Koliko košta život u Americi

[nemili]

> - odličan izbor zdrave organic hrane
>> %običan covek sa običnim poslom ne može da kupuje ovu hranu

Nazalost, ovo je mit.

Jesti skupu zdravu i dobru hranu je znatno jeftinije u americi nego jesti jeftino a loše na duge staze jer troskovi zdravstva kada se razbolis od loše hrane (dijabetes, obesity, problemi sa srcem...) daleko premasuju bilo koju „ustedu” koju si do tada akumulirao. Problem je u glavi i shvatanju dugorocnog zivota (strategija) a ne u kratkrocnom obezbedjivanju novca (taktika).

Ta hrana nije mnogo skuplja ako imaš dobru dijetu (dosta povrca i voca, povremeno meso). Čak bi se usudio reći da spretan covek može jeftinije i zdravije da prođe u Whole Foods-u ili Trader Joe-u nego nespretan u Safeway-u i Albertson-u.

Slično je i sa vezbanjem (trcanje, teretana) koje se strahovito isplati finansijski na duge staze a bolje i izgledas.

O pusenju i da ne govorim -- no brainer jer paklo cigara se priblizava $5 tako da pre nego sto i pomislis o zdravlju pomislis o dzepu i odustanes...

Sistem te tera na dobre navike. To je isto dobro ovde. Naravno, ako si dovoljno pametan da uocis to.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

> (...) placas svaki mesec a oni ti vracaju 2-3% (ovo nema nigde još uvek samo u USA ovakve kartice postoje, pogledati AMEX BLUE kao i Capital One
> Cashback karticu)
>> hehehe, ovo jeste tačno ali mi je smesno za ovo zaradjivanje sa cashback

Prva poenta je da placas *svaki* mesec sve i da ne dozvolis da te uhvate da platis kamatu.

Druga poenta je da je to novac na koji se ne placa porez (jer porez na promet si već platio prilkom kupovine karticom a kupovao si svojim ličnim oporezovanim parama).

Treca poenta je opet biti strateski strpljiv. Smesno jeste na dnevnom i nedeljnom nivou. Međutim 15 godina ovde ja sam u proesku oko $800 svake godine dobijao ovako nazad i to je sada meni 15 x $800 = $12000 sto je skoro jedan nov auto.

Ja ne znam bolji finansijski deal od ovoga. Nazalost, ovo se bazira na tome da masa ljudi (99%) ne placa na vreme i onda firma koja izdaje kartice ima racun da drzi mene kao klijenta i da mi placa to jer drugi placaju za mene. Sa krizom se ovo možda promeni i te kartice se ukinu ali kako neko rece gore u međuvremenu nadji svaku malu rupu da iskoristis sistem...
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Dalje se preplice diskusija i razmena misljenja tako da to mozete citati na http://www3.serbiancafe.com/lat/disk...eriku.html?103
Mislim da je ovo sve zgodno kao svojevrsni template.

[lenhi]

Prvobitno poslao korisnik nemili

Evo i ja sam malopre video tu temu na serbiancafe-u: http://www3.serbiancafe.com/lat/disk...eriku.html?103

Lenhi ako nemas nista protiv samo bih se nadovezao na copy-paste, mislim da je korisno i vrlo detaljno vidjenje, pa neka bude i na ovom forumu.

> Šta se podrazumeva pod tim pojmom „dobar posao” u USA?

Po meni, dakle ovo je moje mišljenje samo, dobar posao u usa treba da ima sledeće osobine:

PRVO I OSNOVNO je da MORATE da radite u SVOJOJ struci. Sto pre pocnete da gradite rezime i ime u struci iz koje ste obrazovani to ćete pre dostici bolje plate i bolje krugove ljudi i firme. Inzenjer koji raznosi pice ili doktor koji radi kao medicinski brat bez namere da nostrifikuje BOLJE DA SE VRATE. Imate jednu kartu, to je vase obrazovanje i MORATE da igrate na nju od početka maksimalno.

