Razlozi (naši), za odlazak u USA

[vuxanne]

Prvobitno poslao korisnik Hoping

E ovo je haos, od kako je pocela ova godina svaki mesec je sve gore. Plate se rezu i sve su nize, jedva predju 10-tak hiljada sa 20000. Stalno se nesto odbija a ne znas ni sta. Racuni skocili jos. Ono sto je pocetkom prosle godine kako tako pokrivalo ceo mesec, sada jedva bude do pola. Nema ni za hranu. Jos je teze, i od ovog do sad i onako teskog zivota. Ko zna dokle to moze tako da ide.
Svi koji su otisli, na vreme je...oni koji treba da idu, da uspeju da skupe papire, adrese, ma sve sto treba i sto pre odu.
1.Maja sto vise izvucenih i uspesno viziranih.

Samo kad se setim nekih perioda u zivotu (studentski dani) kad sam bila kako u prici Vedzvudov pribor za caj. Posetim najbolje drugove i drugarice u vreme rucka i to mi je jedini obrok u toku dana. Ili je bilo vecinom krompir i hleb, krompir i hleb. Ko oseti takve stvari u zivotu, toga ne zanima hoce li ici u Luizijanu, Alabamu, Ajdaho na pocetku, samo da se ima da se placaju racuni...

[pelcer224]

Prvobitno poslao korisnik Hoping

E ovo je haos, od kako je pocela ova godina svaki mesec je sve gore. Plate se rezu i sve su nize, jedva predju 10-tak hiljada sa 20000. Stalno se nesto odbija a ne znas ni sta. Racuni skocili jos. Ono sto je pocetkom prosle godine kako tako pokrivalo ceo mesec, sada jedva bude do pola. Nema ni za hranu. Jos je teze, i od ovog do sad i onako teskog zivota. Ko zna dokle to moze tako da ide.
Svi koji su otisli, na vreme je...oni koji treba da idu, da uspeju da skupe papire, adrese, ma sve sto treba i sto pre odu.
1.Maja sto vise izvucenih i uspesno viziranih.

Nazalost ista je prica i u Bosni. Skolstvo trulo, zdravstvo trulo, kao i ostali segmenti zivota. Sve se nezaustavljivo urusava a politika i nemastina isprase mozak. Svaki dan srecem ljude koji rade na budzetu a koji zele negdje ici, dosta njih pocinje uciti njemacki jezik. Jednostavno dzaba i novac i posao na budzetu kada se sve urusava oko tebe i sve je neizvjesno. O sitnoj boraniji kod privatnika i nezaposlenima da i ne govorim.
I sto je gore stanje sve smo nervozniji, vise se vezemo za za ideju o iseljenju, puku nadu u lutriju, istrazujemo vise o zivotu u USA a time ulazimo u zacarani psiholoski krug. Jbg.

[Hoping]

Prvobitno poslao korisnik vuxanne

Samo kad se setim nekih perioda u zivotu (studentski dani) kad sam bila kako u prici Vedzvudov pribor za caj. Posetim najbolje drugove i drugarice u vreme rucka i to mi je jedini obrok u toku dana. Ili je bilo vecinom krompir i hleb, krompir i hleb. Ko oseti takve stvari u zivotu, toga ne zanima hoce li ici u Luizijanu, Alabamu, Ajdaho na pocetku, samo da se ima da se placaju racuni...

A patike se nose dok se ne odlepe skroz i vise ne mogu da se sastave. Jao secam se. Pa kad kupis nove gledas ih i cuvas jer ko zna kad ces ponovo da kupis. Opet se to vraca. Udara se po narodu sve jace a on se ne da. Nema za osnovno.
A lutrija...ma uopste se ne postavlja pitanje koja drzava u Americi, i da li ce biti prazan stan, ma neka ima dusek na naduvavanje za pocetak...snadjes se. Da ne brines da li ces sutra da imas za jelo, i da li idu ovi da seku struju.

