Gay život u Americi

[Sima]

Prvobitno poslao korisnik vuxanne

U Svajcarskoj zene nisu imale pravo glasa do 1979. Meni ova borba za pravo da se legalizuje necija veza pred drzavom lici na jednu od tih prekretnica. A ja se pokusavam i naprezem da ukapiram tu drugu stranu ali mi nesto ne ide, sta kome smetaju brakovi bilo kakvi i izmedju bilo koje dvoje ljudi. A mogu misliti kako je onima u Srbiji/Bosni/Hercegovini/Crnoj Gori/gde kog kod nas sto se vencavaju zbog ocekivanja svoje porodice, neki cak i decu dobiju sa partnerima koje uopste i ne vole samo zato sto moraju da igraju tu drustvenu igru svi smo istog kalupa. A ceo zivot pate i vole sasvim drugu osobu sa kojom ne smeju da zive ni za ruku na ulici da se uhvate.

Upravo tako – ne tako davno, kada žene još uvek nisu imale pravo glasa, mnogi političari su se bunili da je rano da se raspravlja o tome da one dobiju pravo glasa, jer država ima mnogo važnijih problema. Ratovi, političke i socijalne krize nisu nestale i da je ovaj argument uvažen, žene do danas ne bi dobile pravo glasa. Ukoliko bi se o svakom napretku ovako razmisljalo, civilizacijski napredak bi bio ozbiljno doveden u pitanje. Ali život znači neprestan napredak, napuštanje starog i dosezanje novog. Ukoliko bi se čekalo da se reše svi problemi da bi se radilo na nekim drugim, pitanje je da li bi se ikad to i dočekalo.

U društvu postoji puno važnih problema na kojima treba raditi istovremeno. Zbog toga postoje brojne nevladine i vladine organizacije i aktivisti i aktivistkinje koji se bave različitim problemima.

I ja sam pokušao da se stavim u kožu one druge strane, ali nisam uspeo da nađem, niti sam do sada čuo i jedan racionalan ralog protiv izjednačavanja građanskih i ljudskih prava među svim ljudima. Zato mi se čini da razlog leži u neobrazovanju, licemerju i sebičnoj želji da se drugi ljudi slobodno diskriminišu i omalovažavaju. Ali svet oko nas se menja, civilizacijski napredak je nezaustavljiv – samo je pitanje vremena kada će talas promena zapljusnuti i mračni Balkan. Nažalost dok se to ne desi, zbog pritiska i netrpeljivosti okoline, mnogo ljudi tamo neće biti u mogućnosti da vodi ispunjen i slobodan život.

[Sima]

17. maj je Međunarodni dan borbe protiv homofobije i transfobije (IDAHO – The International Day Against Homophobia and Transphobia) u svetu se obeležava od 1990. godine kada je Svetska zdravstvena organizacija skinula homoseksualnost sa liste bolesti.

U ražličitim delovima sveta, zavisno od stepena razvoja društva, ovaj dan se drugačije obeležava i kao glavnu temu za ovu godinu ima onaj problem koji je u tom društvu trenutno dominantan. Ja ću se ograničiti samo na Ameriku i Balkan (ili nebo i zemlju, ali šta da se radi).

Homofobija je podsvesni strah i averzija prema osobama homoseksualne orijentacije uključujući osobe koje su tako percipirane, dok se institucionalna homofobija odnosi na brojne načine kojima vlada, poslovni sektor, crkve i druge institucije i organizacije vrše diskriminaciju na temelju seksualne orijentacije.

Homofobija kao negativna pojava u društvu zavisi od mnogo faktora. Ona nastaje zato što su pripadnici LGBT zajednice manjinska grupa koja je stigmatizovana od mnogih kultura i društava i prema kojoj ljudi istorijski projektuju svoje frustracije i tako se oslobađaju anaksioznosti i tenzije. Homofobija je zato izraženija u onim drustvima u kojima dominira siromaštvo i manjak obrazovanja i tolerancije, to jest tamo gde nisu zadovoljene osnovne ljudske fiziološke i intelektualne potrebe. U društvima gde je više stvari uređeno, ona je znatno manje prisutna zato što su tamo ljudi zadovoljniji svojim životom i svoje frustracije koje imaju (a svaki čovek ih ima) filtriraju na druge, socijalno prihvatljivije načine.