Kada smo ovo shvatili, posao dalje mora da je:

Dobar za fizicko zdravlje
- „white collar” (znaci, kancelarijski rad)
- tu spada masa usluznih delatnosti, ali i programiranje, lekari, advokati, prosvetni radnici
- da ne moras da nosis teske terete
- da ne moras da radis *skoro stalno* nocu, vikendima, praznicima (svuda ocekuj da ponekad moras)
- da ne moras da vozis daleko da bi radio (kola se habaju, benzin se trosi, mogućnost nesrece raste eksponencijalno sa miljazom)

Dobar za phsihicko zdravlje:
- da radis sa ljudima koji su slični tebi
- da idete zajedno na rucak i da se zezate i pricate o svemu
- da ima dosta pravih amerikanaca od kojih možeš dosta nauciti engleski ali i ponasanje, body language i kulturoloske stvari koje ne znaš kao emigrant
- da ti je sef OK, da se uklapate
- da ne moras *stalno* da budes u pripravnosti i da te neko aka (nosenje pagera, stalno te zovu… ovo je ok ako radis u smenama ali ne sme stalno da bude)

Da ima minimalne beneficije:
- zdravstveno osiguranje (sa mogućnoscu osiguravanja cele familije a ne samo zaposlenog). Zatim,
- penzioni 401K plan u kome ti firma procentualno „match”-uje tvoja ulaganja (sto vise to bolje).
- barem 10 radnih dana odmora (sa mogućnosti povecanja broja dana sa rastom staza)
- minimum 7 dana placenih praznika (2 4th July, 2 Thanksgiving, 3 Christmas & New Year)
- dobar maternity plan ako si zensko i hoćeš da rodis dok si u toj firmi
- sve preko ovoga ako imate znajte da vam je firma ODLICNA

PLATA DOLAZI NA SAMOM KRAJU. Ako je sve ovo gore ovako prihvatite posao sa bilo kojom platom (trziste je definisalo minimalnu platu ionako ispod koje necete dobiti i koja nije deal-breaker ako je sve ostalo OK POGOTOVU ako vam je PRVI posao u pitanju; kasnije ćete već sami iz početnog posla i proucavanja prica i ponasanja drugih ljudi i sami nauciti da pregovarate i da se prodate (body language, znanje idioma jezika... ono sto nas covek zove „prodavanje muda za bubrege” a ovde to zovu „negotiating skills”)).

Ako je firma korektna a platila vas je malo, to će brzo biti ispravljeno. Ako je firma nekorektna steci ćete mnoga iskustva u lepom okruzenju i sami već naći nešto bolje kada dodje trenutak.

Potpisujem ovo!
Mislim da je to ispravan način razmišljanja!
E sad koliko u tome može čovjek uspjeti, zavisi od dosta faktora, ai mislim da je neka pravilna vodilja!

Taj copy/paste sam uradio najviše zbog vas koji se sad približavate razgovorima u ambasadi. Samo sam htio jedno iskustvo preneti ljudima sa našeg foruma, pa neka tumači svako na svoj način.
Pozdrav!

[nemili]

Prvobitno poslao korisnik lenhi

Taj copy/paste sam uradio najviše zbog vas koji se sad približavate razgovorima u ambasadi. Samo sam htio jedno iskustvo preneti ljudima sa našeg foruma, pa neka tumači svako na svoj način.
Pozdrav!

Kamo srece da se svi priblizavamo razgovoru! Jos nisam ni izvucen, ali ocekujem da cu biti, tako da je sve ovo priprema , pa makar odlazak bio i na neki drugi nacin...

