kada se moze ocekivati prva koverta ?

[barajevo31]

Prvobitno poslao korisnik pekka

Treba biti na prvome mestu objektivan.

Objektivan i realan. Osvojiti zelenu kartu znači isto kao i upisati se na fakultet. To može svako da uradi ali ne može svako da završi fakultet. Dobiti zelenu kartu ne znači da te tamo čeka stan, posao i kvalitetan život. Pogotovo u ovo vreme sada, da sam igrao lutriju pre jedno 10 ili 5 godina pa ajde ali danas je tamo loše kao svuda po Evropi i svetu i u ekonomskim krizama uvek na površinu izbijaju socijalne tenzije. Ne kažem da tamo mlate imigrante nego da u ekonomskih krizama najviše ispaštaju imigranti koji su u većini primera otišli tamo da rade "sve i svašta". Kada se steže budžet onda to "sve i svašta" rade oni na višim pozicijama, a jeftina radna snaga ostaje bez posla. A ukoliko ste malo kvalifikovaniji onda se takmičite sa domaćom radnom snagom a uz to ne zaboravite da karieru počinjete od nule.

Ja mislim ovako. Svugde se može uspeti pa i u Srbiji, samo treba biti snalažljiv, uporan i vredan. Kao takav nema države ni grada u svetu gde ne možeš da uzmeš komad pite koji ti pripada ali ako digneš ruke onda ti ni Amerika neće pomoći. Ako se više usmeravate ka nekom "običnom" životu i sebe vidite kao nekog ko će ceo život da bude radnik u firmi i to vam je sve onda je normalno lakše postići takav život u zemlji koja više nudi običnom gradjaninu. Kao Amerika.

Meni novac ni neki status nisu prioriteti u životu, ja bih želeo da odem u Ameriku da vidim tu zemlju, da upoznam ljude i njihovu kulturu, da steknem neka životna iskustva. Meni je novac poslednji na spisku. Isto tako imam želju da živim i radim u nekoliko EU zemalja, da vidim svet, da naučim nešto novo. Zato ako osvojim GC ove godine ili ne, kako kaže Žika, isto mi se 'vata. Ne idem tamo da započinjem novi život zato mi se valjda i ne žuri pa sam verovatno zato toliko ravnodušan prema lutriji. Ako ne ove godine, onda sledeće. Ali po drugoj strani razumem ljude kojima je inostranstvo jedini spas i ovde ostavljaju sve kako bih tamo negde uspeli. Problem je samo u tome što većina misli da ih tamo negde sve čeka gotovo pa se onda vraćaju razočarani.

Ja imam rodbinu prosutu po svetu, najviše po Evropi, i bio sam van Srbije pre dok smo još morali da čekamo 2h u redovima za vize, a išao sam i sada i ići ću ako bog da i naučio sam da trava nije zelenija preko ograde, to je samo iluzija. Zato na sve ovo (lutriju i odlazak u SAD) gledam nekako sa distance, pažljivo i ravnodušno. Više kao na biznis nego na privatnu stvar i zbog toga ne dozvoljavam sebi mešanje emocija jer zbog emocija biznis propada.

[pekka]

Prvobitno poslao korisnik barajevo31

Objektivan i realan. Osvojiti zelenu kartu znači isto kao i upisati se na fakultet. To može svako da uradi ali ne može svako da završi fakultet. Dobiti zelenu kartu ne znači da te tamo čeka stan, posao i kvalitetan život. Pogotovo u ovo vreme sada, da sam igrao lutriju pre jedno 10 ili 5 godina pa ajde ali danas je tamo loše kao svuda po Evropi i svetu i u ekonomskim krizama uvek na površinu izbijaju socijalne tenzije. Ne kažem da tamo mlate imigrante nego da u ekonomskih krizama najviše ispaštaju imigranti koji su u većini primera otišli tamo da rade "sve i svašta". Kada se steže budžet onda to "sve i svašta" rade oni na višim pozicijama, a jeftina radna snaga ostaje bez posla. A ukoliko ste malo kvalifikovaniji onda se takmičite sa domaćom radnom snagom a uz to ne zaboravite da karieru počinjete od nule.

Ja mislim ovako. Svugde se može uspeti pa i u Srbiji, samo treba biti snalažljiv, uporan i vredan. Kao takav nema države ni grada u svetu gde ne možeš da uzmeš komad pite koji ti pripada ali ako digneš ruke onda ti ni Amerika neće pomoći. Ako se više usmeravate ka nekom "običnom" životu i sebe vidite kao nekog ko će ceo život da bude radnik u firmi i to vam je sve onda je normalno lakše postići takav život u zemlji koja više nudi običnom gradjaninu. Kao Amerika.

