Odlazak u USA bez igde ikoga

[vuxanne]

Ja se ipak slazem sa ivkom. Doci ovde na dza bu sa decom ja mislim da je rizik. Moje skromno misljenje. Ja se slazem sa Zanom kao sto je rekla na jednoj drugoj temi - da dodje jedan roditelj sam da proba da se snadje i kad se stvore uslovi da dovede onog drugog. A pogotovu ako se ne zna Engleski. Uzmite pod hitno neke kurseve Engleskog i knjige u ruke, doci ovde bez znanja jezika mislim da je stvarno ogroman rizik (ako ne ides kod nekoga ko ce da te ubaci u gastajbajterske price sa nasim ljudima za koje ti ne treba Engleski a koje su moguce koliko znam samo u par gradova a i to samo ako imas neku rodbinu koja je spremna da te izdrzava na pocetku).

Ovde je obicno imati decu malo veci luksuz neko kod nas jer su obdanista mnogo mnogo skuplja nego kod nas. I u odnosu na platu i svakako. Ako su ta deca veca i ako mozete da ih ubacite u skole i u neki MC Donallds da privredjuju onda mozda i nije tako.

[AllenJohnJohnson]

Prvobitno poslao korisnik ivkodrg

Nije mi namera da bilo koga uvredim, ali ne smatram iole normalnim bilo koga ko se zaputi u USA , a da nema nikoga tamo ko ne mora da ga prihvati u kucu neko vreme, vec barem da mu pomogne da iznajmi stan, upozna sa mestom,mogucim poslovima.... Sto je covek stariji i brojnija porodica, rizik drasticno raste.
Naravno da novac koji nosite sa sobom, njegov iznos tacnije, igra veliku ulogu ali svakako ne presudnu, naprotiv, postoje mnogi ljudi koji su ovde podelili svoja iskustva o tome.
Da se ne pravim previse pametan, NIKAD ali NIKAD se ne bih upustio u tu avanturu odlaska bez minimalne pomoci ( gore opisane ) nekog poznanika, prijatelja...

A kako su onda ljudi s bivše Juge prije 100 godina išli, ne samo da nisu imali nekog svojeg, već tamo nije bio nitko da zna naš jezik. Niti su ti ljudi znali engleski, i nisu imali računalo pa da saznaju sve informacije i ugovore početni smještaj. Putovali su brodom danima, s 2 dolara u džepu, a većina danas ipak ima barem neku minimalnu ušteđevinu. U Australiji imam rodbinu, ona mi je drugi izbor, ali nikad od njih ništa ne bih tražio. Valjda se u novu zemlju ide da se stane na svoje noge, a ne da i dalje ovisiš o nekome.

[AllenJohnJohnson]

Prvobitno poslao korisnik Ivana Ina

Pozdrav ....

E ovako... I ja se pronadjoh u ovoj temi "bez igde ikoga...", samo bih ja jos dodala i "bez icega" Suprug ija imamo samo dobru volju i malo para.. Imamo nameru da dodjemo u LA, cisto onako turisticki za pocetak, da pokusamo da izvidimo situaciju (stan, posao itd..), ali kao i Vama svima eto nama prepreke! Diplome nemamo (osim ovih SSS, al to i ne racunam), rodjake, poznanike nemamo... posao nemamo... Moje znanje jezika je klimavo, suprug nema pojma Nemamo nista i nemamo pojma odakle da pocnemo! Pomagajte! Citah ja savete, citah i citah... i citah... I nista! Jel ima neko neki predlog sta da radi mladi bracni par bez igde icega, koji nema nameru da studira i bla, bla.. Ima dvoje male dece, zelju za radom i malo para??

Ako vas izvuku, prvo vam je uštediti što više novca prije odlaska, i upisati neki tečaj engleskog, toga po gradovima ima svugdje. Tko od vas dvoje bude bolje znao engleski, prvi ode, izvidi situaciju (stan, posao). U LA-u za čišćenje po hotelima treba minimalan engleski, a satnica je prije poreza 10 dolara. A onda razmislite hoće li ti se pridružiti i djeca, ili samo suprug (vi budete par mjeseci tamo, radite, unajmite stan, a djeca dotad kod bake doma ). Onda dovučete i djecu. Usput, koje su dobi? Nije svejedno imaju li 5 ili 15 godina.

