Dv-2022

[milosx]

Prvobitno poslao korisnik Green

Jel ovo ozbiljno istina da Makedoncima u ambasadi SAD u Skoplju postavljaju uslove koje ne postavljaju u ambasadama u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu?

Molim ako znate nesto vise o ovome da spodelite sve informacije koje znate.
Sta konkretno traze Makedoncima kao dodatne uslove? Molim objasnite.

Ja koliko znam mogu da traze affidavit of support I-864, no to nije potpuno isto kao sponzor jesam li u pravu?
Molim ako neko na forumu zna nesto vise za proceduru u ambasadi u Skoplju da napise, ja ako me izvuku treba da prolazim proceduru u Skoplju i da znam sta me potencijalno ocekuje.

I-864 jeste za sponzora i vrlo je delikatan formular koji ne moze/nece svako da vam da, jer time garantuje da ce vas finansirati i da necete biti na teretu drzavi. To se uglavnom popunjava u slucajevima porodicnih peticija, kad je u pitanju uza rodbina i slicno. Vidim da ljudi na forumu spominju da je Makedoncima potreban, ja to ne bih znala. Mislim da je alternativa imati pare na racunu, jer nema svako rodbinu i prijatelje u Americi...

https://www.uscis.gov/sites/default/...64instr-pc.pdf
na ovom linku mozete procitati objasnjenje formulara
Danijela

[Andrew Wiggins]

Prvobitno poslao korisnik svetlana33

zahvaljujem svima na doprinosu u priblizavanju SAD kulture nama ostalima koji je mozda nikada necemo iskusiti osim preko filmova, a sto smo odavno naucili nema mnogo veze s realnoscu...
Verujem da, kako navode clanovi, svakako postoji (a opet i nemora) taj neki Evropski mentalitet koji jeste daleko mirniji i opusteniji nego na Balkanu, i slazem se s Danijelom da to postoji i ovde blize (npr Holandija, Finska, Danska, Spanija, Irska...i mnoge druge zemlje EU)
Takodjer, u pravu je i da svatko treba sam da se oproba, ali upravo je zato postavljen post jer mene konkretno zanima bas taj licni filtar razlicitih (ili istih) rezona slucajnih ljudi poput mene (a i ostalih), koji su takodjer prosli znacajnu kolicinu zemalja i kontinenata (u mome slucaju nazalost bez USA),
a ipak se odlucuju ne posustati nikada u stremljenju za zivotom, bas i jedino, u Americi. Naravno ti ljudi ce se prilagoditi i najverovatnije to nije bukvalan stav, ali razumemo se na sta se misli...
Znaci zanimaju me upravo ti razliciti stavovi i misljenja o istom, slicnom ili potpuno suprotnom aspektu nacina zivota i odnosa medju ljudima na slucajnom promatranom mestu ili vise njih, te kako se ta iskustva (misljenja) i u cemu, medjusobno preklapaju ili kose u zavisnosti s razlicitim uslovnim parametrima. Naravno da se ti dojmovi medjusobno razlikuju, no ipak do sada zaista nisam cula neki po meni relevantniji razlog da se iskljuce bas sve ostale zemlje i/ili kontinenti...Volela bih cuti jos..
Zasad imam zaista premalo misljenja i volela bih da se prica nastavi, ali iz izvedenoga (opet zasad ) zakljucujem (rado bih da me netko demantira nekim, necu reci valjanijim, nego cvrscim, stvarnijim razlogom) da je globalna zelja nas s Balkana uopste ka USA donekle svevremena romaneskna veza s opstepoznatom (utopijskom ili ne?) USA way of life and culture, baziranoj zaista na nasoj decenijama dugoj vernosti filmografskoj i diskografskoj kulturi SAD-a i uopste bliskost i prepoznavanje, te na kraju i poistovecivanje s izvorom te pop kulture. To nije uopste pogresno, samo je vise neka, takorekoc, osecajna kategorija, a ne geografski, ekonomski, povijesni,pa cak niti kuturni ili neki slican fact... , no to ne znaci da je manje lepo...

