Kad ostanete bez posla, ali ne svojom krivicom...

[flops]

@chicagopn
Hvala na odgovoru. Pa to je lepo kada se covek navikne na dobre stvari i tezi ka jos boljim, zbog toga je u Americi dobro, jedino sto smo mi ovde izgubili svaki osecaj normalnog zivota, pa verovatno i to moje posmatranje stvari, a u stvari ni ne mogu da se porede, jer je totalno drugaciji nacin zivota i filosofije.

[landlord]

@flops - Ne mozes zaista porediti situaciju na Balkanu i Americi, Njemackoj.. Razlika je nebo i zemlja. Chicagopn je to super opisao. Kad dodjes ovde ti si dosao sa nekim sitnim param, koje si mozda i pozajmio od nekoga. Tako da pocinjes od nule. Svaki posao ti je super i bitno ti je da nesto radis. Kad napredujes i imas neke nekretnine, auta, luksuze mjesco si zaduzen mozda i preko 3000 dollara. To je ono sto moras da platis, bez da si nasuo gorivo, kupio hranu, odjecu.. Tako da kad ostanes bez bilo kakvog primanja koliko god novca da si ustedio to se brzo topi. U zavisnosti od zanimanja moze biti nezgodno naci novi posao. Neka zanimanja koja ne zahtjevaju neko posebno skolovanje, kvalifikaciju ili strucnost privlace veliki broj ljudi. I kad se na jedno takvo radno mjesto pojavi prijavi se po par stotina ljudi. Kako se ti mozes izdvojiti iz te gomile? Posebna je prica da je i ovde kao i kod nas, da ce prije zaposliti nekoga preko preporuke nego nekoga koga prvi put vide. Mi novi nemamo puno konekcija. Tako da je i to jedan od problema.

[djenka]

Hvala svima na iscrpnim pricama i vasim iskustvima, koja ce svima nama mnogo pomoci kada dodjemo tamo. Nadamo se da cemo uspeti. Mene samo jos zanima da li postoji neki socijalni program u slucaju da ostanes bez posla, posto tako nesto postoji u Kanadi ?

[Magelan]

@flops

Kao sto rekose paracinac i landlord, razlika sistema ovde i tamo je kao nebo i zemlja... Sistem je dijametralno razlicit. Koliko god cudno i nenormalno zvucalo i ja sam razmisljao kao ti pre nego sto sam dosao ovde. A onda, kada dodjes ovde i prodje neko vreme sistem prosto pocne da "uvlaci" i najmanja greska u koracima moze i te kako da kosta.

Isto tako, ljudska psihologija je cudo. Iz ugla Balkana, gledas samo kako da se iscupas odatle i prosto cela preokupacija "cupanjem" odatle ti ni ne daje vremena da razmisljas sta te sve ceka kada konacno preletis okean. Iz ugla imigranta sa stazom u USA stvari potpuno poprimaju drugu dimenziju.

Faza 1:
Dosao si ovde, bez igde ikoga, sa ogranicenim sredstvima, bez ikakvog radnog iskustva u USA koje vecina poslodavaca trazi za "pocetnicke obicne" poslove, nemas reference... Krece krvava bitka i u toj fazi i dalje nisi svestan sta te je snaslo jer se boris za golo prezivljavanje. Onda nadjes taj neki prvi posao, malo stanes na noge, imas neka polovna kola, dovoljno novca da prezivis od plate do plate, zivis u kraju gde su jeftini stanovi (ali je zato skolski distrikt ocajan, ali u ovom momentu je to tako), ne more te vise one brige koje su te morile na Balkanu, ali polako dolazis sebi i shvatas da mozes mnogo vise jer je ipak "Amerika zamlja mogucnosti" i juris bolje placeni posao ili dodatni posao jer se apetiti polako povecavaju. Cista psihologija. Tu vec pocinje faza 2.