[lover]

Prvobitno poslao korisnik vuxanne

Samo kad se setim nekih perioda u zivotu (studentski dani) kad sam bila kako u prici Vedzvudov pribor za caj. Posetim najbolje drugove i drugarice u vreme rucka i to mi je jedini obrok u toku dana. Ili je bilo vecinom krompir i hleb, krompir i hleb. Ko oseti takve stvari u zivotu, toga ne zanima hoce li ici u Luizijanu, Alabamu, Ajdaho na pocetku, samo da se ima da se placaju racuni...

Znam o cemu govoris, jer sam nesto slicno prosao u zivotu tokom studija! Ne volim se ni prisjecati.

[Pahuljica]

Procitala sam temu u jednom dahu! Toliko postova koji te dovedu do suza; neki od smijeha, a neki jer se pronadjes u njima iako to mozda ne zelis na glas da priznas...

Ima stvarno 1001 zasto i 1001 zato zbog cega zelim da pobjegnem odavde glavom bez obzira. Svidio mi se post u kojem zvercica kaze:

Prvobitno poslao korisnik zvercica

Možda će neko reći, jeste vi ste stvarno ludi, što je sasvim u redu, ali mi više nismo mogli da zamislimo život u onoj zemlji, u onom regionu ni jednog jedinog dana.

Ja se upravo ovako osjecam jos od dana kada sam se vratila sa postdiplomskih studija, prije 5 godina.
Dakle, da krenemo redom...

Zavrsila sam srednju skolu sa super uspjehom, upala na budzet na fakultet koji sam zeljela, zavrsila i njega sa dobrim prosjekom pa dobila stipendiju za postdiplomske studije u inostranstvu koje sam sanjala svih tih godina.

Dosao je i taj dan, vratila sam se kuci sva srecna, puna znanja i elana da konacno dokazem u praksi sve ono sto sam tih godina ucila. Vrlo brzo sam dobila posao u struci kod tatinog prijatelja u firmi i mojoj sreci nije bilo kraja jer je to jedna od boljih u nasem gradu. Medjutim, tu pocinje moja avantura zvana "welcome to reality" Asistent menadzera marketinga i prodaje, plata 300 Eura. Radi se svaki dan od 8-16h osim nedeljom, radi se svaki praznik i + svaki docek Nove Godine jer se organizuje proslava u firmi pa im trebaju hostese, za sta koriste nas iz "menadzmenta".
I tako sam radila neke 3 godine, slabo izlazila jer zivim u mjestu sa 4 kafica i mozda jos toliko prodavnica, u kojem nema ni bioskopa, ni trznog centra ni nicega, svaki dan slala po X rezimea dnevno i sanjala dan kada cu opet otici odavde. Kao slag na torti dobijam saopstenje da ce tokom zime zatvoriti firmu ali ce se nas par smjenjivati i uvece od 22-6h ujutru dezurati na portirnici na vratima tokom tog perioda od 6 mjeseci dok se firma opet ne otvori. Hvala, dovidjenja

Nakon par mjeseci sam nasla drugi posao, ovog puta sama i "bez veze", kao asistent generalnog direktora. Nije u struci, ali mora da se radi. Plata 400 Eura. Uslovi jos gori nego na prethodnom poslu... Tu sam i dan danas.

Imam auto, zivim sa mojima jer imam dijete od godinu dana a vjerenika sam izgubila. Imam i svoj stan koji izdajem jer mi je u jednom periodu zivota ipak bilo lakse da se vratim kod mojih.

Sta da vam kazem a sto vec ne znate? Neki bi se vjerovatno zadovoljili situacijom u kojoj sam ja, ali vjerujte da mi nije bebe sada bih vec bila negdje vani pa makar cistila ulice ilegalno.
Ovdje je sivilo svakog dana iako po nekoj statistici imamo 300 suncanih dana godisnje, sivi ljudi, namraceni, nezadovoljni, sve je sivo. Bogu hvala pa imam porodicu koja je svakodnevno pozitivna i nasmijana uprkos svemu i sina koji mi razvedri svaki dan i daje volju za zivotom i podstice me da budem bolja i da se trudim vise.
Ja ovdje jednostavno ne mogu. Po prirodi sam pozitivna i flegma i tako zivim zivot, trudim se da se sto vise svemu radujem a da ne dozvolim da me bilo sta povuce dolje. Cekam taj 05.05. da provjerim status, negdje duboko u sebi sam ubijedjena da ce me izvuci, udjem ponekad na forum da citam i pitam sta me interesuje, ali jos uvijek nisam u fazi da planiram sta i kako jer necu bas dotle da idem. Ako nas izvuku nece me biti srecnije, ako nas ne izvuku zivot ide dalje kao i do sad.

