Oporezivanje u USA je kompleksna tema koja je specifična od slučaja do slučaja. Ovde možete saznati osnove.

Federalna administracija USA se finansira prihodima od oporezivanja. Deo novca se preusmerava u socijalne i ekonomske fondove, kao i u fondove za finansiranje političkih kampanja. Za naplatu poreza je zadužena fedralna služba Internal Revenue Service (IRS u daljem tekstu). Poreski sistem je progresivan, što znači da osobe koje imaju veći prohod plaćaju i veći porez. Procenat oporezivanja prihoda zavisi od visine godišnjih prihoda, bračnog statusa i broja osoba koje materijalno zavise od poreskog obveznika.

U većini slučajeva, naplatu poreza u ime IRS obavlja poslodavac. Samo-zaposleni sami obračunavaju i uplaćuju porez svaka tri meseca (estimated tax). Često se dešava da je nakon konačnog godišnjeg obračuna, uplaćeno nedovoljno ili previše novca. Na početku godine zaposleni popunjava W-4 formu, kojom autorizuje poslodavca da od zarade oduzme porez po višoj ili nižoj tarifi zavisno od bračnog stanja i broja članova porodice. Moguce je ovlastiti poslodavca i da oduzme i dodatni iznos ukoliko postoji mogućnost da se po postojećim podacima ne naplati dovoljno za porez. Ovakva situacija je moguća ukoliko i supružnik radi, te se na kraju godine obračunava porez na ukupan prihod koji vrlo verovatno podleže drugačijem procentu za oporezivanje.

Zavisno od države, od zarade se oduzima i State tax, zatim Social Security, Medicare, State Disability and Unemployment Insurance (SDI/SUI).

“I jos dodati 401k koje je opcioni...ali je dobro ga imati :-) Koliko znam za njega mozes izdvajati do 6% plate.
U svakom slucaju, u srbiji bi ti od 600$ ostalo 360$. Jedina razlika je sto tamo mozes da mazes i varas :-)” 

401k ne treba zaboraviti – ali, mada mada ovaj fond jeste najpopularniji, ne treba zaboraviti ni IRA (traditional i Roth), 403b, 457b, i tako dalje. 

Procenat izdvajanja u bilo koji od ovih penzionih fondova zavisi od nekoliko faktora, ali ponajvise od visine zarade, vrste plana, i limita koje propisuje drzava. Drzava je odredila visegodisnji plan izdvajanja za penzione fondove i limitirala godisnje iznose. Stariji od 50 godina imaju mogucnost da izdvajaju vise. Ukoliko firma dozvoljava ovakvo izdvajanje zaposlenima, oni se mogu odluciti da li ce od plate izdvajati fiksnu sumu ili iznos u odredjenom procentu. Neke firme limitiraju procenat koji je moguce izdvajati, druge ne. Firma sama odlucuje da li ce uraditi kontribuciju na izdvajanje zaposlenog ili ne, i u kolikom procentu do zakonom dozvoljenih 6 procenata (ali ne vecem od onog za koji se odlucio zaposleni). 

Prema propisima, zaposleni moze da izdvaja od plate nizi iznos od dozvoljenog u firmi i od onog koji je propisala drzava. Iznosi se obracunavaju pre oduzimanja za porez. Primer: osoba A je mladja od 50 godina, radi za kompaniju XYZ i zaradjuje $24,000 godisnje. XYZ dozvoljava zaposlenima da odvajaju 10% od svoje zarade i na taj iznos dodaju do 4% od bruto godisnje zarade. Maksimalni iznos koji je drzava odredila za mladje od 50 godina za 2009 je $16,500 i u ovo nije ukljucen doprinos poslodavaca, vec samo licna izdvajanja (da je A stariji/a od 50, bilo bi dozvoljeno i dodatno ulaganje od $5,500 na godisnjem nivou, ukoliko kompanija za koju radi to dozvoli). 

Po ovim uslovima, ukoliko se A odluci za maksimalnih 10%, njegov/njen limit ce biti $2,400 godisnje, a poslodavac ce dodati jos $960. U slucaju da XYZ nema limit na izdvajanja, maksimum bi bio propisanih $16,500, a dodatak poslodavca bi i dalje bio $960. 

Drugi scenario: osoba B ima godisnju platu $178,000 i radi za kompaniju K, koja dozvoljava 10% izvajanja za penziono i daje “match” od maksimalnih 6 procenata. Prema K, B moze da izdvoji $17,800 godisnje, ali prema drzavnim propisima njegov maksimum je $16,500. K ce u njegov fond izdvojiti $10,680. 

Pravi efekat na platu moze da se prikaze na na sledeci nacin (napomena: ovo je gruba racunica jer kalkulacija je razlicita zavisno da li je placanje na nedeljnom, dvonedeljnom, dvomesecnom ili jednomesecnom nivou): 

A je ozenjen, prima platu 50 hiljada dolara godisnje, izdvaja 5 odsto prihoda na 401k, i na svojoj formi je prijavio suprugu i sebe. Sva osiguranja placa poslodavac. Godisnji obracun izgleda ovako: 

Bruto plata: $50,000

Federal tax: $3,430

Social Security: $2,945

Medicare: $688.75

California tax: $773.13

CA SDI: $522.50

401k: $2,500

Neto plata: $39,140. 62 

Ista situacija, ali bez izdvajanja za penziono: 

Bruto plata: $50,000

Federal tax: $3,805

Social Security: $3,100

Medicare: $725

California tax: $890

CA SDI: $550.00

Neto plata: $40, 930 

Ako obratite paznju na neto iznos, videcete da se “neizdvajanjem” $2,500 za penziono (koje se izdvaja pre oporezivanja), realno dobije na plati samo $1,790. Po mom miljenju, ovo je dovoljan razlog da se isplati izdvajanje za penziono. 

S druge strane – da li je prijavljivanje poreske forme prema realnoj situaciji pozeljno, ako ocekujemo da ne dugujemo nista na kraju godine? 

Ako pretpostavimo da supruga od A zaradjuje isto kao on i da nijedno od njih dvoje ne izdvaja za penziono – dodjemo do zajednicke sume od bruto prihoda od $100,000 i placenog federalnog poreza od $7,610. Kada se prijavi porez na kraju godine, ovaj bracni par na osnovu svojih prihoda treba da uplati za federalni porez u toku te godine $11,894. To znaci da ovaj par treba do 15-og aprila naredne da uplati jos $4,284 za federalni porez. Razlog ovome je sto poslodavac u startu pretpostavlja da ce ukupan prihod da bude $50,000 a ne $100,000 (sto upada u drugaciji procenat oporezivanja). Postoji nekoliko nacina da se ovo dugovanje spreci: da se u poreskoj prijavi ne navede supruga (znaci ne married/allowances 2, vec 1 ili 0) ili da se doda odredjena suma za “additional withholding” ($20 od svakog ceka).