Dv-2022

[Andrew Wiggins]

To je bila sala, zato sam stavio smajli na kraju te recenice

[milosx]

Prvobitno poslao korisnik svetlana33

Izvrsno!!!
Fantasticno napisano, to je upravo ono sto sam htela da nam otkrijete. Evo bas dobro da si pojasnio sta si tacno mislio i kako gledas na taj pojam da su goleme distance, jer iako sam ja sama negde naslucivala da ne moze da ti mnogo smeta (cim si ostao) , izgledalo je da je bas to jedan od momenata koji je eto malko "nezgodan", a zapravo je taj koji je, uz naravno i mnoge druge, pridoneo i delom presudio tvome konacnom ostanku.
Iz ovog izlaganja ipak nalazim da se zaista svi vecinom doticete jednakih ili slicnih vrednosti koje se svima dopadaju i koje i drugi navode opisujuci SAD sto znaci da su stvarne i to jeste neki lightmotive.
Ono sto ja licno mogu da razaznam (srecom za nas koji mozda necemo moci niti da isprobamo zivot tamo ), jeste da sam i sama upravo identicnim recima kao i Andrew opisivala osecaje koje je u meni
prouzrokovao boravak i kontakt sa stanovnicima i slucajnim gradjanima, pa cak i mogucim poslodavcima u raznim drzavama EU, (ne svima, da me netko krivo ne shvati, a u nekima nisam niti imala priliku za bolji uvid) Isto kao i ti takodjer nisam niti pomisljala na UK kao zemlju u kojoj bih mogla da zivim, zato nju nisam niti navodila. Vec sam postupak s mnogim ljudima naseg podneblja na granici te drzave je bio dovoljan da sroza opci dojam, a niti uslovi i nacin gledanja na strance (da se razumemo-ja sam cak super prosla) meni licno, nisu uopste privlacni. Nesto slicno (iako nisam iskusila) ima u jos nekim drzavama, gde ocito na stranog gradjanina gledaju na drugaciji nacin cim su prisiljeni (ili biraju svesno ili nesvesno laksi put) da se nekako drze "svojih" sunarodnjaka (moguce da je mnogo puta i jezik tome uzrok), te mnogi navode da im je asimilacija s autohtonim stanovnistvom izrazito teska...
No verujte nije u EU to cest slucaj. U svim visokorazvijenim drzavama EU ljudi nemaju predrasuda,
i sto je najvaznije druze se sa strancima na ravnopravnoj razini, naravno uvek postoje neke pojedinacne stigme i subjektivne iznimke. To je meni jedan od najbitnijih momenata nekog drustva i zapravo me najvise i zanima, to licno iskustvo koje moze da godi ili da bude prepreka
Navesti cu ovde primer slucaja kada smo pre mnogo godina jos kao balave adolescentice /studentice banule autom nakon xy sati voznje, u sred "rush houra" u centar Amsterdama (s tim da je auto vozila novopecena vozacica (sve vam je jasno) i tamo ladno izazovemo saobracajni kolaps jer ne znamo na koju stranu da krenemo.
Da stvar bude bolja nemamo gde ni zastati, nego onako "balkanski" usput kroz prozor na semaforu priupitamo za smer ka toj i toj ulici..?? Haha, kao da smo u sred nekog seoceta,.. ali opet nista nam drugo u doba nekoristenja app i navigacija i nije preostalo.
Jasno vam je da bi nam kasikom na Balkanu bubrege povadili...ili bar izbili bubnjice sirenama...
Nista,.. tisina, tek neki mir i nasmesena lica iz okolnih kola, razumevanje koje vas preplavljuje sa svih strana... nikakva reakcija na nase "skakanje" iz vozne trake u traku..na skoro drsko (zapravo nevesto i naivno) remecenje ritma grada.. Dapace kao da su svi bili puni nekog razumevanja za neveste malce..
A zateceni par (isto tako ladno) krene da nam kroz prozor nasmeseno razjasnjava nemoguce, ali gle cuda, nakon manje od 10ak sekundi samo zatvore prozor
(.. i umesto da nam" ocekivano" onako "naski" pokazu prstom/ili neznije rukom sta misle o detaljnijim instrukcijama i nasem snalazenju u saobracaju)i oni oboje rukama pozovu da ih sledimo.
I krenuli smo, isprva se cinilo da je par na putu kojim treba da krenemo i samo ce svaki cas da zastanu i upute nas dalje, cinilo se da smo jako blizu nasoj trazenoj adresi.. I tako se nama cinilo,... i cinilo..i cinilo... Punih 58min sledili smo sada vec potpuno zbunjeni.
