivnost... Tipa, daj temu, znamo sve, znamo sve...

[vuxanne]

Prvobitno poslao korisnik ASSI

Puka sustina, onako direktno u centar. Kad se samo setim... Tek sam poceo raditi, imao 20 godina i jedan moj kolega, izbeglica, samo o americi pricao. Kako smo se samo sprdali sa njim tih 2-3 godine dok nije nasao nacin da ode... a sad, sad je valjda doslo vreme da se samnom sprdaju neki novi dvadesetogodisnjaci

Ja dosla ovde u 31-oj. Zivot pocinje u tridesetoj, sta da vam kazem. Lepo je druziti se, blejati po gradu, ispijati kafe od jutra do sutra. Ali svakom uzivanju nekad dodje momenat kad se zapitas, pa jel ovo sve sto mogu? Gde bih stigla da imam manje ogranicenja oko sebe?

Samo kad se setim jedne aktivnosti: igra za razbibrigu - nadji posao u Srbiji. Priajvljuj se, salji rezime svuda. Ne nadaj se e-mailu, pozivu. Salji beskonacno, salji cesto. A ipak nadji neku vezu da te uvale na najminornije mesto na planeti i budi srecan kad dobijes bilo sta. Idi na intervju i slusaj price: "Oooo, pa tebi je 25 godina!!! Ti ces sad jedno, pa drugo dete... Pa ko ce to sve da izfinansira i ko ce to da doceka?! Zao nam je, treba nam musko!". Eh lepo, to postati ne mogu. I to ne jednom, tri puta slusah istu filozofiju na razgovorima za posao (nisam doduse jos bila zavrsila ali sam krenula optimista da "naucim struku")...

Npr. uvek imam neki bedak - ali moja prva plata je bila 15000. Za pet meseci rada. 2001. Ja mladi, veseli, optimisticni dipl.ing, zvali me da radim na faksu. Letim od srece, ponudili mi posao na diplomskom.... Pocinjem da radim. Od sedam ujutru do devet uvece, svaki dan, cak i subotom. Letim od srece prvi mesec. Dolazi vreme za platu, plate nema. Pocinju izgovori, cekaj konkurs, cekaj Godoa. Prolazi drugi, treci, mesec. Dobijem 15000. Pomislim jao konacno moje pare, ne moram da drzim casove i da radim radove lenjim studentima sa drugog smera za neku crkavicu i da "pripremam za stampu" sve zivo kompjuterski nepismenima... Cetvrti, peti... Konacno me prijavljuju... Sesti, sedmi... Vec drzim nastavu 300 dusa svake nedelje (kurs koji u zivotu nisam imala od svih mojih 77 u indeksu - Kaneolopa sorry). Ritam je lud... Osmi.. prva redovna plata koja nije honorar. Otvaram kovertu 2800 din!!!! Jeee!!! Placem. Ne od srece... Objasnjavaju mi opterecenje se pise u oktobru, sacekaj novu skolsku godinu....

Zasto ovo pisem? Ima vas sigurno koji ste na tako nekoj slicnoj zivotnoj raskrsnici na kojoj sam ja tad bila. Kamo srece da sam tad digla sidro, pet godina zivota bih sacuvala.

Aj da ne davim, uzdravlje svi.

[benefactor78]

Prvobitno poslao korisnik Dzordz

Ja moje vise volim na daljinu
Kad sam tamo samo me nerviraju!

Hahhaa, isto tako, ja sam vec na 350-400km od njih, i super se slazemo, ljubav cveta