Subjektivna mišljenja - optimisti vs pesimisti

[SEEUSAIC]

Prvobitno poslao korisnik Ggaga

ajde svi smo se pretvorili u usi:-) .......... pedeset........karaktera

I moderator se pretvori u brzobanujuce prste kad neko namerno ignorise upozorenja i pravila za koje je zamoljen da postuje.

Sup. Mod.

[vlada33]

Procitao sam celu temu i ostao bez reci... Kakav show...

Naravno da nista nije skroz crno a ni skroz belo i svakako nije ni prosecno sivo svakom... Uvek neko vuce ka beloj a neko na crnu stranu... Zavisi od toliko stvari i ovde u Srbiji a naravno i tamo... Ko god ima dobru platu i atraktivan posao sigurno vuce na svetlo sivu i suprotno...

Potrosio sam malo vremena ali nisam nasao temu gde su stari clanovi i koliko njih je jos u USA a koliko se vratilo, mozda bi to trebalo odraditi cisto da se vidi procenat odustalih, verujem da je broj manji od 5% onih koji su odustali, naravno da je puno onih koji su prvih godinu dana uhodavali i islo im tesko pa kukali i borili se i na kraju ipak upali u neki konfor, sigurno najveci deo ovih 5% koji su odustali (sve ovo po mojoj proceni) su to ucinili u toku prve godine, a drugi deo verovatno kada su resili odredjene probleme koje su imali u Srbiji (iako izgleda cudno ali nemaju bas svi svoju kucu ili stan) nakupe dovoljno za stambeno pitanje ili pak za neko pokretanje biznisa i odlaze...

U ovoj temi se dotaklo toliko mnogo pitanja i rekao bi da su vecina ostala u senci preklapanja misljenja "pesimista i optimista"

[poshtica]

Yaaas! Ima publike..izvinjavam se na okasnelom odgovoru

Pre par meseci je bilo tacno 5 godina od kad smo suprug i ja dotakli americko tle. Sleteli smo u SF i ostali smo u okolini (malo daljoj...ja nase mesto zovem mali Bombaj zbog strukture stanovnistva i mirisa karija koji je neizbezan).
Kad smo dosli sve je bilo stvarno super. Potpuno drugi svet, mesovito stanovnistvo, druga kultura, sve novo, sve lepo, svi nasmejani... Al kontam da smo svi mi malo u pocetku turisti pa nam je sve zanimljivo.
And then reality hits.
Mi smo imali srece jer je suprug nasao posao odmah. Kod mene je to malo potrajalo..nekih 6 meseci. A i tad sam nasla posao za minimalac, ali sta god da pokriva racune je ok.
Vremenom smo i napredovali i ja sam promenila par poslova i ne mozemo da se zalimo sto se toga tice. Naravno, uvek moze i bolje i vise, pogotovo u ovoj oblasti.
Iako sam ovde dosla potpuno otvorenog uma i nisam nikada delila ljude na bele, crne, zute i braonkaste, to se malo promenilo. Oni "diskriminisani" su mi par puta svojim postupcima pokazali zasto bih trebala da ih se klonim i zasto ih ovi beli bas i ne vole. Kosooki i Indijci me izludjuju kako prosipaju pamet, a i jedni i drugi ostavljaju posao nedovrsen ili aljkavo odradjen. Sorry, not sorry. Ima izuzetaka, ali u manjini.
Sto se tice socijalnog zivota, los je. Imamo prijatelje ali nemamo vremena da se vidjamo sa njima. Planiramo jedno druzenje po mesc i po dana unapred Po meni, nikada ta prijateljstva nece biti kao ono sto smo ostavili tamo. Ali to je samo moje misljenje.
Pored svega ovoga, sto i nije neki razlog da razmisljas o odlasku, ipak ima jedan zbog kog sam svaki dan, ali S V A K I dan u nedoumici da li da ostanemo. Pre skoro dve godine smo dobili bebu. I tad pocinju moji ispadi o tome koliko je Amerika...grozna.
Cinjenica da se dobije 4 nedelje placenog (procenat naravno, ne %100) bolovanja i 6 nedelja "mommy and baby bonding-a" mi je tuzna, nehumana i neprihvatljiva. Moze da se uzme jos nekih 6 nedelja neplacenih i to je to. Ja sam imala srece jer moj posao moze da se radi od kuce pa sam uspela da ostanem sa bebanom 3 meseca. Stvari se malo menjaju u vecim kompanijama, ali ni 4 meseca nije nista
Od kad se beban rodio, babe dolaze na smenu. Tako je bolje za sve nas jer ne bih da mi bebu cuvaju kojekakvi stranci. Baba je baba. Plus jeftinije je
Sada treba da krene u daycare. Nesto manje od $1000 za 3.5 sata od pon-petka. I kao sto je neko u ranijim postovima rekao-mora dobro da se pazi kakav je daycare. Nije to klasican vrtic kao kod nas. Nego se zene sete pa pregrade svoju kucu cisto da dobiju licencu i da rade. Jedva sam i nasla ovo, jer svi redovni vrtici imaju listu cekanja od 6-9 meseci. Znaci, planirajte upis u vrtic i pre nego sto se beba rodi.
Skolski sistem mi je uzasan. Nije ni nas sjajan, ali ovo ovde je smejurija.
Deca su zombiji. Ne znaju da se igraju. Ne znaju, bre, loptu da uhvate. Posle skole imaju van-skolske aktivnosti jednu za drugom. I dok je to s jedne strane dobro,jer nemaju vremena da razmisljaju o glupostima, s druge strane ta deca prisilno idu na te aktivnosti. Sve zbog ambicija roditelja. I te skole 10/10 nisu tako visoko kotirane jer su im djaci genijalci. Nego prosto jer se nalaze u delovima grada gde roditelji imaju vise para.
Iz skola izlaze mali roboti koji ce upisati Stanford i slicno samo zato sto su roditelji imali para. A znanje nikakvo.
Ne znam. Iako ovde sve zvuci tako bajkovito, daleko je od toga. Svaka zemlja ima svoje probleme, tako i ova. Ne znam, nisam pametna
Kazu ako ne valja, menjaj. Tako ce najverovatnije i biti. Mozda necemo menjati za Srbiju, ali za neku Evropu moze...ako se sve kockice sloze
Svima koji su dobili priliku da dodju-iskoristite to. Dodjite, vidite, probajte. Svacije iskustvo je drugacije. Nemate sta da izgubite, a iskustvo je nesto najbolje sto mozete da dobijete. A ako ne uspe, uvek imate gde da se vratite
Srecno!

