Interviews DV 2016

[bordi888]

Prvobitno poslao korisnik Tikica

Ljudi izvinite ali nikako da dodjem do racunara, ludilo me prati od juce, a hocu da lepo sve napisem detaljno! Moje iskustvo je bilo i obicno i pomalo zbunjujuce, ali evo nakon danasnjeg poziva iz ambasade mogu da kazem i zvanicno da sam pozeleeeneeelaaaaa


Napisacu sve detaljno cim uhvatim makar 30 slobodnih minuta.

Bravo Tikice, radujem se sto si se konacno javila dobrim vestima, da si danas konacno pozelenela, ostavila si nas da se brinemo za tebe, evo bicu iskren kad nekoliko puta nisam video da pises sta se desilo danas u ambasadi pomislio sam da se dogodilo nesto sto nisi zeljela ili nisi zadovoljna time kako se sve to odvijalo... Neka te prati sreca u tvom novom zivotu, i bolji zivot u USA. Pozz i svaka cast za tvoj trud!

[DzokicaMicev]

Neka je sa srecom novi zivot Tikice. Pretpostavljam sada u kakvom bunilu si od rAdosti. Uzivajte u ovim trenutcima I spremajte se uzbudljiviji deo zivota.

[maybe17]

Prvobitno poslao korisnik Tikica

Ljudi izvinite ali nikako da dodjem do racunara, ludilo me prati od juce, a hocu da lepo sve napisem detaljno! Moje iskustvo je bilo i obicno i pomalo zbunjujuce, ali evo nakon danasnjeg poziva iz ambasade mogu da kazem i zvanicno da sam pozeleeeneeelaaaaa


Napisacu sve detaljno cim uhvatim makar 30 slobodnih minuta.

BravoTikice,čestitka i od mene,ti si dobra vila ovog foruma

[Tikica]

Pre svega hvala svima na čestitkama i divnim željama!

Evo najzad i mog iskustva. Trudiću se da budem detajna što po pitanju tehnikalija što po pitanju emocija.

Ja sam još dan pred intervju imala tremu. Iako znam da za tim nema razloga, jednostavno to je bilo jače od mene. Mislim da ne treba ni da spominjem da sam papire proverila jedno 5 puta.
Dan je na moju sreću bio prelep i sunčan, što je svakako doprinelo krajnjem utisku.
Intervju mi je bio zakazan za 8:30h u Beogradu. Ispred ambasade sam bila 10 minuta ranije i odmah bez ikakvog čekanja nekakve prozivke (i poučena iskustvima sa foruma i dobrom starom „Ko pita, ne skita“) kažem policajcu da imam zakazan termin za imigracionu vizu. On me je uputio pravo na obezbeđenje koje me je pronašlo na spisku, zamolilo da ugasim telefon, i preko reda me sprovelo dalje. Dakle mi koji idemo za DV vizu ne čekamo red koji čekaju W&T i ljudi koji idu za turističku vizu.
Nakon 1min prošla sam obezbeđenje (detektor za metal, skidanje kaiša, ostavljanje telefona i ostalih elektronskih uređaja ukoliko ih imate). Daju vam karticu kao revers. Sledi prolazak kroz dvorište i ulazak u šalter salu u kojoj se sa desne strane nalazi deo za W&T i turističku, a sa leve deo za drzavljane, porodičnu...i DV vizu. Ja sam u tom trenutku bila jedina u datom odeljku i tek je kroz jedno 15min došla još jedna baka, a dalje je okvirno na 15-20 min dolazio još po neko.
Dobila sam broj i rečeno mi je da se prijatno smestim jer me očekuje duže čekanje. Na to sam naravno bila spremna i unapred sam razmišljala o tome da li da ponesem neku knjigu za čitanje ili neki časopis. Međutim toliku sam tremu imala da mi nije bilo do čitanja pa sam rešila da u mali nostes umesto toga zapisujem svoja zapažanja. W&T intervjui idu prilično brzo, kao na traci, dok se kod nas malo duže čeka. U čekaonici postoji TV na kome se vrti CNN bez tona, što je u principu bilo korisno makar zbog vremenske orijentacije jer nisam imala sat. Zabavljali su me intervjui za W&T...svašta tu možete da čujete. Bilo je nažlost i onih koje su odbijali, uglavnom zbog velikog broja prenetih ispita. Bi tu na CNN-u i neka fenomenalna reklama o državi iz snova koja se reklamira kao savršena za početak ulaganja, sa niskim poreskim stopama, i rekoh daj da gledam do kraja da vidim koja je to US država, kad ono - Makedonija
Nakon 20min pozvali su me na prvi šalter gde me je dočekala predaja dokumentacije. Razgovor je tekao na srpskom. Pitanja su: Jeste li spremni za USA;(Naravno) Imate li nekog od rodjaka tamo (Imam, ali idem kod prijatelja); Jeste li nekada ranije bili tamo (Ne); Da li ste živeli negde van Srbije (Ne);Da li ste sami popunili prijavu ili je to za vas radila agencija (Sama); Da li je bilo nekih promena u vašem DS260 (Ne); Kakva je škola koju ste završili (Meni bila super); Kako plaćate vizu...Razgovor trajao 8min. Zanimljivo je da je čovek prokomentarisao „ O završili ste lekarski, sjajno“!
Kao da je to nešto neobavezno.
Od dokumenata sam ponela samo neophodno:
- Diploma srednje škole + kopija
- 4 svedočanstva + kopije
- Izvod iz matične knjige rođenih + kopija
- Uverenje iz suda o nekažnjavanju
- Uverenje iz SUP-a o neosuđivanosti
- Poslednja strana DS260, obaveštenje o izvlačenju, obaveštenje o zakazanom intervjuu
- Koverta sa lekarskog
- 2 fotografije 5X5
- Pasoš
U posebnoj fascikli, za slučaj da potraže, ponela sam štampanu prepisku sa osobom čiju sam adresu navela u DS260. Nisu tražili nikakav dokaz o komunikaciji. Nisam nosila nikakav izvod sa računa, pozivna pisma i sl.