Vjerovatno sam mogla da napisem jos dosta toga, ali evo jednog posta kojem sam se slatko nasmijala i u kojem sam se apsolutno pronasla:

Prvobitno poslao korisnik cvale

2. Na radnom mijestu se pravim totalno nezaiteresovan svim oko sebe, jer ako otkriju da se razumješ u određene stvari, ubiješ se od posla za istu svotu novca i bez ijedne riječi hvale, eto ko bože stečeš nekakvo iskustvo dok oni pokupiše sve zasluge. Pravi se GLUP.

Optimista sam i vjerujem da postoje firme u kojima se vrijedi truditi i u kojima se trud na kraju isplati, ali u sredini u kojoj sam ja ako se ne ponasas bas kako je cvale napisao, nadrljao si kao niko.

[voja82]

Prvobitno poslao korisnik Pahuljica

Procitala sam temu u jednom dahu! Toliko postova koji te dovedu do suza; neki od smijeha, a neki jer se pronadjes u njima iako to mozda ne zelis na glas da priznas...

Ima stvarno 1001 zasto i 1001 zato zbog cega zelim da pobjegnem odavde glavom bez obzira. Svidio mi se post u kojem zvercica kaze:



Ja se upravo ovako osjecam jos od dana kada sam se vratila sa postdiplomskih studija, prije 5 godina.
Dakle, da krenemo redom...

Zavrsila sam srednju skolu sa super uspjehom, upala na budzet na fakultet koji sam zeljela, zavrsila i njega sa dobrim prosjekom pa dobila stipendiju za postdiplomske studije u inostranstvu koje sam sanjala svih tih godina.

Dosao je i taj dan, vratila sam se kuci sva srecna, puna znanja i elana da konacno dokazem u praksi sve ono sto sam tih godina ucila. Vrlo brzo sam dobila posao u struci kod tatinog prijatelja u firmi i mojoj sreci nije bilo kraja jer je to jedna od boljih u nasem gradu. Medjutim, tu pocinje moja avantura zvana "welcome to reality" Asistent menadzera marketinga i prodaje, plata 300 Eura. Radi se svaki dan od 8-16h osim nedeljom, radi se svaki praznik i + svaki docek Nove Godine jer se organizuje proslava u firmi pa im trebaju hostese, za sta koriste nas iz "menadzmenta".
I tako sam radila neke 3 godine, slabo izlazila jer zivim u mjestu sa 4 kafica i mozda jos toliko prodavnica, u kojem nema ni bioskopa, ni trznog centra ni nicega, svaki dan slala po X rezimea dnevno i sanjala dan kada cu opet otici odavde. Kao slag na torti dobijam saopstenje da ce tokom zime zatvoriti firmu ali ce se nas par smjenjivati i uvece od 22-6h ujutru dezurati na portirnici na vratima tokom tog perioda od 6 mjeseci dok se firma opet ne otvori. Hvala, dovidjenja

Nakon par mjeseci sam nasla drugi posao, ovog puta sama i "bez veze", kao asistent generalnog direktora. Nije u struci, ali mora da se radi. Plata 400 Eura. Uslovi jos gori nego na prethodnom poslu... Tu sam i dan danas.

Imam auto, zivim sa mojima jer imam dijete od godinu dana a vjerenika sam izgubila. Imam i svoj stan koji izdajem jer mi je u jednom periodu zivota ipak bilo lakse da se vratim kod mojih.

