Da li se iko od vas pokajao sto je otišao iz Srbije?

[dreadnot]

@ via
Uvek me obraduje ako ono sto postujem moze nekome da bude od koristi. Nedavno sam razmenio par mailova sa jednim od forumasa koji ce, najverovatnije, da dodje u Milwaukee, tek da mu dam osnovne informacije o kraju u kome ce da zivi i sta ga ovde ceka... zagrebali smo vrh ledenog brega, ali je to dobro za pocetak, mnogo bolje nego ici u potpuno nepoznato. Ako se i vi odlucite na ovu stranu, bice mi zadovoljstvo da i sa vama podelim trogodisnje iskustvo i poznavanje grada.
Da, svojevremeno sam pisao o toj "laznoj sigurnosti". Mozda je jedan od najpresudnijih momenata da dodjemo ovamo bio kada smo to shvatili. Kada smo stavili na papir koliko nam para treba samo da dodjemo, plus za prvih nekoliko meseci, dok ne nadjemo posao, supruga je vec bila spremna da odustane. Ej, oboje radimo u ministarstvima, em zvuci mocno, em sigurica posao. Ipak, stisli smo petlju i otisli. Kao sto sam pisao, sredinom avgusta smo bili u Srbiji, pa smo izmedju ostalog posetili i njene koleginice, proveli jedno pre podne cu Ministarstvu pravde u prijatnom razgovoru o svemu i svacemu. Kada smo se dotakli plata, zakljucili smo da bi nam primanja bila ista kao i pre tri godine, nista se tu nije promenilo, a sve je poskupelo, cene otisle na gore. Dakle, imali bismo istu nazovi sigurnost, ali bismo objektivno ziveli znatno losije... i nastavili da se uljuljkujemo laznim snovima o boljem sutra. Ovde se vise ne radi o mogucem ili hipotetickom, na konkretnom (svom) primeru smo uvideli da je odluka bila ispravna. Zbog toga sa puno prava ohrabrujem svakog u slicnoj situaciji da stisne petlju i proba. Realno, ne mozes puno da izgubis, a mozes da dobijes jako mnogo - ceo nov zivot. Vredi rizikovati...

[mijan]

Ljudi u Americi koji se oslanjaju na socijalnu pomoc i beneficije od drzave zive sadrzajnije, ispunjenije i zadovoljnije od vecine zaposlenih ljudi u Srbiji! Svaki dalji komentar od kajanju o odlasku je suvisan!
Vecina zaposlenih koji po 12 sati dnevno rade u privatnom sektoru u Srbiji su socijalni slucajevi i ako su zaposleni. Kakav onda oni mogu imati cilj i pravac u Srbiji i za cim mogu zaliti?!
Shvatam ja da bi se neki vratili iz US ali se vecina ne bi imala gde vratiti u Srbiju u 2013. godinu, jer jos vide Srbiju onakvu kakvu su ostavili a ne shvataju da ona munjevito tone u svim segmentima iz godine u godinu, i da ono sto su ostavili nece vise naci po povratku. Pronaci ce zgrade, brda i reke ali ce okruzenje biti negativno i depresivno, i zivot prazan, a to vodi direktno u bolest sve nas koji smo u Srbiji. Ako je to za vas bolje onda se vratite pa sa nama lagano do bolesti.

[vuxanne]

Prvobitno poslao korisnik mijan

Ljudi u Americi koji se oslanjaju na socijalnu pomoc i beneficije od drzave zive sadrzajnije, ispunjenije i zadovoljnije od vecine zaposlenih ljudi u Srbiji! Svaki dalji komentar od kajanju o odlasku je suvisan!
Vecina zaposlenih koji po 12 sati dnevno rade u privatnom sektoru u Srbiji su socijalni slucajevi i ako su zaposleni. Kakav onda oni mogu imati cilj i pravac u Srbiji i za cim mogu zaliti?!
Shvatam ja da bi se neki vratili iz US ali se vecina ne bi imala gde vratiti u Srbiju u 2013. godinu, jer jos vide Srbiju onakvu kakvu su ostavili a ne shvataju da ona munjevito tone u svim segmentima iz godine u godinu, i da ono sto su ostavili nece vise naci po povratku. Pronaci ce zgrade, brda i reke ali ce okruzenje biti negativno i depresivno, i zivot prazan, a to vodi direktno u bolest sve nas koji smo u Srbiji. Ako je to za vas bolje onda se vratite pa sa nama lagano do bolesti.