[Svenson]

Divan komentar je poslala poshtica.

Ja ne očekujem ništa posebno u USA, pa mislim da se neću ni razočarati.
Možda su oni koji su se vratili očekivali previše. Možda su im smetali drugi običaji. A možda nisu bili sposobni da se sami snađu Ne želim da osuđujem one koji su se vratili ili razmišljaju o povratku.

Pre par godina sam upoznao čoveka koji se vratio. Imao je završenu samo srednju školu i radio je neke bezvezne poslove (po njegovoj priči). Vratio se i radio kao trgovački putnik kod nas. Jako se mučio, iako je takva prodaja kod nas bila puno profitabilnija nego danas. Plata, otprilike oko 30.000 din. Dvoje dece, žena mu je radila i za manje para. Pitao sam ga, da li se kaje što se vratio? Rekao je da mu je ovde puno bolje nego tamo.
Ostao sam bez teksta. Više ga ništa nisam pitao. Sledećeg oktobra sam se ponovo prijavio za lutriju. Siguran sam da će mi u USA biti puno bolje nego ovde.

[kreta]

Prvobitno poslao korisnik Svenson

Divan komentar je poslala poshtica.

Ja ne očekujem ništa posebno u USA, pa mislim da se neću ni razočarati.
Možda su oni koji su se vratili očekivali previše. Možda su im smetali drugi običaji. A možda nisu bili sposobni da se sami snađu Ne želim da osuđujem one koji su se vratili ili razmišljaju o povratku.

Pre par godina sam upoznao čoveka koji se vratio. Imao je završenu samo srednju školu i radio je neke bezvezne poslove (po njegovoj priči). Vratio se i radio kao trgovački putnik kod nas. Jako se mučio, iako je takva prodaja kod nas bila puno profitabilnija nego danas. Plata, otprilike oko 30.000 din. Dvoje dece, žena mu je radila i za manje para. Pitao sam ga, da li se kaje što se vratio? Rekao je da mu je ovde puno bolje nego tamo.
Ostao sam bez teksta. Više ga ništa nisam pitao. Sledećeg oktobra sam se ponovo prijavio za lutriju. Siguran sam da će mi u USA biti puno bolje nego ovde.

Ovde, na prvih pet strana, mozes naci teme koje te zanimaju: http://www.zelenalutrija.com/forum/f...=11&order=desc
Pozdrav

[Svenson]

Hvala @kreta na linku.
Dugo čitam ovaj forum i puno stvari sam pronašao. Ovim postom sam hteo malo da isprovociram (dobronamerno) ljude da pišu o svojim iskustvima u USA. Uvek pomogne kada se pročita nešto novo.