Nakon nekoliko minuta pozvana sam na šalter za plaćanje i rečeno mi je da ću račun dobiti nakon što ga konzul potpiše.
Nakon tačno pola sata pozvali su me da dam otiske, pitali da li govorim engleski i nastavli komunikaciju na engleskom.
Usledilo je skoro sat vremena čekanja i onda su pozvali moj broj za razgovor sa konzulom.

Konzul me je odmah pitao da li govorim engleski i nakon moje potvrde izvukao plastificiran papirić sa zakletvom na engleskom. Sledi čitanje zakletve da ću govoriti istinu i davanje otisaka
Postavio mi je neka standardna pitanja: Koliko imate godina; Da li ste udati; Da li imate dece; Kod koga idete u USA ( rekla sam samo kod prijatelja bez ikakvih daljih objašnjenja); Jeste li ranije bili u USA; Da li ste nešto studirali nakon srednje škole; Sa kim stanujete... Sve vreme je nešto štiklirao, pa potom kucao na računaru, pa ponovo štiklirao...... i onda odjednom izgovorio „Molim Vas dajte mi minut“, reče čovek i ode!
Ja ostah zbunjena da stojim na šalteru, i što ga duže nije bilo to se meni vrzmalo više nedoumica po glavi, jer niko nigde nije spominjao da mu je konzul otišao usred razgovora! Sa njihove strane šaltera vidim jude koji se smeju, jedu jabuke... sa moje strane šaltera meni se stomak sve više steže. I vrati se najzad konzul smejući se sa svojom koleginicom koja je takođe konzul, pa: kaže „Hah, zeza me što sam jako spor“. Pomislim ja, ma samo nek si se ti vratio!
Tu se nastavlja njegov pregled papira iz početka i ja pitam „Izvinite a ovaj disk sa lekarskog, da li Vam to treba“? „Što, jesu li Vam pronašli nešto“, kaže on. „Ja se nadam da nisu“, odovorim ja kroz smeh, i on tada baci pogled na medicinsku dokumentaciju i kaže „Meni ovo izgleda ok, možete se vratiti da sednete pa ćemo vas zvati“.
Ništa „congratulations“ , kvalifikovali ste se, odobrena vam je viza.... ma bukvalno ništa od toga. Samo vratite se da sednete...ponovo...

I ja šta ću, vratim se da sednem sa sve zankom pitanja iznad glave.
Nije prošlo ni dva minuta i zovu me na sledeći šalter. Došetam ja tamo sa svojim znakom pitanja iznad glave, kad tamo me čeka čovek koji me je jutros prvi pozdravio i uzeo dokumenta, i kaže „Izvolite, ovo je vaš račun, a evo i originala dokumenata“. I tu negde valjda on shvati moj zbunjeni, i verovatno pomalo izbezumljeni pogled, pa doda „Sve je uredu, kako želite da preuzmete pasoš, lično ili DHL-om“? Rekoh, lično. „Uredu biće za par dana, ja ću vam javiti na broj koji ste ostavili, prijatan dan vam želim“.

I tako ja izađem tačno u 11h iz ambasade bez čuvenog „čestitamo“, pomalo zbunjena i veoma srećna, dok se sa desne strane nad uredno pokošenim i osunčanim travnjakom vijorila američka zastava. I pomislim u tom trenutku da ću već za koji mesec ugledati slično samo mnogo veće parče američkog tla.
Već sutradan ljubazni službenik ambasade odagnao je i poslednju mrvu sumnje kada mi je javio da je moja viza spremna i da mogu da dođem po pasoš naredne nedelje.

Eto to je bilo moje putovanje kroz ovu proceduru, a ono pravo, životno, tamo daleko, tek predstoji!