Dakle da rezimiram "stvarne" i "ozbiljne" razloge koje vecina navodi za prednost pred drugim drzavama i kulturama:
1.neimastina domiciliuma (dakle globalno Balkana)
2.brza i uspesna zarada, mogucstvo uspeha
3.opustenost i finansijska neopterecenost zivotom
4. demokratija u drustvu i kulturoloska bliskost/evolucija
5.engleski jezik : poznavanje kao razlog olaksane asimilacije drustvu i zivotu
uopste

Ne treba niti da se prolaze navedeni razlozi, u slucajnoj poredbi sa starim kontinentom, vec ovlas (u prva 4) mogu da se nadju razne (ili cak bolje) alternative u ostalim drzavama cak i da se navedene stavke uzmu kao popuno tacne. (neke bi ponekad bile prozvane kao polutacne ili netacne ).

Na kraju kad sam to ovako napisala, u sustini me zatekao ovaj krajnji rezultat; a to je da ispada da je zapravo sam jezik jedini meritoran razlog,
a svakako nije nimalo nevazan, iako se redje kao takav istice.
No ako sagledamo cak i engl. koji nam je svima itekako blizak, bas kao i ostale 4 stavke, ima svoju blizu ili poneku manje udaljenu alternativu, ali je
u sustini kao takav solidan razlog za pocetak novoga zivota upravo u SAD.
Naravno ja bih jos uvek od vas volela da cujem onaj samo VAS "it" momenat, za koji svakako verujem i dalje da postoji, i naravno, on je uvek i svakome potpuno individualan, a takav, da bi bio savrseno verodostojan, upravo i treba da bude.
Nekome je to bila ljubav koju je tamo pronasao, nekome mozda bas "ta" i takva zgrada kakvu je godinama sanjao, nekome je tek drvo kakvo nigde dosad nije video (iako mozda postoji neko i u njegovoj avliji), nekome je to maleni kafe ili svirac na Greenwich Villageu, nekome mozda golemi frappuccino, nekome novi komsija koji je bez reci pritrcao poneti novi kauc uza stepenice...Sve to vredi zlata i govori i o mentalitetu i o kulturi... i o samome slucaju, i nemora uopste biti pravilo za neko podneblje/grad (nakad upravo suprotno)...i meni je sasvim legitimno kao razlog srca koje vuce na tu stranu...
Upravo iz svega od vas napisanog izgleda da je tih "it" momenata zapravo i najvise..i bas me oni interesuju, jer su bili upravo vas razlog da se odlucite...
Vecina onih koji su bili, nenamreno pricaju o svemu i svacemu sto je relativno i blisko mnogim mestima na ovoj planeti i, da tako u sali kazem, svemu sto bas i ne drzi vodu da bi bilo velikim razlogom za potpuni odlazak, osim....osim o tome necem mozda malom i skrivenom i samo vama znanom, sto je zaiskrilo izmedju SAD i vas/nas koji ste/smo ostali potpuno ocarani...
Ako ste voljni pisite, imamo sve vreme sveta..(sve do... maja meseca )
jos jednom vam svima veliko hvala na doprinosu...(hvala na vasim iskrenim i znacajnim postovima Danijela, Andrew, Mihajlo, i svi ostali..)

Meni je "it momenat" taj neki pozitivan vajb Amerike i osecaj "velikog prostranstva" iliti velikog neba ako me razumes. Zato sam rekao da su razdaljine velike gde god se ide a to meni odgovara, nije skuceno kao Evropski gradovi sa malim uskim ulicama sto ne volim.
Uopste su ljudi svugde pozitivni (gluma ili ne, svejedno), nisu nervozni kratkog fitilja kao u Beogradu. Ne vozi se nervozno. Nema bahatih kriminalaca/dilera koji vise po kaficima ceo dan i noc (mozda se bolje kriju tamo ne znam)
Kao sot je rekla Danijela, ceni se rad, neko to vidi i cesto ti kazu pretpostavljeni posle posla "hvala sto si dosao danas", sto je nama bilo nepojmljivo. Niko mi to u Beogradu nije rekao na poslu kapiras. Vise te vide i tretiraju kao roba ovde nego u Americi.
Takodje tamo se ocekuje rad od 8 sati ali kljucna rec umerenog inteziteta. Umesto kod nas gde se efektivno radi 3 sata ali jakog intenziteta da bi se vatale krivine sledecih 5 sati.
Uopste mnogo je manje stresno tamo zato sam rekao psihicki je mnogooooo zdravije.
Ovde imam osecaj da nema buducnosti sa nasim politicarima/secikesama, i da je sve postavljeno ja staklenim krhkim nogama koje svakog trenutka mogu da nas unazade 20 godina opet i da zavisimo od stranih faktora kako nam kazu i sta nam daju.
Ne snadje se svako u Americi i mnogi nasi pate i preklinju kad su ikad otisli al se tese parama pa se vecina vracaju. Mozda smo previse nostalgican narod ne znam.
Rekao sam, ko juri samo pare bice svugde nezadovoljan.