Što se zemalja Balkana tiče ova pravila potpuno važe, jer je siromaštvo rasprostranjeno, obrazovanje je na jako niskom nivou (na primer u Srbiji 1,35 miliona ljudi je potpuno nepismeno, a visokoobrazovanih ljudi je samo 6,5%), nema jakih institucija i društvene pravde. Zbog svega toga je homofobija veoma rasprostranjena, a pripadnici LGBT zajednice se vide kao dodatna pretnja na razbijanju konzervativnog morala kao jedinog kohezionog faktora u društvu.

Zbog svega toga tema današnjeg IDAHO-a tamo je tolerancija, borba protiv nasilja i diskriminacije u svakodnevnom životu i u institucijama.

U Americi, sa druge strane, tema ove godine je borba protiv Sajberhomofobije, odnosno homofobije na Internetu i društvenim mrežama.

Sajberhomofobija je manifestacija homofobije na Internetu i društvenim medijima u vidu širenje negativnih stavova prema homoseksualnosti i rodnom identitetu koristeći medije kao što su, na primer, Facebook, YouTube, Twitter ili razni forumi za diskusije kao što je ovaj. Tom prilikom se seksualne manjine predstavljaju kao inferiorne, nemoralne ili bolesne i to bilo u obliku šala ili zadirkivanja, ili pak na otvoreno mrzak ili neprijateljski način. Korišćenje ovih medija kontinuirano protiv nekoga može da predstavlja pravi čin nasilništva i viktimizacije.

Primera ovoga, nažalost, ima pregršt baš i na ovom forumu – dovoljno je samo da se pogledaju predhodne stranice ove teme koja sadrži postove koji otvoreno zagovaraju mržnju, sagregaciju, svrstavaju pripadnike LGBT zajednice u kategoriju bolesnika, a neki su čak išli i do saveta kako se protiv homoseksualnosti boriti crnom magijom i bajalicama.

Ciljevi ovogodišnje kampanje na IDAHO dan u Americi su:

• Da se korisnicima Interneta da do znanja na svakodnevno prisustvo homofobije na Webu
• Obaveštavanje korisnika Interneta o efekatima koje homofobija i maltretiranje imaju na zdravlje svojih žrtava
• Podsticanje administratora vebsajtova da obrišu sadržaje koji propagiraju mržnju, netoleranciju, nasilje i slično
• Obaveštavanje korisnika Interneta o značaju prijavljivanja administratorima i osuđivanju homofobičnih ili uvredljivih opaski i komentara

Kao i svuda, homofobične primedbe na Internetu i na društvenim medijima ne bi trebalo da prođu nezapaženo. Načini na koje se može boriti protiv sajberhomofobije:

• Važno je da se neželjeni sadržaji prijavljuju web administratorima
• Podstaknite svoje prijatelje da učine isto
• Prijavite homofobičan vebsajt Internet provajderu ili hostu

Na kraju bi sa vama hteo da podelim poruku Kancelarije za ljudska prava Ujedinjenih nacija snimljene povodom Međunarodnog dana borbe protiv homofobiije i transfobije.

[vuxanne]

Juce je bio zanimljiv clanak u Blicu klikni

[Sima]

Kampanja "I’m Sorry" (žao mi je), je pokušaj hrišćana Čikaga da se izvinu za svu štetu i duševni bol koje su hrišćanske crkve nanele LGBT zajednici i pokažu svoju posvećenost da se stvari promene na bolje na opipljiv način.

Kampanja je počela tako što su se hrišćani iz Čikaga, u organizaciji nevladine organizacije Marin Foundation, 2010. godine pojavili na Čikaškoj gej paradi sa transparentima i majicama sa natpisima: "I’m Sorry".

Kampanja traje i dalje i trenutno ima preko 13 miliona pregleda na Reddit-u i BuzzFeed-u, preko 5 miliona "Lajkova" i 2 miliona "Šerova" na Fejsbuku, preko 3 miliona pregleda na blogovima kampanje, preko 2 miliona "Tvitova" i stotine hiljada nezavisnih blogova i komentara.

Sve ovo pišem u želji da onim pripadnicima LGBT zajednice koji možda razmišljaju o Čikagu, a nisu sigurni da li je pametno ovde dolaziti, razbijem sliku koja postoji kod naše emigracije kao gradu radnika i kamiondžija. Sve to, naravno, postoji kao neki paralelni svet ovde, ali ako ste planirali da dođete u Čikago, na primer, zbog škole, ili nekog posla ili da ovde započnete život kao novi emigrant jer je relativno lako snaći se za kvalitetan smeštaj za razumnu cifru, posao i eventualno školu/fakultet – ovi i ovakvi događaji poziciraju Čikago visoko na listi gay-friendly gradova u Americi. Jedna napomena samo: Dobro birajte društvo kada su "naši" strejt ljudi u pitanju.