Sta da vam kazem a sto vec ne znate? Neki bi se vjerovatno zadovoljili situacijom u kojoj sam ja, ali vjerujte da mi nije bebe sada bih vec bila negdje vani pa makar cistila ulice ilegalno.
Ovdje je sivilo svakog dana iako po nekoj statistici imamo 300 suncanih dana godisnje, sivi ljudi, namraceni, nezadovoljni, sve je sivo. Bogu hvala pa imam porodicu koja je svakodnevno pozitivna i nasmijana uprkos svemu i sina koji mi razvedri svaki dan i daje volju za zivotom i podstice me da budem bolja i da se trudim vise.
Ja ovdje jednostavno ne mogu. Po prirodi sam pozitivna i flegma i tako zivim zivot, trudim se da se sto vise svemu radujem a da ne dozvolim da me bilo sta povuce dolje. Cekam taj 05.05. da provjerim status, negdje duboko u sebi sam ubijedjena da ce me izvuci, udjem ponekad na forum da citam i pitam sta me interesuje, ali jos uvijek nisam u fazi da planiram sta i kako jer necu bas dotle da idem. Ako nas izvuku nece me biti srecnije, ako nas ne izvuku zivot ide dalje kao i do sad.

Vjerovatno sam mogla da napisem jos dosta toga, ali evo jednog posta kojem sam se slatko nasmijala i u kojem sam se apsolutno pronasla:



Optimista sam i vjerujem da postoje firme u kojima se vrijedi truditi i u kojima se trud na kraju isplati, ali u sredini u kojoj sam ja ako se ne ponasas bas kako je cvale napisao, nadrljao si kao niko.

Pahuljice svaka ti je na mestu.A najvise se slazemo u tome kada koliko je sivila oko nas u svim sferama zivota u srbiji, ma treba bezati odavde ovde nema zivota.

[srecica]

Pročitala Pahuljicu...tako je i još gore...i moja deca su oboje fak.obrazovani, sin je tamo i radi,ali ni to nije bilo lako dobiti...verujem da ga je sreca ili Bog pogledao...a cerka malo radi pa malo ne radi...nema mesta za nju...pitam se zašto,zdrava,prava i obrazovana...nije li tu kvaka....ovom društvu ovakvom ne trebaju takvi ljudi...nego oni drugi, neobrazovani, nevaspitani i zatucani...da sa njima manipulišu i ostatku naroda prodaju rog za svecu zato sam sina prijavila,mozda opet bude srece za njega da ostane tamo...a sledece cu prijaviti i ćerku ako lutrija bude trajala

[snowflake]

Razmisljanja jednog Kragujevcanina na temu zasto zeli da napusti Srbiju:

http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/bez...u-srbiji/87623

[fabričkagreška]

Prvobitno poslao korisnik oskark

Krenuo sam da odgovorim odmah cim je otovrena tema, ali je nestala struja na sred pisanja i odlucio sam da sacekam malo. Bili na groblju, vratili se, pravili pizzu za veceru a ja za to vreme dobro razmislio zasto u stvari ja zelim da odem.