Faza 2:
Razbijas se od posla, zaradjujes vise, ali apetiti ti ne daju da se zaustavljas na odredjenoj tacki jer si svestan da "vecina" bolje zivi od tebe, a ti imas mnogo vece kapacitete od doticne "vecine". Selis se u bolji kraj koji je bezbedniji i ima bolji skolski distrikt, kupujes nov(iji) auto jer ti je vise muka od popravki svako malo, kreces u skole da bi dosao do zvanja koje je bolje placeno... Samim tim, sistem te povlaci u svoje celjusti - ugovor za stan je potpisan i ako ga narusis to ide na istoriju. Auto je na kredit i mesecna rata je tu, omasis uplatu i eto mrlje u kreditnoj istoriji. Skola zahteva novac - omasis ratu izbacuju te iz programa ako si u nekoj privatnoj skoli u koju je lakse uvuci se (osim ako nisi na Community College, a pohadjati ga je jako tesko ako imas full time posao ili jos gore dva posla)... I sad u toj situaciji poslednja stvar koju sebi zelis da dopustis je gubitak posla jer je svo tvoje ostvarivanje planova vezano za taj posao koji finansira gore navedeno (i jos brdo stvari, naveo sam samo par primera). Eto odgovora na tvoje pitanje... Ponavljam - cista psihlogija. Ego ti ne dozvoljava da stagniras, prosto grizes i ne das da padnes. U Srbiji je prosto drugacije - znas da nemas nikakvu perspektivu i ne cimas se - gledas samo kako da prezivis.

Faza 3 (pozitivan ishod):
Otplacen auto, i dalje si u dobrom kraju, rentiras stan ali bi ipak da imas nesto svoje (san svakog Amera), dosao si do nekog zvanja i boljeg posla sa boljom platom. Razmisljas da krenes da se doskolujes da bi napredovao. Oslobodio si se rate za auto, ali sada je tu rata za kucu/stan. Drzis se jer si sve vreme uspeo da ocuvas posao koji je finansirao prethodne/sadasnje/buduce poduhvate. Guras dalje jer je sistem iskusno kreiran da te stalno drzi u svojim "celjustima". Amerikanizacija je uveliko uzela svoje u ovom momentu... I dalje ne smes da sebi dozvolis da ni na mesec dana ostanes bez posla jer rata za kucu/stan ne trpi kasnjenje, kao sto to ne trpe ni racuni, kreditne kartice itd...

Faza 3 (negativan ishod):
Ostao si bez posla, nalazis novi tek posle mesec dana, ali je manje placen i tesko ga je ukombinovati sa dodatnim poslom. Upadas u dugove na kreditnim karticama. Kreditni skor pada. Ne mozes vise da priustis stanovanje u "dobrom" kraju, moras da narusis ugovor i jedini izlaz je selidba u neki bezvezni kraj gde ne ih ne interesuje istorija ali se zato u prizemlju diluje droga. Ukoliko ni auto vise ne mozes da placas, "repo company" ubrzo dolazi po svoje. Kreditni skor i dalje posrce ili jos gore biva unisten i banke ti otkazuju kreditne kartice koje su uveliko prezaduzene jer nemas novca ni za minamalne uplate. Vracas se na neku krsinu od auta... Dolazis u situaciju da moras da podnese zahtev za bankrot jer u svom tom haosu ne vidis drugi izlaz. Hvata te ocaj i depresija jer nisi uspeo - failed attempt... Dok dodjes sebi, prolaze meseci, a stvari se ne menjaju i hvata te onaj grozni osecaj da zivis gore nego u Srbiji... Zasto? Zato sto si dozvolio sebi da izgubis posao...

USA je potrosacko drustvo, novac se obrce u velikim kolicinama jer to pokrece ekonomiju - sve se vrti oko novca i bez njega si nista. Stoga - ne smes da ostanes bez posla. U Srbiji je vec duze vreme na snazi sistem robne razmene - ja tebi popravim zub, ti meni popravis kocnice na autu, ja tebi napravim par krunica i most - ti meni sredis krov koji prokisnjava. Novca je jako malo i sluzi samo za pokrivanje najosnovnijeg - sve ostalo nekako trampis i presipas iz supljeg u prazno. Toga ovde nema - svaka usluga skupo kosta i udara po novcaniku, a u Srbiji smo to nekako prevazilazili na ovaj ili onaj nacin. Ostanes bez posla - nisi jedini, tesis se time da je pola komsiluka bez posla, ali se ipak prezivljava. Iseku ti struju, ti se prikacis na kvarno jer komsija elektricar zna kako to da prespoji. U najgorem slucaju, preselis se kod mame i tate, oni te nece tek tako izbaciti iz kuce. Mama i/ili tata imaju penziju pa ce se bar nekako racuni pokriti. Na posao mozes i gradskim prevozom dok u USA retko kad to mozes da izvedes. Mama i tata su posao dobili od firme u srecno vreme i u vreme inflacije ga otkupili za neke sitne pare pa bar nema brige oko placanja stanarine ili rate za stan. Za kreditni biro te bas briga jer on ne funkcionise kao u USA. Ja znam sta znaci prezivljavanje u Srbiji i zivot sa brdom cimera ne bi li se smanjili troskovi, mada i ovde ume da bude vrlo "zategnuto" ako ne igras po pravilima sistema...