[landlord]

Prvobitno poslao korisnik AllenJohnJohnson

A kako su onda ljudi s bivše Juge prije 100 godina išli, ne samo da nisu imali nekog svojeg, već tamo nije bio nitko da zna naš jezik. Niti su ti ljudi znali engleski, i nisu imali računalo pa da saznaju sve informacije i ugovore početni smještaj. Putovali su brodom danima, s 2 dolara u džepu, a većina danas ipak ima barem neku minimalnu ušteđevinu. U Australiji imam rodbinu, ona mi je drugi izbor, ali nikad od njih ništa ne bih tražio. Valjda se u novu zemlju ide da se stane na svoje noge, a ne da i dalje ovisiš o nekome.

Ja mogu spavati i u parku, i na stanici, ali kad imas dijete a u njihovom slucaju dvoje to je neuporedivo i ne znam kako se usuditi i rizikovati.
Ovde je jako tesko da ti neko iznajmi stan manje od dvosobnog sa dvoje djece. Takva su pravila u apartmanskim naseljima.

Svako dodje sa nekom ustedjevinom, ali u vecini gradova moras imati auto. Dok kupis auto, krevet i par sitnica, das depozit za stan ta ustedjevina se istopi vrlo brzo.
Ako se ne zna jezik nemas nekog kod koga ces ostati par nedelja... jako tesko.

[Markoo]

Prvobitno poslao korisnik vuxanne

Ja se ipak slazem sa ivkom. Doci ovde na dza bu sa decom ja mislim da je rizik. Moje skromno misljenje. Ja se slazem sa Zanom kao sto je rekla na jednoj drugoj temi - da dodje jedan roditelj sam da proba da se snadje i kad se stvore uslovi da dovede onog drugog. A pogotovu ako se ne zna Engleski. Uzmite pod hitno neke kurseve Engleskog i knjige u ruke, doci ovde bez znanja jezika mislim da je stvarno ogroman rizik (ako ne ides kod nekoga ko ce da te ubaci u gastajbajterske price sa nasim ljudima za koje ti ne treba Engleski a koje su moguce koliko znam samo u par gradova a i to samo ako imas neku rodbinu koja je spremna da te izdrzava na pocetku).

Ovde je obicno imati decu malo veci luksuz neko kod nas jer su obdanista mnogo mnogo skuplja nego kod nas. I u odnosu na platu i svakako. Ako su ta deca veca i ako mozete da ih ubacite u skole i u neki MC Donallds da privredjuju onda mozda i nije tako.

Naravno i ja sam za to,da dodje jedan da pripremi teren,pa da dodju zena i deca.Ali Ivko ga pretera,ako nemas nikoga,nemoj dolaziti,milion ljudi je otislo van,mali broj se samo vratio.Ako imas cilj u zivotu,ti vidis i put kojim ces ici.Moja maksimalna podrska svima koji se upute bilo sami,bilo sa decom,samo napred,hrabri ljudi uvek dobro prodju.A oni koji se bilo cega plase,takvi obicno i ne postignu nesto mnogo u zivotu.

[Ivana&Petar]

Moj muz i ja smo u Orlandu na Floridi vec 20 dana,ovdje nemamo nikoga i solidno smo se snasli.Iz Srbije smo preko neta rezervisali hotel na 5 dana,a kad smo stigli,za tih 5 dana smo nasli stan opet preko neta,Craigslist.Hotel nas je kostao oko 150$,a stan mjesecno 505$ (jednosoban stan na dobroj lokaciji i uracunati skoro svi troskovi).Morali smo ostaviti i depozit za stan u iznosu od jedne kirije.To znaci da nas je prvi mjesec zivota u USA kostao oko 1200$.Ovdje je sve dosta jeftijije nego u Srbiji,sve sem registracije auta...
Malo smo se iscimali samo oko banke jer da bi otvorio racun u banci (bez koga skoro nista ne mozes) moras imati zvanicnu adresu...Mi smo isli,zvali,ispitivali i lagano saznavali sta i kako.Vjerovatno bi nam bilo lakse da smo imali nekog ovdje,ali i ovako je bilo izvodljivo...