Da nisu mozda vec zaboravili na nas...?
Ali ne, par zadje u neku ulicu i taman kada smo ocekivali da nam saopste kako su upravo iz tog dela grada i da im ta njihova nicim izazvana ljubaznost i putovanje nije pravilo veci trosak.. . par pokaze rukom kucu ispred koje su zaustavili i saopsti nam da je to bas ta adresa koju trazimo i da mora da krenu, jer je malko zure na posao....
Speaking of a waooo moment!!!!
Potom krenuse sjedati u auto, i mahnu na pozdrav... Ostatak price vam je nadam se jasan... Bili su u cudu da im bez rucka (koji su odbili jer su zurili na posao) ne damo da tek tako nestanu.. Dogovorili smo da ih pronadjemo sutradan i makar izvedemo na neki snack i kafu u gradu..ne mora da naglasavam kako su to nase odusevljenje kulturom i pozrtvovnoscu smatrali preteranim..
Tada i tamo sam shvatila da covek vecno treba da trazi mesto gde te tretiraju onako kako ti tretiras druge.. Znala sam da sam na jednom takvome mestu, i da nazalost kod nas nije cesto tako..
Eto, to je jedna moja davna " it" crtica vezana za jednu od zemalja EU, bilo je toga na sve strane, od ondasnje Rusije, preko Malezije, pa do prelijepog grada- Nice/FRA.. medjutim jos uvek mi je (bilo) privlacno pokusati videti kako je to "preko velike bare".. Uz naravno moj velikib interes i za samu urbanost moderne arhitekture
Globalno neku zemlju ponajvise cine ljudi, i najvise nas se dojma upravo taj neki odnos spram nas u ulozi stranca u trenutku kada smo kao takva kategorija najvise izlozeni i/ili ranjivi..
Drago mi je da dodajete svoje misljenje i o gradovima, kako su izgradjeni, saobracajnice i sl.. (dosta toga vec znamo i receno je vec na forumima, ali vredi uvek ponoviti jer uvek ima nesto novog da se nadoda), no ne toliko o nacinima druzenja (sada naravno to nije aktualno zbog pandemije), kako i koliko ste prihvaceni kod rodjenih amerikanaca..Nacini urbane zabave, culi smo da voke druziti se na rostilju, familijarno ili kod komsija u vrtovima, ali nismo culi kako je to po lokalnim kafeterijama i restoranima, jeli se doista sve svodi na poslovni rucak ili kafu s nogu, i tek mozda, pancakes po zalogajnicama?
Zasto neki nasi tendiraju da se blize povezuju s takodjer novopridoslicama ili nekim rasnim grupacijama.. Da li je to bas sasvim slucajno, ili zbog slicnih problema/pogleda, ili nas oni mozda lakse prihvacaju od autohtonih Am (uslovno receno, jer tamo je gotovo pa svaki drugi covek dodjos, ako ne i svaki). Da li se zaista zbog velikih distanci ljudi veoma retko druze (jer su vecinom na poslu pa se tamo i druze) i ostaje malo vremena za kontakte... Sto doduse postaje neki trend i na ovako malim prostorima poput Balkana, usled globalne povezanosti medijima i tehnologijom... Jeste li zapravo tamo prepoznali koliki je "impact" ostavio nacin americkog zivota na nas i uopste svetske narode, da ste se osetili kao da ste oduvek bili tamo., i da tamo u sustini pripadate.? Sto me nimalo ne bi zacudilo, jer nacinom zivota, obrazovanjem i kulturom vecina nas rodjenih u urbanim sredinama, a negde i mnogo sire) ostavili smo npr svojedobno dubok utisak u GB, gde su ostali u cudu koliko se lako prilagodjavamo i koliko znanje i opstu kulturu i nesvesno kao jos mladi ljudi posedujemo, jer smo godinama (i pre globalnih tehnologija) kao YU bili u kontaktu sa svetskom kulturom.. Lakoca u komunikaciji i istovetnost interesa sa stanovnicima globalnih metropola.. A to je sve sto je u sustini potrebno. Dakle smatrani smo neverovatno educirani u usporedbi s prosecnim stanovnikom Londona, tj vodece urbane sredine, gde nas je jedino neposedovanje potrebnog dokumenata, kao materijalnopravni nedostatak sprecavalo u napretku.
Pisite jos i jos... o USA naravno..veliko hvala