Ima toga i ovde medju ljudima sa srednjoskolskom strucnom spremom. Juce sam pricala sa zenom koja mi je rekla da ima tri posla, da je prosle nedelje radila 60 h nedeljno. Jer joj jedan stalan posao konobarice u restoranu na jednom univerzitetu ne daje dovoljno za zivot u skupom gradu. Ima zdravstveno ali ipak radi tri posla. Budite veoma obazrivi na price ljudi na forumu koji imaju vise skolske spreme od srednje. Nije isto nikako da se radi za minimalac ili za bolju platu. Ovo sto pricam npr. ja vazi za moje kolege i ljude sa slicnim poslom. Tako da opet kazem, ipak zavisi od posla do posla. Ima ovde socijalnih slucajeva koliko hoces i ne zive uopste kvalitetno, vec naprotiv.

[mijan]

Da da u pravu si. Svaki dan ovde u Srbiji srecemo ljude sa srednjom skolom i nepismene (a takvih je najvise i otislo u US) koji se masovno vracaju iz US sa pricom da tamo "pocrkase" od gladi!
Dajte bre, i ovde se radi po 60 sati nedeljno, niko se ne vraca iz US. Prica o kajanju pali samo kod ljudi koji i ne znaju sta ce sami sa svojim zivotom.

[vuxanne]

Prvobitno poslao korisnik mijan

Da da u pravu si. Svaki dan ovde u Srbiji srecemo ljude sa srednjom skolom i nepismene (a takvih je najvise i otislo u US) koji se masovno vracaju iz US sa pricom da tamo "pocrkase" od gladi!
Dajte bre, i ovde se radi po 60 sati nedeljno, niko se ne vraca iz US. Prica o kajanju pali samo kod ljudi koji i ne znaju sta ce sami sa svojim zivotom.

To sto ti ne poznajes takvih ne znaci da ih nema. Ja znam cetiri porodice sto su se vratile iz Amerike u zadnje dve godine.

[via]

Prvobitno poslao korisnik vuxanne

To sto ti ne poznajes takvih ne znaci da ih nema. Ja znam cetiri porodice sto su se vratile iz Amerike u zadnje dve godine.

Ako ne ulazim previše u privatnost tih porodica, možeš li nam reći čime su se bavili, u kojim gradovima su živjeli i sl. Da li je razlog povratka finansijske prirode ili nostalgija. Ljudi nemaju običaj da se javljaju na forum ako im iz bilo kojeg razloga "ne uspije" pa se vrate, a iskreno voljela bih čuti i njihove priče. Ne iz razloga da se hranimo tuđim neuspjehom nego jednostavno da vidimo "gdje je zapelo", šta bi uradili drugačije kad bi mogli i sl.

[vuxanne]

Prvobitno poslao korisnik via

Ako ne ulazim previše u privatnost tih porodica, možeš li nam reći čime su se bavili, u kojim gradovima su živjeli i sl. Da li je razlog povratka finansijske prirode ili nostalgija. Ljudi nemaju običaj da se javljaju na forum ako im iz bilo kojeg razloga "ne uspije" pa se vrate, a iskreno voljela bih čuti i njihove priče. Ne iz razloga da se hranimo tuđim neuspjehom nego jednostavno da vidimo "gdje je zapelo", šta bi uradili drugačije kad bi mogli i sl.

Razni su razlozi. Npr. jedan par je ziveo u SAD od 99, dobili su dvoje dece i resili da hoce da im deca odrastaju u okolini svoje porodice. Oba deteta imaju Americko drzavljanstvo. Oboje roditelja su imali ok poslove, kucu, automobile... Ali jednostavno odlucili su da se vrate. Da im deca prozive kvalitetnije detinjstvo uz porodicu. E sad nisam drveni advokat da branim i objasnjavam sta i kako. Vratili su se pre pola godine.

Drugi moj prijatelj se seli sa zenom za Srbiju za dve nedelje. Kaze izgustirao, dosta mu je ovde. Sta, zasto i kako - on zna.

Trece necu da pominjem jer su ovde na forumu, objasnili su sami na drugim temama.

Tri druga bracna para koje poznajem su dosli ovde, zavrsili poslediplomske i vratili se u Srbiju. Odkad sam ih upoznala uopste nisu ni pominjali da zele da ostanu. Leta su provodili kuci.

Evo kad ih sve izbrojim, to je ukupno 15 ljudi i dece koje poznajem da su se vratili.

Samo kazem da postoje. Ziveli su u Indijani, Nju Hemsiru, Kentakiju i Floridi.

Nemaju svi koji ovde dodju ambiciju da ostanu za vjek i vjekova. Nisu svi imali zelenu kartu, neki su dosli preko studija... Ali nisu ni trazili posao nakon studija... Gledam slike na Fejsu, sitna deca, putovanja, mora, uzivancije po Srbiji... Deluju zdravi, pravi i srecni.