[markoss]

Strava..citajuci ovo, prisecao sam se mog intervjua sa zenim i cerkom ali vidis tebi nisu rekli dodjite oko 14h nego su ti odmah rekli sve je ok

[Tikica]

Prvobitno poslao korisnik markoss

Strava..citajuci ovo, prisecao sam se mog intervjua sa zenim i cerkom ali vidis tebi nisu rekli dodjite oko 14h nego su ti odmah rekli sve je ok

Da, nekome daju pauzu, nekome ne. Ne znam kako to odlučuju. Meni je lično bilo sve jedno, mada ni kafica negde na pauzi ne bi bila loša varijanta.

[kdragan77]

Cestitamo tikice, sve najbolje u USA.
Tvoje iskustvo je tako dobro opisano kao da sam bio tamo (imas talenat za pisanje)
Sada te ocekuju pripreme , karta I ostale sitne stvarcice.
Nadam se da ces nam se cesto javljati
Lijep pozdrav I svako dobro I naravno vjetar u ledja

[dmihalj]

Cestitam i ja Tikice i nek ti je sa srecom i puno uspeha u novoj etapi zivota! Drugari, ako je neko u Pittsburghu ili u blizini neka mi se slobodno javi porukom, ako ste voljni mozemo da organizujemo neko druzenje ovde "preko bare"... Ja sam ovde od oktobra i iskreno malo je i pocela da me drma nostalgija za nasim ljudima... P ko god je rad, nek se ne ustrucava, bilo bi mi drago! Veliki pozdrav za sve forumase!

[dmihalj]

Inace zaboravio sam da ispricam svoje iskustvo sa putesestvija u Ameriku, posle preuzete imigrantske vize. Mslim ovo je vise da kazem, post-intevju iskustvo, pa ako modeator misli da je post prikladniji za neku drugu temu neka je slobodno premesti... Nego, moja karta je izgledala ovako Beograd-Amsterdam-New York-Pittsburgh, i naravno u Amsterdamu ocekujte takodje proveru dokumenata za ulazak u USA. Posto sam ja vec boravio u USA na H1B vizi (koja mi je inace sada ponistena, posle dobijanja imigrntske tj GC), ja kao po obicaju stavim adresu za dostavljanje GC adresu posla, a kao kontakt osobu, devojku koja radi na recepciji zgrade u kojoj radim, po automatizmu tako radim jer sam veci deo dana tamo, pa uglavnom i svu posiljku (npr. sa Amazona) upucujem kod mene na posao. I pita mene tamo jedan mladi gospodin ko ti je ova Jessie, jel vi zivite zajedno? Ja mu objasnim celu situaciju i tu krece polemika. Veli on meni neces proci vraticete iz NY nemoj dzaba da ides, onda ja njemu pokusam da objasnim da je to samo adresa dostave i da ja to mogu cak i da promenim na samom ulazu u USA. Onda on meni koliko puta si ti do sad imigrirao u USA, ja kazem ovo mi je prvi put, on meni kaze e pa vidis ja ovo radim svaki dan. Pa onda ja njemu znas i ljudi koji rade u amabasadi i zdali mi sva ova dokumenta isto rade to svaki dan i verujem da znaju sta rade. Kazem ja njemu da ne bih ja zakasnio na svoju konekciju daj ti meni lepo mail a ja cu ti poslati sliku iz Amerike tj da sam regularno usao. Onda on da se konsultuje kao sa supervizorom.... Bilo kako bilo pusti on mene tu, ali zbog njegovog zadrzavanja nisam stigao da se checkinujem na vreme (posto vam u beogradu uglavnom daju kartu samo do prve destinacije, za USA se checkinujete ponovo tamo negde..) pa oni meni tako ne stignu da transferuju kofer, pa tako ja ostanem bez kofera. Inace u NY gde mi je bio prvi ulaz, gospodin iz granicne policije, mi je bio iznenadjujuce opusten lik za razliku od ovog naelektrisanog, samo je otvorio kovertu, uzeo ponovo otiske i slikao lupio pecat u pasos i to je to mislim da je sve ukupno trajalo ne duze od 2-3min . A da kofer hvala bogu nisam dugo cekao, zapravo na krajnjoj destinaciji na salteru kompanije sa kojom ste leteli prijavite nestanak, opisete ukratko kofer i date adresu gde da vam ga dostave. I sve stize prvim narednim letom, sto je u mom slucaju bilo narednog jutra. Jedino mi zao suvog mesa i ajvara domaceg koji su mi oduzeli, tat cuvao specijalno za mene kad dodjem, a mam sakrila ajvar od tate da ostane za sina , ali je zato tatina rakija ostala, bez grama secera cista ko suza, melem za dusu . Tako da znate rakija moze mislim do 2l, ostalo ne, tj na sopstvenu odgovornost, mada preneo bih ja i ono oduzeto samo da me onaj posranko nije zezao u Amsterdamu te da je kofer sigao na vreme, tj bio uz mene . Eto raspisa se ja, toliko pa srecno ljudi i javljajte se!

[nikita61]

Tikice, cestitke od srca. Fenomenalan opis, detaljan i jasan, svaka cast. Zelim da ti se svi snovi u zivotu i naravno Americi ostvare! Srecno!