Svetlana nije jezik jedini meritoran razlog, npr. ja nikad ne bih ziveo u Britaniji. Niti bih se cimao nesto za Kanadu, nije mi primamljiva.
Pitaj ako te nesto konkretno zanima

[milosx]

Prvobitno poslao korisnik Andrew Wiggins

Meni je "it momenat" taj neki pozitivan vajb Amerike i osecaj "velikog prostranstva" iliti velikog neba ako me razumes. Zato sam rekao da su razdaljine velike gde god se ide a to meni odgovara, nije skuceno kao Evropski gradovi sa malim uskim ulicama sto ne volim.
Uopste su ljudi svugde pozitivni (gluma ili ne, svejedno), nisu nervozni kratkog fitilja kao u Beogradu. Ne vozi se nervozno. Nema bahatih kriminalaca/dilera koji vise po kaficima ceo dan i noc (mozda se bolje kriju tamo ne znam)
Kao sot je rekla Danijela, ceni se rad, neko to vidi i cesto ti kazu pretpostavljeni posle posla "hvala sto si dosao danas", sto je nama bilo nepojmljivo. Niko mi to u Beogradu nije rekao na poslu kapiras. Vise te vide i tretiraju kao roba ovde nego u Americi.
Takodje tamo se ocekuje rad od 8 sati ali kljucna rec umerenog inteziteta. Umesto kod nas gde se efektivno radi 3 sata ali jakog intenziteta da bi se vatale krivine sledecih 5 sati.
Uopste mnogo je manje stresno tamo zato sam rekao psihicki je mnogooooo zdravije.
Ovde imam osecaj da nema buducnosti sa nasim politicarima/secikesama, i da je sve postavljeno ja staklenim krhkim nogama koje svakog trenutka mogu da nas unazade 20 godina opet i da zavisimo od stranih faktora kako nam kazu i sta nam daju.
Ne snadje se svako u Americi i mnogi nasi pate i preklinju kad su ikad otisli al se tese parama pa se vecina vracaju. Mozda smo previse nostalgican narod ne znam.
Rekao sam, ko juri samo pare bice svugde nezadovoljan.

Svetlana nije jezik jedini meritoran razlog, npr. ja nikad ne bih ziveo u Britaniji. Niti bih se cimao nesto za Kanadu, nije mi primamljiva.
Pitaj ako te nesto konkretno zanima

Ta pozitivnost je vrlo povrsna, iako priznajem dosta bolja od "kratkog fitilja" na Balkanu. Ima kriminalaca, ima i onih sto im vire pistolji iz pantalona na svakom cosku, i vozi se bahato, i ovo vazi za Njujork, pretpostavljam da je slicno u svim vecim gradovima.

A zahvaljivanje sto si dosao na posao, vrlo brzo shvatis koliko je fake. Sve ovde deluje tako fino na prvi pogled, ali cesto bude drugacija pozadina. I ovde mogu da te tretiraju kao roba samo to rade na prefinjen nacin.

Meni recimo ovde gradovi nemaju dusu, nema kulturnog nasledja, ljudi su cesto prazni i to oni obrazovaniji, retko se moze zapoceti neka ozbiljnija tema i voditi smislena konverzacija. Ne govore drugi strani jezik, retko putuju van Amerike, nema sirine kod ljudi...

To da je manje stresno je toliko diskutabilno da bi trebalo otvoriti novu temu. Manje stresno jer se ne sekiramo sta cemo pojesti i obuci, ali jako stresno ako je nekome potreban lekar i tretman, a nema osiguranje ili je to sto ima jako lose i nista ne pokriva, racuni za medicinske usluge, operaciju, porodjaj, mogu biti par hiljada i par stotina hiljada, i ljudi zbog takvih stvari ovde gube sve preko noci. Naravno da o tome ne razmisljamo kad nemamo tegobe, ali ako se desi... Ostanes bez posla, ostao si i ti i porodica ako je imas, bez osiguranja...