Osim birokratije (koja je izgleda svuda ista) skoro svi zivotni aspekti se razlikuju ovde i tamo. Da me neko ne shvati pogresno, ja se ne bih vracao nazad jer sam navikao na ovaj sistem. Dao sam sve od sebe da izguram ono sto sam zacrtao, borba i dalje traje, zasad je sve pozitivno zahvaljujuci tome sto sam stalno imao prihode. Da sam bio bez posla mesec-dva to bi me dovelo u stanje stagnacije na bar 6 meseci, a to nisam smeo da dopustim. Zivim bolje nego u Srbiji, stoji da nisam zadovoljan sa nekim stvarima, ali Boze moj, gde je pa savrseno?

Ovo je samo bio neki osvrt/odgovor na postavljeno pitanje gledano iz mog ugla. Paracinac je to jako lepo plasticno opisao. Prosto receno - ovde tako stvari funkcionisu...

[flops]

Hvala svima na iscrpnim odgovorima. Kao sto sam i pretpostavio totalno je drugaciji sistem i filosofija zivljenja, pa je nama ovde to malo cudno, a dok covek ne vidi, ne oseti ili mu se ne objasni ne moze da shvati neke stvari kako funkcionisu i ima malo drugaciju sliku. Zato je lepo sto ste se potrudili da objasnite, da bi ljudi koji dolaze znali na sta da budu spremni. Hvala jos jednom!

[jovke]

Ono što mene interesuje je kako kreditni skor funkcioniše kada su u pitanju supružnici. Recimo, ja kupim auto, jednog dana eventualno kuću, ili nešto drugo sitnije što utiče na rejting mog kreditnog skora. Nakon nekog vremena desi se kao što vi navodite da nastanu problemi zbog gubljenja posla, mog neodgovornog planiranja troškova i onda moj kreditni skor dobije neku mrlju ili se nađem u teškoj situaciji. Gdje je u toj priči drugi supružnik i kakva su njegova prava? Kako moj kreditni skor utiče na tretman drugog supružnika? Kakve su razlike i prednosti oko kreditnog skora za ljude koji su samci i one sa bračnim partnerom i djecom?

[landlord]

@jovke - to je super pitanje. Na zalost, sta god vece uzimas (auto, stan), to potpiusju oboje supruznika. Tako da ako tu kiskate to utice na oboje. Naravno, svako ima svoje kreditne kartice, i ako je neodgovoran to ce samo da utice na njegovu/njenu kreditnu istoriju.

Vi kad tek dodjete vi niste u sistemu i to je malo bolje nego da imas jako losu kreditnu istoriju, ali je i dalje to lose. Takodjer, prvi poslovi obicno nisu puno placeni, pa ako hoces da kupis iole novije auto jedna plata nece biti dovoljna da samo na osnovu nje ti daju taj kredit. Tako da oni uvijek gledaju da vas oboje stavljaju kao aplikante.

[vele]

Magelan svaka cast na informacijama. Nadam se da ce to nekome da koristi i znati da primeni u zivotu.

[Lucky]

Jedno pitanje za postavljaca ove teme dreadnot-a. Iskreno: Da kojim slucajem nisi odmah pronasao drugi posao, da li bi o tome pisao ovde, ili pisemo samo ruzichasto?

[TheNenad]

A šta ako izgubimo posao u Srbiji, a nema keve, ćaleta, babe, tetke da se kod njih uvalimo u kuću, ili da pozajmimo nešto keša? Ja verujem da u tom slučaju stvar može biti još gora ovde, jer nema koncepta "ličnog bankrotstva" kod nas, a količina dostupnih poslova je nikakva van BG-a.

Nije ni čudo što se toliko štrecamo kada neko izgubi posao... ovde je to ravno da ti neko preseče ruku.

Naravno, voleo bih da ova tema ide u pravcu "šta ako" pa da se razmene iskustva za damage control kada do gubitka posla dođe u USA... šta ako se ne nađe posao? Unemployment benefits? Food stamps? Daj-šta-daš poslovi? i sl.