Radim za drzavni minimalac, kao i vecina svih nas. To je tacnije 20.000. Znaci ako se sracunam sve ukupno dodjem do 2.000 evra godisnje. Imam 26 godina jos uvek zivim sa mojima. Suvise je jadno to sto ne mogu da se osamostalim ama bas nikako. Kirija za stan bi mi izasla 150 evra, za ostatak bi platio racun za struju a za ostatak mi ne bi preostalo nista. Iako zivim kod svojih, od plate platim racun za telefon, internet i stvaim sa strane pola plate. Mada sada kako se priblizava intervju, moram da pocnem jos vise da ostavljam sa strane. I ne mogu da izvucem mesec a da ne odem u minus. Dve godine sam radio da otplatim upis apsolventskog staza. i cene izlaska na ispite. Na posao idem 9 meseci biciklom, a 3 autobusom. Kupio sam letos na kreditnu karticu patike i dve farmerke da imam za posao jos uvek nisam otplatio sve. Mesecna kamata maletene izadje kao i jedna rata, al sta da radim drugacije ne mogu da platim. Dolazi zima, ostao sam bez jakne, opet i najjeftinija jakna kod kineza je oko 5.000. A najgore od svega sto sam pre neki dan shvatio koliko smo postali siromasni. Mleka nisam pio mesec dana jer nemamo para da kupimo . Mislim da mi je sa ovim prekipela svaka casa koju imam.
Trenutno posao koji radim, 90% ljudi misle da sam dobro placen. Samo niko ne zna da me placaju minimalno. Topli obrok mi je 128 dinara mesecno. Izracunao sam da za taj topli obrok mogu nedeljno jednu kiflu(ako) da kupim za te pare. Mesecna karta je 1990, dobijam polovinu. E sad ako mesecno spunimo target dobijamo bonuse. Istina, pre smo mogli mesecno da dobijemo i do 100 evra bonusa. A sada kada dodje kraj meseca i razbijes se od posla, a moras da radis kao nenormalan, i posto je prodaja u pitanju moram da lazem i da muljam ljude i kada shvatim da sam za sav svoj mesecni trud dobio 1500-2000 bonusa, hvata me muka.
Al moram da cutim, jer po statisci spadam u tih 49.5% procenata srecnika u Srbiji koji imaju posao.Vise od polovine nezaposleno. Drugi posao ne uspevam da nadjem. Od stranaka sam odustao. I u stranci treba da imas debelu vezu da bi dobio posao. Ako mi neko kaze da preko stranke mozes dobiti posao ja cu ga licno pljunuti na sred cela. SEDAM godina sam kao budala radio po strankama. Svaka ijedna akcija bio sam medju prvima koji si dosli. Koliko puta sam bio i jedini. Nijedan posao nisam dobio. Ni veza ne pomaze za dobijanjem posla. Imam i rodbine i poznanike i prijatelje koji rade u drzavnim firmama ni oni me ne mogu ubaciti. A kaze ministar finansije da je najgore proslo. E to je deo mog finansijskog aspekta koji me tera da odem odavde i da se nikad vise ne vratim.

E druga stvar, svi mi govore kako ni u americi ne cvetaju ruze. Mozda ne cvetaju, ali bar za razliku kod nas gde se cak i korov od ruze osuilo, tamo se moze naci po koji cvet. I nek mi kaze ko sta hoce, ali tamo i sa najamnjom satnicom moze se preziveti. Znam jer sam izracunao.Ako se covek dobro ukombinuje i zna svoj plan da sprovede na delo, i na kraju zna sta zeli da postigne u svome zivotu taj ce i uspeti. Uvek volim da kazem kad se hoce sve se moze. Dobro sa delom meni je lakse jer idem sam, pa mogu kako hocu. I ovde sam konobarisao od svoje 15-te godine, mogu i tamo to da radim za pocetak dok se covek ne snadje. A sve ovo sam rekao jer me mnogi ubedjuju da je bolje da odem negde u evropu jer je bolji zivot. A iskreno ne bih se toliko slozio sa tim. Ne gledam se sa finansijskog aspekta. Meni se Amerika svidja pa svidja. Svidja mi se taj mentalitet, svidja mi se taj narod, ta zajednica i ta predela. Svidja mi se to sto je kao zemlja interesantna sama po sebi. Sto mozes da zivis u turistickim mestima umesto da ih posecujes, sto mozes da budes i ti turisticka atrakcija maletene. A sto je najvaznije to je zemlja mogucnosti. I to mi je dovoljan razlog da bi otisao.