Da li se Amerika nekom svidja ili ne, nema veze sa tim da li se snasao ili nije. Sta uopste znaci snaci se, zaraditi novac ili izgraditi karijeru ili nesto trece? Ja mogu za nas da kazem da smo se fino snasli i da imamo ok uslove, pritom nismo dosli da jurimo pare niti zivimo gasterbajterski zivot. Znam mnogo uspesnih dobrostojecih ljudi sa dobrim karijerama koji su se posle nekog vremena razocarali. Najmanje se ljudi razocara ovde zbog para, jer se upravo ovde vise zaradjuje nego u Evropi recimo. Meni samo nije jasan ovaj deo koji kaze ne snadje se svako ali se tesi parama? Uostalom odakle zakljucak da neko juri za parama pa je zato nezadovoljan?

Ljudi se ne vracaju tamo zbog celokupne situacije i atmosfere, a ne zbog para, a cesto ostaju i zbog dece koja su vec integrisana u ovo drustvo. Ljudi ostaju u Americi, zato sto cesto osim Balkana nemaju drugu alternativu.

[Sonic]

Uvijek sam sanjao o Americi ali nisam ulazio previše u detalje, igrao sam bezveze lutriju par puta ali više iz zabave nego nekakve želje da se ode živjeti preko bare.

I onda smo se oženili prije par godina, otišli u NYC/NJ na honeymoon i od tih dva tjedna provedenih tamo sam se zaljubio u sve što ima veze sa Amerikom Ok, jasno mi je da nisam baš objektivan i cijelu tu zemlju sam gledao kroz "roza cvike", obišli smo malo predgrađe NJ gdje poznanici žive, cijeli taj đir "kućica" u nizu, nedjeljnjih druženja, bbq-a, fenomenalnih ljudi, Sunday funday zajedničkih gledanja utakmica (inače sam veliki fan NFL-a) i definitivno bi si mogao zamisliti takav život do daljnjeg... osim toga upoznali smo puno random ljudi i svi su ovako na prvu ostavljali prijateljski i ugodan dojam... da ne spominjem poslovne mogućnosti koje mi se čine daleko veće i ako imaš nešto grama soli u glavi čini mi se da možeš (lako) uspjeti (subjektivan dojam, naravno)... To su nekakve pozitivne stvari koje sam samo kao turist mogao tamo vidjeti. Svjestan sam da čim se zagrebe ispod površine odmah i dojam bude drugačiji...

Ovdje imamo dobre poslove, riješeno stambeno pitanje, sve nekako posloženo ali opet golica nas taj život preko bare. Ok, sada je i dijete došlo i realno nije baš da bi nam bilo lako otići tamo i krenuti iznova, posebno kada smo ovdje došli do određenog standarda, ali opet - mislim da nebi previše razmišljao kada bi dobili GC.. prvenstveno što mislim da bi djetetu puno toga olakšao zbog školovanja i drugih prilika koje s tim tamo dolaze... A opet, ako nebi uspijeli ili ako bi skontali da to ipak nije za nas - nakon 3,4 godine provedenih tamo vratiti se kući i opet mislim da si puno dobio jer ipak imaš iskustvo rada u USA tih xy godina... ako ništa, barem si jezik naučio/usavršio

Eto mog nekog razmišljanja, nakon što sam na kratko vidio tu famoznu USA-u i u koju sam se odmah zaljubio

[Andrew Wiggins]

Danijela ti pakuj kofere i vracaj se ovde pod hitno

Po meni: snaci ce-integrisati se potpuno u drustvo/mentalitet/nacin zivota.
Neki od nas su rodjeni amerikanci u glavi pa im lezi prirodno amerika, neki nisu i to je to

Takodje nismo ovde da se raspravljamo vec da svako predstavi svoje vidjenje. Tvoje je takvo, moje ovakvo

[mveruovic]

Prvobitno poslao korisnik Green

Jel ovo ozbiljno istina da Makedoncima u ambasadi SAD u Skoplju postavljaju uslove koje ne postavljaju u ambasadama u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu?