Covek je napisao referat, svidelo se to nekom ili ne. Verovatno da ima stvari koje su preterano istaknute, neke koje mozda neko od nas nece ni uociti, kao i neke koje nekome nisu bitne kada pojednostavi stvari. Ali dobra stvar je da su tu na "tapetu", posebno zbog clanova kao sto je konislav. Vise aspekata zivota je opisano i skrenuta paznja da dobre i lose stvari i pojave i drustvu.
Moja jedina zamerka i ono sto mi se nije svidelo je isticanje kako si tamo nebitan i tvoj zivot nista ne znaci, dok si ovde satro "mnogo vazan" i sve te neke nostalgicne stvari koje nedostaju. To je sve individualno i tamo i ovde i bilo gde na svetu. Takodje i to sa kime ces da se druzis, da li si samo sa Srbima, Amerikancima, Kinezima....je stvar izbora, sirokih shvatanja (i njih i tebe) i toga kakav je ko covek a ne koje je boje koze, vere ili statusnog nivoa.

[lenhi]

On se uglavnom i fokusireao na negativne pojave, dok o pozitivnim nije puno rekao, što i sam kaže.
Bitno je saslušati priču, pa vidjeti kojih je on očekivanja, prihoda, razmišljanja... odnosno izvući suštinu, a onda sebe upoređivati sa tom pričom ako želiš.
Niko nije obavezan svačiju priču uvažiti ni identifikovati se sa njom, ali je dobro saslušati zbog sklapanja kockica u svojoj glavi tj. radi sebe.
Ma izvući će te garant!
Evo osjećam da će mene il tebe da izvuku recimo na neki jači pravoslavni praznik kao dreadnota!

[dreamerns]

Covek jeste u pravu sa svim onim sto je rekao. To jeste tako kada pogledas, ali kao sto je i sam napomenuo neki ljudi su ovde srecni i ne razmisljaju o tim stvarima. Kada bi covek krenuo o Srbiji da plevi najlosije stvari, spisak bi isto tako bio podugacak. Takodje, ima naravno i mnogo lepih stvari i on ih je sam i naveo. Ovde moze biti raj ako uspes i kolicina novca kojom mozes naplatiti svoj rad moze biti vise nego bezobrazna. Mozes naplatiti i milion sat vremena posla (ako do toga dodjes). Jednostavno nema granice. Isto tako, ako se nadjes na suprotnoj strani.....mozes pasti jako nisko i jako gadno. Ja licno mislim da vredan i strucan covek u svom poslu ne padne na bas niske grane, ali ono sto je najgore je da mozes ceo zivot stedeti neke parice, raditi i steci nesto....i onda nakon 20-30 godina rada da ti se nesto gadno desi (bolest ili sl) da za jedan dan puknes na najnize grane. Da ti penzion fond ode u 3 pm za jedan dan (jer je pala berza bas kada treba da ga podignes). Da si osudjen da radis u 70 godini i sl. To je ono cega se ljudi ovde najvise i plase.

[nemili]

Prvobitno poslao korisnik lenhi

On se uglavnom i fokusireao na negativne pojave, dok o pozitivnim nije puno rekao, što i sam kaže.
Bitno je saslušati priču, pa vidjeti kojih je on očekivanja, prihoda, razmišljanja... odnosno izvući suštinu, a onda sebe upoređivati sa tom pričom ako želiš.
Niko nije obavezan svačiju priču uvažiti ni identifikovati se sa njom, ali je dobro saslušati zbog sklapanja kockica u svojoj glavi tj. radi sebe.
Ma izvući će te garant!
Evo osjećam da će mene il tebe da izvuku recimo na neki jači pravoslavni praznik kao dreadnota!

Upravo to, svako slaze puzzle u svojoj glavi. Ne treba se uhvatiti jednog slucaja ili jednog misljenja kao pijan plota.
E nadam se da cemo sledece godine na danasnji datum, moju Slavu Sv. Alimpija , sedeti na razgovoru za vizu u ambasadi. "Cudni su putevi gospodnji".

[American dream]

ovo je samo moje mišljenje ali evo pišem ga da mi neko uzvrati pa me možda navede na drugačiji put.