Hvala Svetlana na poredjenju, i ja sam stekla utisak da u visokorazvijenim drzavama EU ljudi nemaju predrasuda, bar ne onako kako ljudi cesto znaju da opisu.
“Tada i tamo sam shvatila da covek vecno treba da trazi mesto gde te tretiraju onako kako ti tretiras druge” ovo je jako lepo sroceno, i u potpunosti se slazem sa tim. Ja zapravo mislim, kad ljudi spominju da ih posmatraju kao emigrante, da je malo i do percepcije tih ljudi.
Slazem se i sa tim da zemlju najvise cine ljudi, i da nam je vecini, kao socijalnim bicima, taj deo jako bitan.

Ja se mogu osvrnuti najvise na Njujork i pisati iz tog ugla. Iz Nujorske multikulturalne perspektive je jako tesko dati sliku ljudi u celoj Americi. Ljudi generalno jesu opusteni i otvoreni (to opet ne vazi za sve sredine), generalno nema tog osecaja da si stranac, posebno u Njujorku, gde se na ulici cuje par jezika u isto vreme. Ovde rostilja i basti slabo ima, mi zivimo u kraju gde su kuce sa par stanova(ili mini zgrade) I gde ljudi poseduju dvorista, ali u istim niko ne sedi, a jos redje se okuplja. Generalno zapazanje je da ljudi jako malo vremena provode u svojim dvoristima bilo u Washingtonu, Njujorku, ili na Floridi.
Ja nesto nisam fascinirana modernom arhitekturom u Njujorku, iako i mene to interesuje (zavrsila Istoriju umetnosti).

Inace se ovde ljudi mnogo manje posecuju po kucama, vise se to svodi na druzenje napolju, po restoranima, i slicno. Kafici i kafeterije, nisu kao kod nas i u Evropi uopste, retko se tu zadrzava neko duze, kafa se uglavnom pokupi usput, neko duze sedenje je uglavnom za restoran. Cesto se ljudi nalaze i na pauzi za rucak. U mom slucaju, mi smo na poslu cesto odlazili na zajednicki rucak ili odmah nakon posla (18h) na happy hour u neki bar. Klubovi su kao sa filma, cekanje u redu napolju, pa ako znas nekog uvedu te bez cekanja, i to sve izgleda prilicno uvrnuto na licu mesta, a mozda sam ja samo prevazisla tu fazu. Ima dzez klubova, koji su prilicno opusteni.

Sto se tice zblizavanja sa drugim imigrantima, verujem da su po sredi i slicni pogledi i problemi, ali cesto je to sirina, duh, ta neka opsta kultura koja u Americi takoreci ne postoji. Kako gde, ali uglavnom su ovde ljudi lepo prihvaceni, ima te neke ljubaznosti, ali to traje pola sata, nema tih nekih dubljih odnosa i stalnih druzenja kao kod nas. Meni su cesce prijali Latinosi u druzenju, zbog te neke svoje topline (doduse ja pricam Spanski kao i engleski sto nije zanemarljivo), nego Ameri (iako su mi ovi drugi po obrazovanju i okolnostima bili mozda slicniji). Tu naravno nema pravila, upoznala sam super ljude sa svih strana, sa kojima sam u kontaktu godinama, ali nema bas nekih dubljih prijateljstava, prosto je senzibilitet takav, a ja sam inace jako komunikativna i lako sklapam prijateljstva. Nekad to prija jer je neopterecujuce, nema teskih, licnih tema, ali to nije bas blisko nasem mentalitetu generalno.
Ljudi se manje druze jer imaju manje vremena, duzi je radni dan, ko ima decu mora mnogo dobro da se organizuje, jer ovde nema baba, deda i familije. Vikendi cesto budu posveceni upravo decijim obavezama, treninzima i druzenjima, pa se tako i roditelji druze, to pricam iz iskustva nasih prijatelja.

Ja licno ne mogu reci da ovde pripadam (kao ni vecina koje znam), ali se ni kod kuce (u Srbiji) vise ne osecam kao “svoja na svom”. To je valjda normalno, kad covek dobije priliku da vidi i neki drugi svet, pa pocne da uzima od svakog sta mu odgovara i onda nastane pometnja u glavi

Lakocu u komunikaciji je lako ostvariti, ali u istovetnosti interesa sa stanovnicima globalnih metropola Amere uglavnom mozemo izostaviti, cak i one sa sirim shvatanjima.

Po onome sto ste vi pisali o Evropi, i po onome sto sam i sama videla, Evropa mi je bliskija u svakom smislu, sto naravno nece biti slucaj kod svih.

Danijela

[edo edoni]

Prvobitno poslao korisnik milosx

Hvala Svetlana na poredjenju, i ja sam stekla utisak da u visokorazvijenim drzavama EU ljudi nemaju predrasuda, bar ne onako kako ljudi cesto znaju da opisu.
“Tada i tamo sam shvatila da covek vecno treba da trazi mesto gde te tretiraju onako kako ti tretiras druge” ovo je jako lepo sroceno, i u potpunosti se slazem sa tim. Ja zapravo mislim, kad ljudi spominju da ih posmatraju kao emigrante, da je malo i do percepcije tih ljudi.
Slazem se i sa tim da zemlju najvise cine ljudi, i da nam je vecini, kao socijalnim bicima, taj deo jako bitan.

Ja se mogu osvrnuti najvise na Njujork i pisati iz tog ugla. Iz Nujorske multikulturalne perspektive je jako tesko dati sliku ljudi u celoj Americi. Ljudi generalno jesu opusteni i otvoreni (to opet ne vazi za sve sredine), generalno nema tog osecaja da si stranac, posebno u Njujorku, gde se na ulici cuje par jezika u isto vreme. Ovde rostilja i basti slabo ima, mi zivimo u kraju gde su kuce sa par stanova(ili mini zgrade) I gde ljudi poseduju dvorista, ali u istim niko ne sedi, a jos redje se okuplja. Generalno zapazanje je da ljudi jako malo vremena provode u svojim dvoristima bilo u Washingtonu, Njujorku, ili na Floridi.
Ja nesto nisam fascinirana modernom arhitekturom u Njujorku, iako i mene to interesuje (zavrsila Istoriju umetnosti).