Liknovi kampanje:

• www.themarinfoundation.org/imsorry/
• http://www.loveisanorientation.com/c...orry-campaign/

[vuxanne]

Ovo je strasno klikni - devojka u Floridi u kucnom pritvoru zbog veze sa 4 godine mladjom

[Sima]

MESEC PONOSA LEZBEJKI, GEJEVA, BISEKSUALNIH I TRANSRODNIH OSOBA 2013. GODINE

OD PREDSEDNIKA SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA


PROGLAS

Za više od dva veka, naša nacija se borila da transformiše ideale slobode i jednakosti od osnivačkih obećanja sve do današnjih dana. Lezbejke, gej, biseksualni i transrodni (LGBT) Amerikanci i njihovi saveznici su naporno radili na sledećem velikom poglavlje te istorije — počevši od posetilaca Stounvol Ina, koji su zapalili iskru pokreta koji će biti na usluzi članovima zajednice koji konačno mogu biti iskreni u vezi toga koga vole i koji ohrabruje mlade ljude da svaki dan mogu slobodno da govore i izjašnjavaju se o svojoj orijentaciji.

Ove godine, slavimo mesec ponosa LGBT osoba u trenutku velike nade i napretka, priznajući da još toga treba da se uradi. Podrška za ravnopravnost LGBT zajednice raste, predvođena generacijom koja razume da je, po rečima dr Martina Lutera Kinga, "nepravda bilo gde, pretnja pravdi svugde." U toku proteklih godinu dana, po prvi put, birači u više država potvrdili su jednakost prava za stupanje u brak za istopolne parove. Državne i lokalne vlasti su preduzele značajne korake da obezbede preko potrebne zaštitne mere za transrodne Amerikanace.

Moja administracija je ponosan partner na putu ka ravnopravnosti LGBT zajednice. Proširili smo zaštitu na osnovu zločina iz mržnje tako da on sada uključuje i napade na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta i ukinuli princip: "Ne pitaj, ne govori." Ukinuli smo zabranu ulaska u SAD osobama zaraženim HIV-om i obezbedili prava na posete u bolnici za LGBT pacijenate. Zajedno, istraživali smo i pozabavili se sveprisutnim maltretiranjem sa kojim se suočavaju LGBT učenici, zabranili smo diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta u Saveznom zakonu u vezi stanovanja, i proširili beneficije za partnere koji su u istopolnim civilnim partnerstvima. Ranije ove godine, potpisao sam reautorizaciju Zakona za zabranu nasilja nad ženama (VAWA) koji zabranjuje diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta u sprovođenju bilo kog programa koga finansira VAWA. I zbog toga što su LGBT prava ljudska prava, moja administracija sprovodi, po prvi, put Federalnu strategiju za unapređenje ljudskih prava LGBT osoba širom sveta.

Svedoci smo stvarne i trajne promene, ali naš posao nije završen. Ja ću nastaviti da podržavam potpunu i sveobuhvatnu primenu Zakona protiv diskriminacije, kao i Zakona za poštovanje braka. Moja administracija nastavlja sa realizacijom Zakona za pristupačnu zdravstvenu zaštitu, koji počev od 2014. godine, zabranjuje osiguravajućim društvima da odbiju izdavanje zdravstvenog osiguranja na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, kao i sa realizacijom Nacionalne strategije za HIV/AIDS koja se bavi različitim uticajima epidemije HIV-a na pojedine LGBT pod-zajednice. Još je dug put pred nama, ali ako nastavimo ovim putem zajedno, uveren sam da će jednog dana uskoro, od obale do obale, svi naši mladi ljudi gledati u budućnost sa istim osećajem obećanja i mogućnosti. Uveren sam u to, jer sam video talenat, strast i posvećenost LGBT aktivista i njihovih saveznika, i znam da kada se svi glasovi ujedine sa zajedničkim ciljem, oni se tada ne mogu zaustaviti.

STOGA, JA, BARAK OBAMA, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, na osnovu ovlašćenja koja mi pripadaju Ustavom i zakonima Sjedinjenih Američkih Država, proglašavam jun 2013. godine kao Mesec ponosa za lezbejke, gej, biseksualne i transrodne osobe. Pozivam narod Sjedinjenih Američkih Država da eliminišu predrasude gde god postoje, i da proslave veliku raznovrsnost američkog naroda.

U POTVRDU ČEGA, svojeručno potpisujem ovaj Proglas trideset i prvog dana maja, leta Gospodnjeg dve hiljade trinaestog, a od nezavisnosti Sjedinjenih Američkih Država dve stotine i trideset sedmog.