[MirkoJ]

Ja (na zalost) jos nisam izvucen ali svakako bih rado čitao iskustva vas koji jeste. Svi mi imamo "neku predstavu" kako je tamo i ona uglavnom nema mnogo veze sa realnoscu ja sam tek posle prve prijave poceo detaljnije da pitam za detalje neke prijatelje i rodbinu koji su tamo i verujte, nije ni crno ni belo nego baš ima "50 nijansi sive" ali mislim da moze da se uspe ako doooobro odmerite svoje mogucnosti i procenite "gde" bi to tamo mogli da uspete, nije sve u Miami, LA, NY, Chicago iako to jesu najatraktivnija mesta

Ja i porodica, posle svega, imamo tačno ideju gde bi to mogli da uspemo i kako, "samo" nam fali GC

[Makica@]

Prvobitno poslao korisnik MirkoJ

Ja (na zalost) jos nisam izvucen ali svakako bih rado čitao iskustva vas koji jeste. Svi mi imamo "neku predstavu" kako je tamo i ona uglavnom nema mnogo veze sa realnoscu ja sam tek posle prve prijave poceo detaljnije da pitam za detalje neke prijatelje i rodbinu koji su tamo i verujte, nije ni crno ni belo nego baš ima "50 nijansi sive" ali mislim da moze da se uspe ako doooobro odmerite svoje mogucnosti i procenite "gde" bi to tamo mogli da uspete, nije sve u Miami, LA, NY, Chicago iako to jesu najatraktivnija mesta

Ja i porodica, posle svega, imamo tačno ideju gde bi to mogli da uspemo i kako, "samo" nam fali GC

Ja vam od Srca zelim da vas Izvuku na Lutriji

A Sto se teme tice,ja sam uvek optimista Meni je brat od rodjenog ujaka tamo, vec 7 godina,i nema nameru da se vraca U pocetku je uvek tesko,ali Boze moj - 'Svaki pocetak je tezak',ne? Tako da sto se Usa tice,verujem da je u svakom slucaju 'Dream' sto se kaze I ako odem,pretpodstavljam da se ne bih vracala nazad,osim nekih situacija ( nesto se desi itd) ovako,mislim da ne

[tonimeister]

Ovakvi dijelovi foruma su nama koji smo još na balkanu vjerujem najzanimljiviji. Vjerujem da ljudi sa iskustvom ovdje pišu iskreno i daju ti uvid u stvari kakve one zaista jesu, naravno uvijek tu ima i malo subjektivnoga, ali barem ja na to tako gledam. Prije nego me izvuku (nadam se tome, pa zračim optimizmom) volim pročitati sve i znati sve. Jer ipak odlazak na drugi kontinent nije mali korak, pogotovo ako za to štediš cijeli život. Zato hvala svim dobrim ljudima koji odvoje malo vremena i napišu nešto i približe ili udalje nam tu Ameriku, a u svakom slučaju učine ju realnijom.
A sada i jedno pitanje. Što mislite kakve su šanse za uspjeh jedne medicinske sestre i građevinskog tehničara u USA? Rad nam nije stran i spremni smo zapeti i raditi, ali opet ne želim slijedećih deset-dvadeset godina provesti radeći kao mazga bez neke šanse za napredak.

[poshtica]

Prvobitno poslao korisnik tonimeister

Ovakvi dijelovi foruma su nama koji smo još na balkanu vjerujem najzanimljiviji. Vjerujem da ljudi sa iskustvom ovdje pišu iskreno i daju ti uvid u stvari kakve one zaista jesu, naravno uvijek tu ima i malo subjektivnoga, ali barem ja na to tako gledam. Prije nego me izvuku (nadam se tome, pa zračim optimizmom) volim pročitati sve i znati sve. Jer ipak odlazak na drugi kontinent nije mali korak, pogotovo ako za to štediš cijeli život. Zato hvala svim dobrim ljudima koji odvoje malo vremena i napišu nešto i približe ili udalje nam tu Ameriku, a u svakom slučaju učine ju realnijom.
A sada i jedno pitanje. Što mislite kakve su šanse za uspjeh jedne medicinske sestre i građevinskog tehničara u USA? Rad nam nije stran i spremni smo zapeti i raditi, ali opet ne želim slijedećih deset-dvadeset godina provesti radeći kao mazga bez neke šanse za napredak.

Ja i dalje volim da citam tudja iskustva, jer je svacije drugacije
Ovde u SF i okolini, a verujem i u vecini USA, su medicinski radnici trazeni i doooobro placeni. Jedino u sta nisam sigurna je da li bi tvojoj zeni trebala neka dodatna skola ili neka licenca ili tako nesto. To biste trebali da proverite ili da se raspitate ako znate nekoga ko zivi ovde i radi kao medicinski radnik a da je dosao s Balkana. Ja zaista ne znam nikoga, ali ako cujem-javljam.
Sto se gradjevine tice, time se najvise nasih ljudi bavi Tako da je sansa da nadjes nesto za pocetak dobra. Mozda ne bas odmah u struci, ali mozda da te posalju da pomazes na gradjevini ili da radis nabavke.
Radicete kao mazge kako god da okrenes, jer je nas mentalitet takav da cemo uvek naci zamerke drugima i prepljavljacemo njihove brlje
Mesta za napredak uvek ima ako si radan i vredan, tako da se ne sekiraj
Zelim vam puno srece i nadam se da cete imati priliku da iskusite Ameriku