Inace se ovde ljudi mnogo manje posecuju po kucama, vise se to svodi na druzenje napolju, po restoranima, i slicno. Kafici i kafeterije, nisu kao kod nas i u Evropi uopste, retko se tu zadrzava neko duze, kafa se uglavnom pokupi usput, neko duze sedenje je uglavnom za restoran. Cesto se ljudi nalaze i na pauzi za rucak. U mom slucaju, mi smo na poslu cesto odlazili na zajednicki rucak ili odmah nakon posla (18h) na happy hour u neki bar. Klubovi su kao sa filma, cekanje u redu napolju, pa ako znas nekog uvedu te bez cekanja, i to sve izgleda prilicno uvrnuto na licu mesta, a mozda sam ja samo prevazisla tu fazu. Ima dzez klubova, koji su prilicno opusteni.

Sto se tice zblizavanja sa drugim imigrantima, verujem da su po sredi i slicni pogledi i problemi, ali cesto je to sirina, duh, ta neka opsta kultura koja u Americi takoreci ne postoji. Kako gde, ali uglavnom su ovde ljudi lepo prihvaceni, ima te neke ljubaznosti, ali to traje pola sata, nema tih nekih dubljih odnosa i stalnih druzenja kao kod nas. Meni su cesce prijali Latinosi u druzenju, zbog te neke svoje topline (doduse ja pricam Spanski kao i engleski sto nije zanemarljivo), nego Ameri (iako su mi ovi drugi po obrazovanju i okolnostima bili mozda slicniji). Tu naravno nema pravila, upoznala sam super ljude sa svih strana, sa kojima sam u kontaktu godinama, ali nema bas nekih dubljih prijateljstava, prosto je senzibilitet takav, a ja sam inace jako komunikativna i lako sklapam prijateljstva. Nekad to prija jer je neopterecujuce, nema teskih, licnih tema, ali to nije bas blisko nasem mentalitetu generalno.
Ljudi se manje druze jer imaju manje vremena, duzi je radni dan, ko ima decu mora mnogo dobro da se organizuje, jer ovde nema baba, deda i familije. Vikendi cesto budu posveceni upravo decijim obavezama, treninzima i druzenjima, pa se tako i roditelji druze, to pricam iz iskustva nasih prijatelja.

Ja licno ne mogu reci da ovde pripadam (kao ni vecina koje znam), ali se ni kod kuce (u Srbiji) vise ne osecam kao “svoja na svom”. To je valjda normalno, kad covek dobije priliku da vidi i neki drugi svet, pa pocne da uzima od svakog sta mu odgovara i onda nastane pometnja u glavi

Lakocu u komunikaciji je lako ostvariti, ali u istovetnosti interesa sa stanovnicima globalnih metropola Amere uglavnom mozemo izostaviti, cak i one sa sirim shvatanjima.

Po onome sto ste vi pisali o Evropi, i po onome sto sam i sama videla, Evropa mi je bliskija u svakom smislu, sto naravno nece biti slucaj kod svih.

Danijela

Hvala na ovako opsirnom postu. Sto se tice evrope cijelu sam je obisao al da daje utiske o ljudima,gradovima,drzavama nema smisla jer sam dolazio samo na godisnji u te gradove. Ja zivim u Njemackoj 5 godina Munchen Bavaria i o tome mogu pricat. Promijenio sam dosta lokacija u Minhenu i okolnim selima takodje i par poslova i to je strasno zatvoren svijet i ne vole strance. Sve im se svodi na posao i na pivo koje uvijek piju. Oni svoju odbojnost prema strancima nesmiju pokazivati al definitivno nas ne vole. Evo za 5 godina nikad me nijemac nije kafom ponudio,pozvao na pice il nesto slicno samo poslovno i to je to mada ovdje ima ljudi sa svih strana. Inace i ostatak Njemacke kaze za bavarce da gledaju sve sa visine i ne vole cak i druge ljude koji dodju iz drugih gradova njemackih. Imam osjecaj da se nikad ovdje nebi mogao privici,posebno ako neko zivi u nekom okolnom selu to je po meni teska depresija ili nekom manjem gradicu oko Minhena. Cim dodje 10 sati zaboravi da ti se malo cuje tv il radio ili da ti lupe vrata i slicne gluposti jer ko spijuni ili vampiri odma te prijave

[svetlana33]

Prvobitno poslao korisnik milosx

Hvala Svetlana na poredjenju, i ja sam stekla utisak da u visokorazvijenim drzavama EU ljudi nemaju predrasuda, bar ne onako kako ljudi cesto znaju da opisu.
“Tada i tamo sam shvatila da covek vecno treba da trazi mesto gde te tretiraju onako kako ti tretiras druge” ovo je jako lepo sroceno, i u potpunosti se slazem sa tim. Ja zapravo mislim, kad ljudi spominju da ih posmatraju kao emigrante, da je malo i do percepcije tih ljudi.
Slazem se i sa tim da zemlju najvise cine ljudi, i da nam je vecini, kao socijalnim bicima, taj deo jako bitan.