Ne postoje tzv. „safety nets” niti će ti iko pomoći da se snadjes u bilo cemu. Ovde se ocekuje da sam sve planiras od toga šta ćeš jesti (od pomije od burgera za 99c do organic hrane) pa do toga gde će ti i u kakvu skolu dete ići, kakvu ćeš imati penziju i sl. Ta strateska planiranja su nešto na šta nas covek nije navikao.

slažem se, naš čovjek nije naučen da se brine sam za sebe. uvijek mu je kriva država, vlada, ovi, oni... posljedica komunizma i socijalizma

Dolazak u USA je ogromna odluka, zivot je ovde potpuno drugaciji nego u Evropi po socijalnim normama i sl. Ovde je apsolutno necuveno da dodjes kod nekoga a da se prethodno ne najavis. Takođe, ovde se ljudi ne druže po prostornoj blizini („komsije”) nego po klasnoj pripadnosti, rasi i novcu koji imaju. To je takođe teško shvatiti nekome ko je dosao iz Jugoslavije/Srbije.

nekulturno je doći nekome bez najave i to potpuno podržavam. ljudi su se uvijek družili sa sebi sličnima (financijski, intelektualno...) što nikako ne znači da ja uzvisujem bogate niti omaložavam siromašne. jednostavno imaju najviše dodirnih točaka.

Rodbinske veze skoro da ne postoje. Jedan brat može biti milioner a drugi beskucnik. Objasnjenje je da je svako imao svoju sansu, jedan iskoristio a drugi ne. Ovde kada se vidi beskucnik na ulici svi kažu „njegov problem” a čini mi se u vecini ostatka sveta se to smatra drustvenim problemom.

činjenica je da su većina beskućnika ilegalci, drogeraši, alkoholičari...ljudi koji nemogu financirati svoje poroke. naravno da ima i onih koji su na ulici završili zbog raznoraznih bolesti, bankrota itd ali opet svi mogu raditi na zdravijem životu, i ponašati se odgovorno prema svojim novcima i svesti rizik na minimum. naravno ostaje i postotak beskućnika koji nisu svojom krivicom završili na ulici ali on je itekako manji nego što se prikazuje.

Razdaljine su ogromne. Biti jako blizu nekoga za često druzenje je sve do sat voznje. Biti blizu da se posecujete par puta godisnje je do na 2-3 sata avionom. U vecini delova amerike skoro ništa se ne može obaviti peske. Ne postoji „sidjem dole po hleb i mleko” nego se ide jednom nedeljno, vozi se 30-45 min do velike prodavnice u kojoj se kupi sve za nedelju dana. Sve ostalo je neracionalno gubljenje vremena i benzina.

da ako si na teritoriju koji ima malu naseljenost. ako si u većem gradu ne vidim razlog niti za kupnju auta na početku.

1. Amerika = dobrovoljno ropstvo
2. Amerika = opportunity, not entitlement

1. za one koji pate za titom i njegovim vremenom
2. za one koji žele u svom životu postići, vidjeti, doživjeti nešto lijepše od komunističkog poretka

Ljudi se ovde druže po enklavama. Indijci sa svojima, kinezi sa svojima, ameri belci sa svojima. 99% kontakta između enklava se ostvaruje u poslovnom okruzenju gde su svi maksimalno politicki korektni ali nikad ne znaš šta stvarno misle o tebi. Pozvati nekog privatno a da radis sa istim je jako retko, jedino ako se izuzetno uklapate. Ali znaj da ti to ne kupuje nikakve poene kod njega na poslu i da će te lako otpustiti ili iskritikovati pred svima ma kako se privatno druzili. Neko to zove „egalitarian meritocracy”. Svi smo isti i vredimo iskljucivo onoliko koliko doprinosimo na radnom mestu.

uopće me ne interesira što netko misli o meni privatno. bitno da je profesionalan. da me na poslu ne tlači, ne omalovažava, ne izrabljuje i kad dođem nekoj teti na šalter da mi se obrati profesionalno a ne kao da to nije njen posao.