Meni novac ni neki status nisu prioriteti u životu, ja bih želeo da odem u Ameriku da vidim tu zemlju, da upoznam ljude i njihovu kulturu, da steknem neka životna iskustva. Meni je novac poslednji na spisku. Isto tako imam želju da živim i radim u nekoliko EU zemalja, da vidim svet, da naučim nešto novo. Zato ako osvojim GC ove godine ili ne, kako kaže Žika, isto mi se 'vata. Ne idem tamo da započinjem novi život zato mi se valjda i ne žuri pa sam verovatno zato toliko ravnodušan prema lutriji. Ako ne ove godine, onda sledeće. Ali po drugoj strani razumem ljude kojima je inostranstvo jedini spas i ovde ostavljaju sve kako bih tamo negde uspeli. Problem je samo u tome što većina misli da ih tamo negde sve čeka gotovo pa se onda vraćaju razočarani.

Ja imam rodbinu prosutu po svetu, najviše po Evropi, i bio sam van Srbije pre dok smo još morali da čekamo 2h u redovima za vize, a išao sam i sada i ići ću ako bog da i naučio sam da trava nije zelenija preko ograde, to je samo iluzija. Zato na sve ovo (lutriju i odlazak u SAD) gledam nekako sa distance, pažljivo i ravnodušno. Više kao na biznis nego na privatnu stvar i zbog toga ne dozvoljavam sebi mešanje emocija jer zbog emocija biznis propada.

Cini mi se da prilicno slicno razmisljamo. Da se ne bih ponavljao, mozes sve to proveriti u nekim mojim predjasnjim postovima, naravno ako te zanima.

[ferrigno]

@ barajevo31
Svaka čast na ovom postu.
Isto razmišljamo.

[barajevo31]

Great minds think alike, hahaha.

[lukau13]

Prvobitno poslao korisnik barajevo31

Objektivan i realan. Osvojiti zelenu kartu znači isto kao i upisati se na fakultet. To može svako da uradi ali ne može svako da završi fakultet. Dobiti zelenu kartu ne znači da te tamo čeka stan, posao i kvalitetan život. Pogotovo u ovo vreme sada, da sam igrao lutriju pre jedno 10 ili 5 godina pa ajde ali danas je tamo loše kao svuda po Evropi i svetu i u ekonomskim krizama uvek na površinu izbijaju socijalne tenzije. Ne kažem da tamo mlate imigrante nego da u ekonomskih krizama najviše ispaštaju imigranti koji su u većini primera otišli tamo da rade "sve i svašta". Kada se steže budžet onda to "sve i svašta" rade oni na višim pozicijama, a jeftina radna snaga ostaje bez posla. A ukoliko ste malo kvalifikovaniji onda se takmičite sa domaćom radnom snagom a uz to ne zaboravite da karieru počinjete od nule.

Ja mislim ovako. Svugde se može uspeti pa i u Srbiji, samo treba biti snalažljiv, uporan i vredan. Kao takav nema države ni grada u svetu gde ne možeš da uzmeš komad pite koji ti pripada ali ako digneš ruke onda ti ni Amerika neće pomoći. Ako se više usmeravate ka nekom "običnom" životu i sebe vidite kao nekog ko će ceo život da bude radnik u firmi i to vam je sve onda je normalno lakše postići takav život u zemlji koja više nudi običnom gradjaninu. Kao Amerika.

Meni novac ni neki status nisu prioriteti u životu, ja bih želeo da odem u Ameriku da vidim tu zemlju, da upoznam ljude i njihovu kulturu, da steknem neka životna iskustva. Meni je novac poslednji na spisku. Isto tako imam želju da živim i radim u nekoliko EU zemalja, da vidim svet, da naučim nešto novo. Zato ako osvojim GC ove godine ili ne, kako kaže Žika, isto mi se 'vata. Ne idem tamo da započinjem novi život zato mi se valjda i ne žuri pa sam verovatno zato toliko ravnodušan prema lutriji. Ako ne ove godine, onda sledeće. Ali po drugoj strani razumem ljude kojima je inostranstvo jedini spas i ovde ostavljaju sve kako bih tamo negde uspeli. Problem je samo u tome što većina misli da ih tamo negde sve čeka gotovo pa se onda vraćaju razočarani.

Ja imam rodbinu prosutu po svetu, najviše po Evropi, i bio sam van Srbije pre dok smo još morali da čekamo 2h u redovima za vize, a išao sam i sada i ići ću ako bog da i naučio sam da trava nije zelenija preko ograde, to je samo iluzija. Zato na sve ovo (lutriju i odlazak u SAD) gledam nekako sa distance, pažljivo i ravnodušno. Više kao na biznis nego na privatnu stvar i zbog toga ne dozvoljavam sebi mešanje emocija jer zbog emocija biznis propada.

ijuuu potpuno isto razmisljanje! Svaka cast!