Ja se mogu osvrnuti najvise na Njujork i pisati iz tog ugla. Iz Nujorske multikulturalne perspektive je jako tesko dati sliku ljudi u celoj Americi. Ljudi generalno jesu opusteni i otvoreni (to opet ne vazi za sve sredine), generalno nema tog osecaja da si stranac, posebno u Njujorku, gde se na ulici cuje par jezika u isto vreme. Ovde rostilja i basti slabo ima, mi zivimo u kraju gde su kuce sa par stanova(ili mini zgrade) I gde ljudi poseduju dvorista, ali u istim niko ne sedi, a jos redje se okuplja. Generalno zapazanje je da ljudi jako malo vremena provode u svojim dvoristima bilo u Washingtonu, Njujorku, ili na Floridi.
Ja nesto nisam fascinirana modernom arhitekturom u Njujorku, iako i mene to interesuje (zavrsila Istoriju umetnosti).

Inace se ovde ljudi mnogo manje posecuju po kucama, vise se to svodi na druzenje napolju, po restoranima, i slicno. Kafici i kafeterije, nisu kao kod nas i u Evropi uopste, retko se tu zadrzava neko duze, kafa se uglavnom pokupi usput, neko duze sedenje je uglavnom za restoran. Cesto se ljudi nalaze i na pauzi za rucak. U mom slucaju, mi smo na poslu cesto odlazili na zajednicki rucak ili odmah nakon posla (18h) na happy hour u neki bar. Klubovi su kao sa filma, cekanje u redu napolju, pa ako znas nekog uvedu te bez cekanja, i to sve izgleda prilicno uvrnuto na licu mesta, a mozda sam ja samo prevazisla tu fazu. Ima dzez klubova, koji su prilicno opusteni.

Sto se tice zblizavanja sa drugim imigrantima, verujem da su po sredi i slicni pogledi i problemi, ali cesto je to sirina, duh, ta neka opsta kultura koja u Americi takoreci ne postoji. Kako gde, ali uglavnom su ovde ljudi lepo prihvaceni, ima te neke ljubaznosti, ali to traje pola sata, nema tih nekih dubljih odnosa i stalnih druzenja kao kod nas. Meni su cesce prijali Latinosi u druzenju, zbog te neke svoje topline (doduse ja pricam Spanski kao i engleski sto nije zanemarljivo), nego Ameri (iako su mi ovi drugi po obrazovanju i okolnostima bili mozda slicniji). Tu naravno nema pravila, upoznala sam super ljude sa svih strana, sa kojima sam u kontaktu godinama, ali nema bas nekih dubljih prijateljstava, prosto je senzibilitet takav, a ja sam inace jako komunikativna i lako sklapam prijateljstva. Nekad to prija jer je neopterecujuce, nema teskih, licnih tema, ali to nije bas blisko nasem mentalitetu generalno.
Ljudi se manje druze jer imaju manje vremena, duzi je radni dan, ko ima decu mora mnogo dobro da se organizuje, jer ovde nema baba, deda i familije. Vikendi cesto budu posveceni upravo decijim obavezama, treninzima i druzenjima, pa se tako i roditelji druze, to pricam iz iskustva nasih prijatelja.

Ja licno ne mogu reci da ovde pripadam (kao ni vecina koje znam), ali se ni kod kuce (u Srbiji) vise ne osecam kao “svoja na svom”. To je valjda normalno, kad covek dobije priliku da vidi i neki drugi svet, pa pocne da uzima od svakog sta mu odgovara i onda nastane pometnja u glavi

Lakocu u komunikaciji je lako ostvariti, ali u istovetnosti interesa sa stanovnicima globalnih metropola Amere uglavnom mozemo izostaviti, cak i one sa sirim shvatanjima.

Po onome sto ste vi pisali o Evropi, i po onome sto sam i sama videla, Evropa mi je bliskija u svakom smislu, sto naravno nece biti slucaj kod svih.