[chicagopn]

Evo ja sam dete povratnika pa tako evo i misljenja od deteta koje je vraceno u srbiji zarad dobrog zivota i slobode ..."nemam nista od toga" jer sam ponovo ovde , 90 tih sam prozivao roditelje zasto se vracali izgubio sam green card card koji sam dobio 79 te oni mislim da su shvatili za gresku jer su sada ponovo ovde mada je dobar deo zivota proveden tamo....ali opet ja to gledam kao splet okolnosti jer kod nas su 80 te bile majka lepo za zivot imali smo sve ,onda se to sve srusilo ...voleo bih da cujem povratnika iz US u svajcarsku mozda bi on bio kompetentniji od mene da kaze sta i kako .
inace bio sam mesec dana sad u avgustu kucu nakon 4 godine srbija ko srbija ,ulice male nekako se smanjile semafori se ne vide svetle na 25w a stop niko ne postuke dzaba taj znak imamo ,ali opet lepo mi je bilo sa mojim ljudima da popijemo,pojedemo i da osvanemo... znam da ima itekako lepsih mesta ali ja tamo osecam duhovni mir ,ne pricam o politici i situaciji pricam o toj toplini koju ta zemlja nekako ima...naravno ima mnogo pogresnih stvari i taj mentalitet ljudi je los generalno stanje je lose . sto rece dread ljudima je kratak fitilj svi su napeti spremni za borbu.Nas narod nije svestan kolko gresi i ne vidi oko sebe dovoljno .Nego ok sta je tu je ...
Ako neko ikad bio na Lisine on zna sta je domaca kuhinja ko nije bio predlazem da obidje obavezno ja sam pio samo vodu cistu sa izvora 3 bokala vode sam popio i naravno pogaca pod sacom kajmaci jagnjetine pastrmke itd itd.
Ja jos uvek neznam sta je uspeh ali mislim...da bi svako bio najsrecniji kad bi imao normalan i siguran zivot tu gde se rodio ,valjda bi to bio uspeh

[Smith6000]

Te price da se netko koga znate vratio u Srbiju su ljudi koji su u America dosli sa jedinom motivacijom... pare. Kojima je zivot u Srbija lep i mio, ali samo da imas vise para. Ja spadam u kategoriju ljudi koji su u America dosli da zive bolje, da pobegnem od drustva i mentaliteta ljudi koji tamo zive. Ne mislim da je sve crno u Srb i Hrv, ima dosta dobrih stvari, ali neka hvala, to nije za mene. Nije mi poenta zivota da budem bogat, da imam 100,000 + godisnje, vec da zivim u razvijenom drustvu, gde mogu normalno da zivim, da budem posteno placen za svoj rad, i da nitko nece da me bije.

Ja u nijednom momentu nisam osetio nostalgiju za kucom. Bilo je tesko prilagoditi se novom okruzenju, pa i jos se prilagodjavam. Kao stranac sam se ovek osecao u Hrvatskoj, i Vojvodini, pa mi taj osecaj nije nimalo strani.

[V777]

Prvobitno poslao korisnik mikiSA

Nisam iz Srbije, ali sam iz BiH.
Ja se nisam pokajala, znate i sami kakva je situacija sa poslom u BiH, tamo sam radila, a zadnja plata koju sam primila je kasnila punih 5 mjeseci. Da sam tamo bilo bi me stid jos uvijek zivjeti sa roditeljima i ne moci im pomoci.
Sad otkako sam ovdje, imam full time posao u mojoj struci (imala sam i tamo ali taj posao tamo nije uopste cijenjen) , moji mogu racunati na moju pomoc uvijek kad im treba (imaju karticu, na bankomat i podigni koliko ti treba).
Ovo je bila jedina odluka za koju i moji roditelji kazu kako je bila najbolja, da je dosla u odlicnom trenutku i da sam se spasila zivota tamo. I mogu ti reci da su u pravu.

Sestro slatka,
kao da sam ja pisala, sve si mi misli procitala. Ja sam iz Srbije, ne iz BiH, ali situacija je ista svuda. Ja sam bila u istoj ili slicnoj situaciju u Srbiji, i nikad se nisam pokajala niti pomislila sto sam dosla. Ja sam cak i kad sam dobila drzavljanstvo, dovela moju majku ovde kod mene, sad cekamo da joj dodje zelena karta, pa dalje redom. Ja sam imala dva fakulteta u Srbiji, pa nisam mogla da dobijem bolji posao u svom rodnom gradu kad sam htela. Ovde sam zavrsila jos jedan fakultet, i dalje nastavljam s edukacijom. Nisam dosla s brdom para, te sam morala uporedo da radim i da studiram. Sad kad sam zavrsila fakultet, imam izvanredne mogudnosti za odlican posao i napredovanje na svim poljima. Prema tome, nema potreba ni za kakvim kajanjem, nego za borbom za opstanak, za bolji zivot i za mene i za moju familiju.

Pozdrav!