[Sacipko]

I ja imam suprugu i dete od 2,5 god, koje ce u vreme (eventualnog) odlaska imati 3-3,5 god. Nemam igde ikog, nesto malo para od prodaje auta, i to je to. Imam dobru volju, kao sto rekose, slabo govorim jezik (govorim, ali ne dovoljno da bih nasao ikakav posao lako, osim nekakvog cistaca). Najvise me brine dete. Kao sto neko rece, ja cu rizikovati i spavati u autu, parku, busu itd, ali dete ne mogu tome prepustiti ni za koje pare na svetu!!!

Tako da ako me eventualno izvuku, ostaje mi da zovem i cimam prijatelje, koji imaju prijatelje preko, i ako neko ima dobru volju da mi pomogne, i pored mojih para, mogu otici. Jer jedan moj daleki rodjak koji zivi u Engleskoj mi je daaavno rekao "hladan ljud, hladan zemlja". Smatram, da koliko god da imate nekog preko, svakom ste smetnja tamo i svaki domacin ce gedati da vas sto pre smesti negde van svoje kuce kuce, a mi-vi cete se osecati skuceno! Tako da ko ima 20-tak hiljada (predao nekretninu) i nema nikoga moze da se opusti i da rizikuje. Ja ne mogu skupiti, kad otplatim vize, lekarsko, prevode dok, itd. Vise od 3-4.000e A sa malim deteom cu dooobrano razmisliti u sta cu se upustiti.

[vuxanne]

Sacipko, moj ti je savet ako planiras da dodjes ovamo usavrsis jezik sto vise. Bolje tu gde na svakom koraku imas nase ljude da ti objasne nego ovde da odes na kurs gde nemas pojma sta pricaju, posto nece biti neko nas da ti prevodi...

A sa 4000 evra smo muz i ja dosli ovde negde gde sam ja imala posao (doduse ne za neke fenomenalne pare 18850 dolara godisnje. Ali stan sam iznajmila ranije, stanarina i svi troskovi (ukljucujuci kablovsku, telefon i internet) su mi bili 510 dolara. Na ruke sam dobijala oko 940 dolara, 510 davala za stan. A te 4000 smo polako trosili u sledece dve godine da krpimo rupe i za nabavku stvari (muz nije smeo da radi - opet tebi moze da bude drugacije). Samo imaj u vidu da dete neko mora da cuva.

Pogotovu obrati paznju da je iznajmljivanje stanova u velikim gradovima cesto preko 1000 dolara, naravno sve zavisi gde planiras da ides.

[jovke]

Glupost je sto se stvara utisak na ovoj temi da je moguce otici u USA samo ako se ima mnogo novca, brat ili sestra tamo, fakultetski obrazovan, dobro znanje jezika i obezbijedjen posao. Naravno da treba biti oprezan i dobro isplanirati sta i kako ali na toliki nivo dizati potrebne kvalifikacije za odlazak je teska glupost.
Evo jedan primjer. Raspadom bivse drzave upoznao sam mnoge ljude koji su usled ratnih desavanja promijenili mjesto boravka. Mnogi imaju neke rodbine koja je otisla u Ameriku. Mnogi od tih ljudi su zivjeli u brdskim krajevim Bosne ili Hrvatske gdje su se bavili stocarstvom, pravljenjem sira, prsute. Zar mislite da su ti ljudi imali 20 hiljada dolara u dzepu, ekstra znanje jezika i razne fakultete ili internet kad su otisli?! Naravno da nisu, a opet su se svi snasli i niko se ne vraca. Ljudi moji pa ne idemo mi svi sa istom osnovom tamo, niti sa istim ocekivanjima. Svako ima svoj motiv i svoja ocekivanja. Neko ce se zadovoljiti sa vise neko sa manje uspjeha i mogucnosti tamo. Ne plasite ljude pricama o nemogucoj misiji.
Ajmo ajmo jos malo, nekoliko sati i stizu vize...

[landlord]

@jovke - Tri puta sam krenuo da ti odgovorim na ovaj post i svaki put izbrisem. Sta god da ti napisem neces me shvatiti jer nisi hodao u mojim cipelama. Naravno svako ima svoju srecu(karmu) i svako ce odluciti kako mu je najbolje.

Ti ljudi 90-tih su bili izbjeglice i imali kakvu takvu pomoc od drzave. Imali su sponzore kod kojih su bili na pocetku kad su tek dosli. Da mi imamo bar jedno od ovoga bilo bi milion puta lakse.