Danijela

Hvala Danijela,
Takodjer veoma lep opis stanja. Upravo tako sam i ja dobila saznanja i sve je kako sam i pretpostavljala.
Ja sam bas naginjala New Yorku i za tu sam drzavu imala posebno interesovanje, tako da vam zahvaljujem
na lepom i detaljnom uvidu. Ja sam identicnog senzibiliteta i tacno vidim isti osecaj i slicne preferabilnosti. Naravno, kako ste naveli, znamo da sve opet moze da se razlikuje u zavisnosti cak i o kojem je delu NY rec, a narocito kada uzmemo u obzir citav kontinent tj USA globalno, sa svim svojim koloritom i etnickim i rasnim razlikama (a NY sam po sebi jeste cela ta zemlja u malom). Verovatno se zato i kaze da je u USA sve moguce..
Polako cak vidim neke naznake da se podudarna kultura "brzog zivota" sada lagano siri i na nasa podrucja. Osobito ulaskom regiona u EU,, a u vecim kompanijama i zastupnistvima u sustini i ovde. Takodjer ljudi sada sve vise rade po ceo dan, pa kao i tamo, druze se tek u pauzama za rucak ili po restoranima. Takodje ostaje im nista ili tek malo vremena za povrsna druzenja, sve manje za kafice ili sport... Otudjenje s vremenom i napretkom tehnologije jeste, na zalost, neminovnost novim generacijama. Kako se u svemu tome snaci u narednim vremenima i kako odrzati taj nama svojstven duh sirine, ali i dubine, ostaje za videti. Vec na ovim prostorima to sad postaje sve teze, a kako taj duh tek odrzati ili preneti na drugo podneblje i implantirati ga u stranu sredinu predstavlja pravi izazov..

[Vladimir95]

Prvobitno poslao korisnik edo edoni

Hvala na ovako opsirnom postu. Sto se tice evrope cijelu sam je obisao al da daje utiske o ljudima,gradovima,drzavama nema smisla jer sam dolazio samo na godisnji u te gradove. Ja zivim u Njemackoj 5 godina Munchen Bavaria i o tome mogu pricat. Promijenio sam dosta lokacija u Minhenu i okolnim selima takodje i par poslova i to je strasno zatvoren svijet i ne vole strance. Sve im se svodi na posao i na pivo koje uvijek piju. Oni svoju odbojnost prema strancima nesmiju pokazivati al definitivno nas ne vole. Evo za 5 godina nikad me nijemac nije kafom ponudio,pozvao na pice il nesto slicno samo poslovno i to je to mada ovdje ima ljudi sa svih strana. Inace i ostatak Njemacke kaze za bavarce da gledaju sve sa visine i ne vole cak i druge ljude koji dodju iz drugih gradova njemackih. Imam osjecaj da se nikad ovdje nebi mogao privici,posebno ako neko zivi u nekom okolnom selu to je po meni teska depresija ili nekom manjem gradicu oko Minhena. Cim dodje 10 sati zaboravi da ti se malo cuje tv il radio ili da ti lupe vrata i slicne gluposti jer ko spijuni ili vampiri odma te prijave

Sve se slazem sa tobom, generalno u Evropi sto se tice ljudi ne zna se da li je gora Austrija, Svajcarska ili Nemacka i cak Norveska, Svedska, Engleska itd. Zaista se ne zna koja je zemlja od koje gora i jos po mnogim drugim pitanjima.

U Americi do sada nikada nisam bio ali iz iskustava licnih prijatelja iz Chicaga, barem po tome vidim da je ipak dosta bolje u odnosu na veci deo Evrope, izgleda da je u Evropi jedino dobro ziveti u tim Juznim tj. Mediteranskim zemljama gde su i ljudi topli nego je tesko u takvim zemljama naci neko adekvatno zaposlenje dok je cela Amerika neki Balans u svemu tome.

[milosx]

Prvobitno poslao korisnik svetlana33

Hvala Danijela,
Takodjer veoma lep opis stanja. Upravo tako sam i ja dobila saznanja i sve je kako sam i pretpostavljala.
Ja sam bas naginjala New Yorku i za tu sam drzavu imala posebno interesovanje, tako da vam zahvaljujem
na lepom i detaljnom uvidu. Ja sam identicnog senzibiliteta i tacno vidim isti osecaj i slicne preferabilnosti. Naravno, kako ste naveli, znamo da sve opet moze da se razlikuje u zavisnosti cak i o kojem je delu NY rec, a narocito kada uzmemo u obzir citav kontinent tj USA globalno, sa svim svojim koloritom i etnickim i rasnim razlikama (a NY sam po sebi jeste cela ta zemlja u malom). Verovatno se zato i kaze da je u USA sve moguce..
Polako cak vidim neke naznake da se podudarna kultura "brzog zivota" sada lagano siri i na nasa podrucja. Osobito ulaskom regiona u EU,, a u vecim kompanijama i zastupnistvima u sustini i ovde. Takodjer ljudi sada sve vise rade po ceo dan, pa kao i tamo, druze se tek u pauzama za rucak ili po restoranima. Takodje ostaje im nista ili tek malo vremena za povrsna druzenja, sve manje za kafice ili sport... Otudjenje s vremenom i napretkom tehnologije jeste, na zalost, neminovnost novim generacijama. Kako se u svemu tome snaci u narednim vremenima i kako odrzati taj nama svojstven duh sirine, ali i dubine, ostaje za videti. Vec na ovim prostorima to sad postaje sve teze, a kako taj duh tek odrzati ili preneti na drugo podneblje i implantirati ga u stranu sredinu predstavlja pravi izazov..