[spectra]

Prvobitno poslao korisnik barajevo31

Objektivan i realan. Osvojiti zelenu kartu znači isto kao i upisati se na fakultet. To može svako da uradi ali ne može svako da završi fakultet. Dobiti zelenu kartu ne znači da te tamo čeka stan, posao i kvalitetan život. Pogotovo u ovo vreme sada, da sam igrao lutriju pre jedno 10 ili 5 godina pa ajde ali danas je tamo loše kao svuda po Evropi i svetu i u ekonomskim krizama uvek na površinu izbijaju socijalne tenzije. Ne kažem da tamo mlate imigrante nego da u ekonomskih krizama najviše ispaštaju imigranti koji su u većini primera otišli tamo da rade "sve i svašta". Kada se steže budžet onda to "sve i svašta" rade oni na višim pozicijama, a jeftina radna snaga ostaje bez posla. A ukoliko ste malo kvalifikovaniji onda se takmičite sa domaćom radnom snagom a uz to ne zaboravite da karieru počinjete od nule.

Ja mislim ovako. Svugde se može uspeti pa i u Srbiji, samo treba biti snalažljiv, uporan i vredan. Kao takav nema države ni grada u svetu gde ne možeš da uzmeš komad pite koji ti pripada ali ako digneš ruke onda ti ni Amerika neće pomoći. Ako se više usmeravate ka nekom "običnom" životu i sebe vidite kao nekog ko će ceo život da bude radnik u firmi i to vam je sve onda je normalno lakše postići takav život u zemlji koja više nudi običnom gradjaninu. Kao Amerika.

Meni novac ni neki status nisu prioriteti u životu, ja bih želeo da odem u Ameriku da vidim tu zemlju, da upoznam ljude i njihovu kulturu, da steknem neka životna iskustva. Meni je novac poslednji na spisku. Isto tako imam želju da živim i radim u nekoliko EU zemalja, da vidim svet, da naučim nešto novo. Zato ako osvojim GC ove godine ili ne, kako kaže Žika, isto mi se 'vata. Ne idem tamo da započinjem novi život zato mi se valjda i ne žuri pa sam verovatno zato toliko ravnodušan prema lutriji. Ako ne ove godine, onda sledeće. Ali po drugoj strani razumem ljude kojima je inostranstvo jedini spas i ovde ostavljaju sve kako bih tamo negde uspeli. Problem je samo u tome što većina misli da ih tamo negde sve čeka gotovo pa se onda vraćaju razočarani.

Ja imam rodbinu prosutu po svetu, najviše po Evropi, i bio sam van Srbije pre dok smo još morali da čekamo 2h u redovima za vize, a išao sam i sada i ići ću ako bog da i naučio sam da trava nije zelenija preko ograde, to je samo iluzija. Zato na sve ovo (lutriju i odlazak u SAD) gledam nekako sa distance, pažljivo i ravnodušno. Više kao na biznis nego na privatnu stvar i zbog toga ne dozvoljavam sebi mešanje emocija jer zbog emocija biznis propada.

Toliko slicno razmisljanje, da evo pitam co'eka da se to on nije registrovao!

[viki95]

Posedujem diplomu sa zavrsenim trecim stepenom strucne spreme hemijsko tehnoloske skole sa zanimanjem izradjivac pneumatika i imam radno iskustvo vise od 10 godina u struci u kojoj imam diplomu, te me stoga interesuje ukoliko budem izvucen i dobijem prvu kovertu da li da nastavim sa procesom ili (kako sam vec ovde na forumu saznao da sa trecim stepenom nemam sansi) odustanem od daljeg toka. Zamolio bih da mi neko pomogne u iznalazenju odgovora. Unapred zahvalan!

[lanas]

Treba ti ili četvorogodišne srednje obrazovanje ili 2 godine radnog iskustva. Ništa te ne košta da se prijaviš.

[dragance]

Ako idete na radno iskustvo pa vas zanima da li će vaše zanimanje biti priznato evo kako da proverite:
1.Idite na adresu: http://online.onetcenter.org/find/
2.Izaberite kojoj kategoriji pripadate u Job Family listi i kliknite Go
3.Dobićete listu zanimanja, odaberite u kojoj imate minimum 2 godine radnog iskustva
4.Kada tu stranice otvorite kliknite na Job Zone
5.Da bi vaše zanimanje bilo priznato, title treba da sadrži "Job Zone Four" ili "Job Zone Five" a SVP Range 7.0 ili više

[dragance]

A evo i šta narednih nedelja uz mnogo sreće možete zateći u poštanskom sandučetu