Molim ako znate nesto vise o ovome da spodelite sve informacije koje znate.
Sta konkretno traze Makedoncima kao dodatne uslove? Molim objasnite.

Ja koliko znam mogu da traze affidavit of support I-864, no to nije potpuno isto kao sponzor jesam li u pravu?
Molim ako neko na forumu zna nesto vise za proceduru u ambasadi u Skoplju da napise, ja ako me izvuku treba da prolazim proceduru u Skoplju i da znam sta me potencijalno ocekuje.

Mislim da traze i134 sto je blaza varijanta od i864. I864 je "ugovor" da si pravno obavezan da snosis troskove ukoliko imigrant od drzave uzme pare neke za socijalu.

[svetlana33]

Prvobitno poslao korisnik Andrew Wiggins

Meni je "it momenat" taj neki pozitivan vajb Amerike.....
Pitaj ako te nesto konkretno zanima

Izvrsno!!!
Fantasticno napisano, to je upravo ono sto sam htela da nam otkrijete. Evo bas dobro da si pojasnio sta si tacno mislio i kako gledas na taj pojam da su goleme distance, jer iako sam ja sama negde naslucivala da ne moze da ti mnogo smeta (cim si ostao) , izgledalo je da je bas to jedan od momenata koji je eto malko "nezgodan", a zapravo je taj koji je, uz naravno i mnoge druge, pridoneo i delom presudio tvome konacnom ostanku.
Iz ovog izlaganja ipak nalazim da se zaista svi vecinom doticete jednakih ili slicnih vrednosti koje se svima dopadaju i koje i drugi navode opisujuci SAD sto znaci da su stvarne i to jeste neki lightmotive.
Ono sto ja licno mogu da razaznam (srecom za nas koji mozda necemo moci niti da isprobamo zivot tamo ), jeste da sam i sama upravo identicnim recima kao i Andrew opisivala osecaje koje je u meni
prouzrokovao boravak i kontakt sa stanovnicima i slucajnim gradjanima, pa cak i mogucim poslodavcima u raznim drzavama EU, (ne svima, da me netko krivo ne shvati, a u nekima nisam niti imala priliku za bolji uvid) Isto kao i ti takodjer nisam niti pomisljala na UK kao zemlju u kojoj bih mogla da zivim, zato nju nisam niti navodila. Vec sam postupak s mnogim ljudima naseg podneblja na granici te drzave je bio dovoljan da sroza opci dojam, a niti uslovi i nacin gledanja na strance (da se razumemo-ja sam cak super prosla) meni licno, nisu uopste privlacni. Nesto slicno (iako nisam iskusila) ima u jos nekim drzavama, gde ocito na stranog gradjanina gledaju na drugaciji nacin cim su prisiljeni (ili biraju svesno ili nesvesno laksi put) da se nekako drze "svojih" sunarodnjaka (moguce da je mnogo puta i jezik tome uzrok), te mnogi navode da im je asimilacija s autohtonim stanovnistvom izrazito teska...
No verujte nije u EU to cest slucaj. U svim visokorazvijenim drzavama EU ljudi nemaju predrasuda,
i sto je najvaznije druze se sa strancima na ravnopravnoj razini, naravno uvek postoje neke pojedinacne stigme i subjektivne iznimke. To je meni jedan od najbitnijih momenata nekog drustva i zapravo me najvise i zanima, to licno iskustvo koje moze da godi ili da bude prepreka
Navesti cu ovde primer slucaja kada smo pre mnogo godina jos kao balave adolescentice /studentice banule autom nakon xy sati voznje, u sred "rush houra" u centar Amsterdama (s tim da je auto vozila novopecena vozacica (sve vam je jasno) i tamo ladno izazovemo saobracajni kolaps jer ne znamo na koju stranu da krenemo.
Da stvar bude bolja nemamo gde ni zastati, nego onako "balkanski" usput kroz prozor na semaforu priupitamo za smer ka toj i toj ulici..?? Haha, kao da smo u sred nekog seoceta,.. ali opet nista nam drugo u doba nekoristenja app i navigacija i nije preostalo.
Jasno vam je da bi nam kasikom na Balkanu bubrege povadili...ili bar izbili bubnjice sirenama...
Nista,.. tisina, tek neki mir i nasmesena lica iz okolnih kola, razumevanje koje vas preplavljuje sa svih strana... nikakva reakcija na nase "skakanje" iz vozne trake u traku..na skoro drsko (zapravo nevesto i naivno) remecenje ritma grada.. Dapace kao da su svi bili puni nekog razumevanja za neveste malce..
A zateceni par (isto tako ladno) krene da nam kroz prozor nasmeseno razjasnjava nemoguce, ali gle cuda, nakon manje od 10ak sekundi samo zatvore prozor