To sve isto vazi i za Ameriku, nece vas ni Amerikanac nesto mnogo nuditi, niti vas sam od sebe povesti na pice, mozda neko kolektivno druzenje posle posla, ali da se sa nekim spontano posebno zblizite pa kao odete na pice, jako retko. Takodje se Amerima svet svodi na posao, mozda cak i bez piva. Ima i ovde ljudi koji ne vole imigrante, evo vam pola Trampove Amerike prilicno su negativno nastrojeni, ne svi ali dobar deo. Ovde se ne ceka 10 sati ovde mogu da te prijave i posle 18h, ako usisavas recimo, ili potpises ugovor za stan gde je jedna tacka da ne sme TV da ti bude glasan Ili kao u slucaju nasih prijatelja, non stop se zale na njihovu decu...
To za Bavarce i gledanje sa visine, moze se recimo primeniti i na neke Beogradjane koji na ljude iz unutrasnjosti gledaju sa visine Ja verujem da nisu svi takvi, vec da su to pojedini. Pa ni na Balkanu ljudi ne vole strance, i cesto moze da se cuje kao da mi nemamo svoje. Generalno danas svuda na svetu postoje te neke podele.

Depresija je i u Srbiji ziveti u mnogo malom mestu, a tek u Americi. Nije bas previse velikih gradova, naprotiv veliki deo drzave su mala mesta u kojima apsolutno nista nema, mozda jedan Mc Donalds, Starbucks i jedan bar, neki trzni centar na 30 km odatle. To su takoreci sela, malo naprednija od nasih, i ako nisu blizu nekog veceg mesta ti ljudi nemaju bas alternativu i vrlo su zatvoreni.
Nije isto ziveti u Minhenu ili nekom selu par desetina km od grada, kao sto nije isto ni ziveti u Njujorku i recimo Corningu(koji je u drzavi NY, to je mali gradic varosica gde sam bila pa zato navodim) koji ima 5000 stanovnika, jednu ulicu sa dva restorana, jednim kafeom i 3 prodavnice. Pritom je i tih 5000 ljudi rastrkano po naseljima, sto bi bila sela kod nas.
Nasi ljudi uglavnom odlaze u veca mesta i gradove, pa je zato malo drugacije iskustvo, ali slabo ko prica o ovom delu Amerike koji ja spomenuh i koji je u vecini, prosto zato sto na takvim mestima ne zivimo.

Na kraju, ja znam ljude koji su se jako lepo uklopili u Evropu, evo i Svetlana je podelila svoje iskustvo. Ja mislim da sve zavisi od osobe do osobe. Ja sam se lepo uklopila i u americko drustvo, a verujem da mi ne bio problem da se uklopim i u bilo koje evropsko.

[milosx]

Prvobitno poslao korisnik Vladimir95

Sve se slazem sa tobom, generalno u Evropi sto se tice ljudi ne zna se da li je gora Austrija, Svajcarska ili Nemacka i cak Norveska, Svedska, Engleska itd. Zaista se ne zna koja je zemlja od koje gora i jos po mnogim drugim pitanjima.

U Americi do sada nikada nisam bio ali iz iskustava licnih prijatelja iz Chicaga, barem po tome vidim da je ipak dosta bolje u odnosu na veci deo Evrope, izgleda da je u Evropi jedino dobro ziveti u tim Juznim tj. Mediteranskim zemljama gde su i ljudi topli nego je tesko u takvim zemljama naci neko adekvatno zaposlenje dok je cela Amerika neki Balans u svemu tome.

Ako niste ziveli, ili bar proveli neko vreme u svim tim drzavama, a ni u Americi, onda je sve to rekla kazala. Izvinjavam se, ali mislim da je besmisleno da navodite Ameriku kao neki balans ako ovde niste ni privirili.

Amerika je daleko od toga sta vam neko prica, i Amerika nije samo Chicago. Velika je zemlja sa mnogo razlicitih sredina i kultura i kao takva ne moze da se opisuje na osnovu jednog grada.
Chicago je specificna sredina za nase ljude, zato sto je tamo nasa zajednica ogromna, pa se ljudi osecaju kao kod kuce. Samim tim im se ne menja mnogo nacin zivota u odnosu na ono kako su ziveli u Srbiji. Koliko su se nasi ljudi u Cikagu zapravo integrisali u drustvo, ako im se zivot opet svodi na nase ljude, okupljanja, kafane, crkvu...
Pitajte prijatelja koliko bliskih prijatelja Amerikanaca ima, ili uopste prijatelja neke druge pripadnosti osim Balkanaca.

Ne moze Amerika biti bolja od Evrope, ako nista drugo ono bar u smislu socijalne politike- tu mislim na zdravstveno osiguranje, godisnji odmor, penziju, skolstvo.