BARAK OBAMA

[vuxanne]

Juce sam videla dve zene sa dvoje dece bas su delovali kao jedna mala skladna porodica.

[dreamerns]

Srusena DOMA....cestitamo :-) http://www.huffingtonpost.com/2013/0...n_3454811.html

[Sima]

Da, kao što smo očekivali – američki Vrhovni sud odbacio je danas federalni zakon (DOMA) po kojem je brak definisan isključivo kao zajednica muškarca i žene.

Sud u saopštenju navodi da je DOMA neustavan akt koji ima za cilj da naruši jednakost i slobodu svih građana, garantovanu Petim amandmanom Ustava, kao i da tretira ljude koji žive u istopolnom braku kao manje vredne od drugih.

Vrhovni sud SAD je takođe presudio da sponzori spornog "Proposition 8" u Kaliforniji, koji zagovara zabranu istopolnih brakova, nisu imali pravnu osnovu da se žale na odluku suda iz 2010. koja je dozvoljavala gej brakove i time, zapravo, ponovo omogućio sklapanje gej brakova u Kaliforniji. Očekuje se da će prvi istopolni brakovi u Kaliforniji moći da se sklope već za mesec dana.

Šta još donosi obaranje DOMA-e:

— Porodične penzije: DOMA je zabranjivala gej i lezbejskim parovima ostvarivanje mnogih prava iz oblasti socijalne zaštite, a jedno od njih je da će od sada i istopolni supružnici imati pravo da nastave da primaju penziju nakon smrti partnera, koju su heteroseksualni partneri oduvek imali.

— Porodično zdravstveno osiguranje: Do sada nije bilo moguće da jedan partner osigura svog istopolnog supružnika preko zdravstvenog osiguranja svoje firme, kao što to heteroseksualni supružnici mogu. Drugi partner je do sada morao sam da se snađe za osiguranje. Zdravstveno osiguranje za istopolnog supružnika će sada biti dostupano i bez dodatnog oporezivanja.

— IRS (poreske) olakšice: Gej i lezbejski parovi se istorijski suočavaju sa većim poreskim opterećenjem od tradicionalnih parova. Istopolni supružnici mogu konačno da zajednički podnesu poresku prijavu (veoma važna stavka u svakodnevnom životu u Americi) i tako izbegnu dodatno oporezivanje zarada i imovine. Ova privilegija do sada je bila rezervisana samo za heteroseksualne parove.

— Bolovanje: Dosadašnji zakon ne dozvoljava gej i lezbejskim parovima pravo na bolovanje u slučaju bolesti partnera, kao što to dozvoljava heteroseksualnim partnerima. Nakon odluke Vrhovnog suda privilegije koje omogućava Porodični zakon o bolovanju (Family and Medical Leave Act) će uskoro postati dostupan i istopolnim supružnicima.

— Zelene karte i vize: Procenjuje se da trenutno postoji oko 28.500 dvonacionalnih istopolnih parova – što znači da je jedan od partnera američki državljanin ili rezident a drugi nije. DOMA nije omogućavala drugom partneru da emigrira. Dok u heteroseksualnoj varijanti oba partnera dobijaju Zelenu kartu nakon izvlačenja na lutriji (na primer), istopolni partneri su morali da se snalaze na druge načine ili oproste od Zelene karte ili jedno od drugog (što je veoma bolna i nepravedna praksa). Ali gejevi i lezbejke konačno mogu da lobiraju u saveznoj vladi za Zelene karte ili vize za svog partnera istog pola koji nije američki državljanin.

Hvala svima na čestitkama i podršci! Čestitam nam svima na ovoj velikoj pobedi (danas smo u Čikagu mini-paradom proslavili ovu pobedu – velika parada ponosa je za vikend), uživajte u novoizvojevanim pravima i čekamo da veliki talas promena u sferi ljudskih prava i sloboda uskoro zapljusne i Balkanske prostore!

[zvercica]

Iskreno, nikad se nisam previše interesovala šta je to konkretno šta traže LGBT zajednice i nekako sam stekla utisak da su prava na penzije, bolovanja, zelenu i slično kartu već ostvarena... Ne znam otkud mi takav utisak. Verovatno zato što USA doživljavam kao potpuno liberalnu zemlju gde je potpuno u redu biti gay, a to "potpuno u redu" znači da i država podržava taj stav i definiše zakone u skladu sa tim...

U svakom slučaju ČESTITAM i iskreno se nadam da će se i ostala prava izjednačiti sa heteroseksualnim parovima!