(.. i umesto da nam" ocekivano" onako "naski" pokazu prstom/ili neznije rukom sta misle o detaljnijim instrukcijama i nasem snalazenju u saobracaju)i oni oboje rukama pozovu da ih sledimo.
I krenuli smo, isprva se cinilo da je par na putu kojim treba da krenemo i samo ce svaki cas da zastanu i upute nas dalje, cinilo se da smo jako blizu nasoj trazenoj adresi.. I tako se nama cinilo,... i cinilo..i cinilo... Punih 58min sledili smo sada vec potpuno zbunjeni.
Da nisu mozda vec zaboravili na nas...?
Ali ne, par zadje u neku ulicu i taman kada smo ocekivali da nam saopste kako su upravo iz tog dela grada i da im ta njihova nicim izazvana ljubaznost i putovanje nije pravilo veci trosak.. . par pokaze rukom kucu ispred koje su zaustavili i saopsti nam da je to bas ta adresa koju trazimo i da mora da krenu, jer je malko zure na posao....
Speaking of a waooo moment!!!!
Potom krenuse sjedati u auto, i mahnu na pozdrav... Ostatak price vam je nadam se jasan... Bili su u cudu da im bez rucka (koji su odbili jer su zurili na posao) ne damo da tek tako nestanu.. Dogovorili smo da ih pronadjemo sutradan i makar izvedemo na neki snack i kafu u gradu..ne mora da naglasavam kako su to nase odusevljenje kulturom i pozrtvovnoscu smatrali preteranim..
Tada i tamo sam shvatila da covek vecno treba da trazi mesto gde te tretiraju onako kako ti tretiras druge.. Znala sam da sam na jednom takvome mestu, i da nazalost kod nas nije cesto tako..
Eto, to je jedna moja davna " it" crtica vezana za jednu od zemalja EU, bilo je toga na sve strane, od ondasnje Rusije, preko Malezije, pa do prelijepog grada- Nice/FRA.. medjutim jos uvek mi je (bilo) privlacno pokusati videti kako je to "preko velike bare".. Uz naravno moj velikib interes i za samu urbanost moderne arhitekture
Globalno neku zemlju ponajvise cine ljudi, i najvise nas se dojma upravo taj neki odnos spram nas u ulozi stranca u trenutku kada smo kao takva kategorija najvise izlozeni i/ili ranjivi..
Drago mi je da dodajete svoje misljenje i o gradovima, kako su izgradjeni, saobracajnice i sl.. (dosta toga vec znamo i receno je vec na forumima, ali vredi uvek ponoviti jer uvek ima nesto novog da se nadoda), no ne toliko o nacinima druzenja (sada naravno to nije aktualno zbog pandemije), kako i koliko ste prihvaceni kod rodjenih amerikanaca..Nacini urbane zabave, culi smo da voke druziti se na rostilju, familijarno ili kod komsija u vrtovima, ali nismo culi kako je to po lokalnim kafeterijama i restoranima, jeli se doista sve svodi na poslovni rucak ili kafu s nogu, i tek mozda, pancakes po zalogajnicama?
Zasto neki nasi tendiraju da se blize povezuju s takodjer novopridoslicama ili nekim rasnim grupacijama.. Da li je to bas sasvim slucajno, ili zbog slicnih problema/pogleda, ili nas oni mozda lakse prihvacaju od autohtonih Am (uslovno receno, jer tamo je gotovo pa svaki drugi covek dodjos, ako ne i svaki). Da li se zaista zbog velikih distanci ljudi veoma retko druze (jer su vecinom na poslu pa se tamo i druze) i ostaje malo vremena za kontakte... Sto doduse postaje neki trend i na ovako malim prostorima poput Balkana, usled globalne povezanosti medijima i tehnologijom... Jeste li zapravo tamo prepoznali koliki je "impact" ostavio nacin americkog zivota na nas i uopste svetske narode, da ste se osetili kao da ste oduvek bili tamo., i da tamo u sustini pripadate.? Sto me nimalo ne bi zacudilo, jer nacinom zivota, obrazovanjem i kulturom vecina nas rodjenih u urbanim sredinama, a negde i mnogo sire) ostavili smo npr svojedobno dubok utisak u GB, gde su ostali u cudu koliko se lako prilagodjavamo i koliko znanje i opstu kulturu i nesvesno kao jos mladi ljudi posedujemo, jer smo godinama (i pre globalnih tehnologija) kao YU bili u kontaktu sa svetskom kulturom.. Lakoca u komunikaciji i istovetnost interesa sa stanovnicima globalnih metropola.. A to je sve sto je u sustini potrebno. Dakle smatrani smo neverovatno educirani u usporedbi s prosecnim stanovnikom Londona, tj vodece urbane sredine, gde nas je jedino neposedovanje potrebnog dokumenata, kao materijalnopravni nedostatak sprecavalo u napretku.
Pisite jos i jos... o USA naravno..veliko hvala