[milosx]

Prvobitno poslao korisnik milosx

To sve isto vazi i za Ameriku, nece vas ni Amerikanac nesto mnogo nuditi, niti vas sam od sebe povesti na pice, mozda neko kolektivno druzenje posle posla, ali da se sa nekim spontano posebno zblizite pa kao odete na pice, jako retko. Takodje se Amerima svet svodi na posao, mozda cak i bez piva. Ima i ovde ljudi koji ne vole imigrante, evo vam pola Trampove Amerike prilicno su negativno nastrojeni, ne svi ali dobar deo. Ovde se ne ceka 10 sati ovde mogu da te prijave i posle 18h, ako usisavas recimo, ili potpises ugovor za stan gde je jedna tacka da ne sme TV da ti bude glasan Ili kao u slucaju nasih prijatelja, non stop se zale na njihovu decu...
To za Bavarce i gledanje sa visine, moze se recimo primeniti i na neke Beogradjane koji na ljude iz unutrasnjosti gledaju sa visine Ja verujem da nisu svi takvi, vec da su to pojedini. Pa ni na Balkanu ljudi ne vole strance, i cesto moze da se cuje kao da mi nemamo svoje. Generalno danas svuda na svetu postoje te neke podele.

Depresija je i u Srbiji ziveti u mnogo malom mestu, a tek u Americi. Nije bas previse velikih gradova, naprotiv veliki deo drzave su mala mesta u kojima apsolutno nista nema, mozda jedan Mc Donalds, Starbucks i jedan bar, neki trzni centar na 30 km odatle. To su takoreci sela, malo naprednija od nasih, i ako nisu blizu nekog veceg mesta ti ljudi nemaju bas alternativu i vrlo su zatvoreni.
Nije isto ziveti u Minhenu ili nekom selu par desetina km od grada, kao sto nije isto ni ziveti u Njujorku i recimo Corningu(koji je u drzavi NY, to je mali gradic varosica gde sam bila pa zato navodim) koji ima 5000 stanovnika, jednu ulicu sa dva restorana, jednim kafeom i 3 prodavnice. Pritom je i tih 5000 ljudi rastrkano po naseljima, sto bi bila sela kod nas.
Nasi ljudi uglavnom odlaze u veca mesta i gradove, pa je zato malo drugacije iskustvo, ali slabo ko prica o ovom delu Amerike koji ja spomenuh i koji je u vecini, prosto zato sto na takvim mestima ne zivimo.

Na kraju, ja znam ljude koji su se jako lepo uklopili u Evropu, evo i Svetlana je podelila svoje iskustvo. Ja mislim da sve zavisi od osobe do osobe. Ja sam se lepo uklopila i u americko drustvo, a verujem da mi ne bio problem da se uklopim i u bilo koje evropsko.

Ups, Svetlana izvinjavam se, ovaj komentar nije bio namenjen vama vec Edo Edoni-ju

[Andrew Wiggins]

Generalno nasim ljudima je uvek problem u vecini zemalja taj sto se ne druzi van posla. Ja na to ne gledam kao nesto negativno. Naprotiv
Gledaju da se prilepe za nase kao sto Danijela kaze, vidjaju se u crkvi i uvek nekoj "nasoj" kafani gde naravno tuguju za svoju zemlju i pljuju tamo gde rade
Sve zavisi kakvi ste, ako ste introvertni nema zime

Na kraju krajeva dosta prijateljstva kod nas su lazna i iz interesa
Ljudi se sve manje podnose al se trpe nekako
Uvek mi je smetalo kad neko kaze "ali ljudi se tamo ne druze, sam-a/i smo nemamo nikoga" a nece ni da probaju sa kolegama nego sve cekaju da ih neko pozove
Ako ce vam nedostajati ogovaranje na kafici svaki dan s prijateljicom ostanite na brdovitom Balkanu

[milosx]

Prvobitno poslao korisnik edo edoni

Hvala na ovako opsirnom postu. Sto se tice evrope cijelu sam je obisao al da daje utiske o ljudima,gradovima,drzavama nema smisla jer sam dolazio samo na godisnji u te gradove. Ja zivim u Njemackoj 5 godina Munchen Bavaria i o tome mogu pricat. Promijenio sam dosta lokacija u Minhenu i okolnim selima takodje i par poslova i to je strasno zatvoren svijet i ne vole strance. Sve im se svodi na posao i na pivo koje uvijek piju. Oni svoju odbojnost prema strancima nesmiju pokazivati al definitivno nas ne vole. Evo za 5 godina nikad me nijemac nije kafom ponudio,pozvao na pice il nesto slicno samo poslovno i to je to mada ovdje ima ljudi sa svih strana. Inace i ostatak Njemacke kaze za bavarce da gledaju sve sa visine i ne vole cak i druge ljude koji dodju iz drugih gradova njemackih. Imam osjecaj da se nikad ovdje nebi mogao privici,posebno ako neko zivi u nekom okolnom selu to je po meni teska depresija ili nekom manjem gradicu oko Minhena. Cim dodje 10 sati zaboravi da ti se malo cuje tv il radio ili da ti lupe vrata i slicne gluposti jer ko spijuni ili vampiri odma te prijave

Postavila sam komentar Svetlani umesto vama rekoh da ne kopiram opet i zatrpavam temu dodatno