Treca stvar....znam da je neko rekao da ne zeli da politizira i znam da zbog ovog moze nastati diskusija, ali moram da kazem par reci. Naime danas sam u blicu procitao clanak u novinama gde pise ko je koju fotelju dobio a sta je radio pre toga. Mislim dovoljna vam je cinjenica da je jedna modelsica dobila mesto poslanika, pitam se kako i zasto. Obicno nisam osoba koja cinicki omalovazava ljude, ali u ovom slucaju cu da napravim OGROMAN izuzetak. Plesacica Granda je "asistent" direktora EPS-a. Pitam li se gde su se upoznali. Vlasnik pecenjare i poker aparata je diretkor Kolubare. Da bi Koridor Srbije preuzeo biznismen cije su firme u blokadi. u UO Aerodroma je imenovana strucni veterinarski tehnicar. A na sve to ja cu da citiram autora Predraga Mihajlovica, koji je u Blicu napisao Ne zlim da ulazim u partijska desavanja jer nisam ni na jednoj strani. Prestao sam da dajem glas bilo kome. Ove godine nisam isao ni da glasam. Jer mislim da niko nije vredan mog glasa. Svi su isti. Svi gledaju samo svoja posla. Svo su oni biznsmeni, svi oni tu radi profita.

I na kraju, ako zbog niceg drugog, zelim da odem odavde zbog mentaliteta ljudi. Iskreno muka mi je od tih velikih srpskih patriota koji sveta nisu videli veceg od svog monitora, muka mi je od ljudi koji naprave krug oko zene koju je auto udario a niko da izvadi svoj smartphone da pozove hitnu sluzbu jer boze moj, to ne spada u paket. Muka mi je navijaca i ekstremista koji ubijaju ljude a prolaze nekaznjeno, muka mi je od ponosnih strejtera koji nabadaju pedere na kolac, muka mi je od ljudi koji moraju u tudj zivot da zaviruju jer svoj nemaju. A najvece zlo od svega mi je to sto se kod nas cene zlocinci. Najlaksi nacin da postanes face je da istuces zenu od batine, jer je skuvala preslan rucak, i posle isti taj dogadjaj uz rakijicu prericavas u kafani.
Necu da idem dalje od sebe...Pre nekog vremena odem kod lekara zbog bolova u grudima, doktor salje dalje na preglede. Odem kod kardiologa, ne moze da mi radi ultrazvuk jer ne radi aparat,nema tu nista, vi umisljate i tako dalje. Odemo sa kevom kod privatno kod istog tog kardiologa, uradi mi ultrazvuk na nekom prastarom masinm, kaze on ima nesto ali nista ozbiljno. Dodjite sutra u bolnicu da vam uradimo ultrazvuk sa tim boljim aparatom, a ja i keva ...odemo mi sutradan, uradi opet ultrazvuk, opet nista ozbiljno...i tako se godinu dana vukli od doktora do doktora, svi kazu dodjite kad postane ozbiljno, oni ce meni. Nedugo posle odluke da batalim lekare i da odustanem od svega, slosilo mi se dosla hitna po mene i zaglavim u bolnici, dijagnoza upala srcane kese, patoloska tecnost tek krenula da se formira, kaze meni isti taj kardiolog(sada nacelnik kardiologije) citiram njegove reci"Imao si srece ovog puta, za dlaku si izbegao operaciju. Sledeceg puta ces znati pa da na vreme ides kod lekrara"
E takvo mi zdravstvo mi placamo u Srbiji.

Ne znam vise iskreno ni sta sam napisao a sta nisam. uglavom vecinu sam napisao zasto zelim da odem odavde. Ako nekome nije dovoljno, mogu jos da pisem.

Nova sam na forumu, čitam već danima sve teme.. Oskark, ovo kao da sam ja pisala. Imam upravo iste razloge kao ti... Drago mi je što ti se pružila šansa da odeš. Drago mi je kad čujem da je neko imao težak život a da je na kraju ipak uspeo, jer to su pravi borci koji zaslužuju GC. Sa druge strane, one koji se bezveze prijavljuju na lutriju bi najradije na lomaču Šalim se naravno za lomaču, ali razumete šta hoću da kažem

[valocean]

Zašto želim u Ameriku? Zato što mi je to od malena bio san, baš želim okusiti taj američki-urbani način života. I daleko najveći razlog (zbog kojeg će mi se mnogi smijati- ali, me no care) je to što ooooobožavam Afroamerikance, pa eto.