[svetlana33]

Prvobitno poslao korisnik kontras12

Znam da je naznaceno. Zato sam i otisao ponovo do fotografa, i slucajno izaberem lose...

Bilo je na forumu izvestan broj clanova koju su potvrdili dobitak unatoc staroj fotografiji koju su cak upotrebili za GC a ne neku drugu vizu. Tako da nista nije potpuno izgubljeno.. Samo glavu gore.

[Andrew Wiggins]

Samo bih te ispravio Svetlana, ja nisam tamo, ja sam u Beogradu nazalost
Bio sam tamo i radio pola godine preko work & travel programa

[milosx]

Prvobitno poslao korisnik Andrew Wiggins

Danijela ti pakuj kofere i vracaj se ovde pod hitno

Po meni: snaci ce-integrisati se potpuno u drustvo/mentalitet/nacin zivota.
Neki od nas su rodjeni amerikanci u glavi pa im lezi prirodno amerika, neki nisu i to je to

Takodje nismo ovde da se raspravljamo vec da svako predstavi svoje vidjenje. Tvoje je takvo, moje ovakvo

Ja sam mislila da vodimo konstruktivnu diskusiju, a ne raspravu, iznosimo razlicita misljenja, koja nekom mogu biti od koristi. Kao sto si ti imao potrebu da podelis svoje vidjenje, tako sam i ja zelela da predocim svoje, kao neko ko zapravo zivi ovde duze

Mislim da je zaista besmislen savet pakuj kofere, a malo je i neumesan da ne kazem zlonameran Ne znamo se, svako od nas ima razloga sto ostaje i koji god bio, opravdan je. Dovoljno je sto napisah, da Srbija/Balkan nije dobra alternativa, ali ima i ljudi koji se vracaju ili planiraju da se vrate, i nema tu niceg spornog, svako ima svoje razloge, a mozda se i ja vratim ako se kockice tako sloze.

Ja sam tacno znala da si ti ovde bio na work&travel samo, da prosto nisi dovoljno dugo ziveo u ovom sistemu da bi objektivno zakljucio, to se prepozna na prvu, dodje neko na par meseci pa misli da se jede sve sto leti (bez uvrede)
Nije isto ziveti ovde i doci na par meseci i obavljati neke poslice, bez razmisljanja o svim onim pitanjima koje sam navela, a kad to dodje na red polako ljudi prestaju da idealizuju.

Vecina se posle nekog vremena na ovaj ili onaj nacin integrise u drustvo, a Amerika je multikulturalna, pa je pojam integracije jako kompleksan. Prvi stupanj integracije zapravo jeste jezik, jer mnoge vece zajednice tipa Latino ostaju u svojim okvirima, i ti ljudi takoreci ni ne nauce engleski. Prihvatiti kulturu je isto sirok pojam, jer nije unformna...

Postujem tvoj subjektivni dozivljaj ove zemlje, i nemam tu sta da komentarisem, neko voli prostranstva, predele, prirodu, a neko kulturu, bogat duh, ljude...
Ono sto me zanima je sta znaci to "neki od nas su rodjeni Amerikanci u glavi", dakle sta je Amerikanac po tebi u ovom kontekstu?
Danijela