Ljudi su ovde commodity. Potrosna roba. Covek ovde ne vredi ništa. Ako nestanes, sutra na poslu će te zameniti jedan od 100000 indijaca, kineza... Ogromna razlika u odnosu na manje zemlje gde je svaka jedinka dragocena jer je ljudi te nacije malo. Ovde ne postoji nacija.

radnici koji znaju svoj posao itekako su važni, brzo napreduju, zadovoljni su zadovoljan je poslodavac. ostali su itekako zamjenjivi.
i velikim zemljama je svaka jedinka dragocjena. evo ti primjer kina. zašto? pa zato što velika većina radi u nenormalnim uvjetima nenormalni posao za 2$ po danu.

Pojam predsednika ovde je smesan. Predsednik sluzi da bi sklonio paznju sa prave vlasti. Trenutno je to Obama jer je narod hteo nešto novo, nešto sveze. Nebitno. Bilo ko da je isto će biti ponasanje amerike sve dok se ne desi neka korenita revolucija.

pa nebi baš reko da je tako. ovo mi vuće na alex jones zavjere i tvrdnje da svijet vode 5 amerikanaca. ne bih pisao o kome je riječ jer navodno su tak jaki da se bojim da mi ne demoliraju šanse za vizu ako vide ovaj post.

Obama je obecao povlacenje trupa a evo salje 30000 novih u avganistan. To je samo jedan primer.

kada pogledate objektivno, povlačenje trupa u ovom trenutku značilo bi da su dosad stradali vojnici uzalud ginuli.

Pojam demokratije ovde je smesan. U početku se ljudi izaberu nekim procesom u kome uglavnom pobedi onaj koji ima najviše novca. Onda kada taj ode u Washington, prestaje svaka veza istog sa glasackim telom i preuzimaju ga lobisti koji mu daju novac da bi on u senatu ili kongresu glasao onako kako oni hoće. Zbog toga je teško ista fundamentalno promeniti ovde kroz sistem i zato je amerika jako politicki stabilna. Demokrate i republikanci su nedavno opisani kao WWF wrestlers -- tuku se u ringu ali van ringa idu zajedno na pice. Svi oni u principu samo hoće da iskoriste mandat da dobiju sto vise para za partiju od lobista i da izgrade ime kako bi kasnije mogli da naplacuju public speeches (Klinton recimo trazi $40000 po govoru, ostali manje ali to je ono kada vidite da neki bivši politicar drzi govor novoj generaciji Yale MBA graduates, oni od toga žive posle i dobro naplacuju).

tako bi i trebalo biti. političar treba biti profesionalac. to ako se ljudi ne slažu u profesionalnom životu ne znači da se u privatnom moraju mrziti.
clinton naplaćuje svoje govore isto kao i svi direktori velikih poduzeća, ostali političari... pa zašto i nebi. kapitalizam je kapitalizam. prodaje se sve što ima kupca.

Uporediti to sa situacijom u staroj Jugoslaviji gde je bilo obrnuto: mogao si da pljujes sefa i firmu koliko si hteo i nisi mogao dobiti otkaz ali zato nisi smeo ništa javno protiv Tita i partije. Po meni je to isto s.... Zato u USA retko imate bilo kakve velike demonstracije ili incidente a da nisu na rasnom osnovu (kada se crnci pobune i sl.). Ova sica po Berkliju što se desava i sl. to je smesno obzirom koliko je velika ova zemlja. U Beogradskim demonstracijama svojevremeno je ucestvovalo maltene 10% stanovnistva Srbije npr.

mogao si ako si bio u partiji i imao zaleđe.

kako da nema, nemogu si zamisliti da bi u centru zagreba ili beograda bio dopušten prosvjed protiv predsjednika ili premjera.

Međutim, ljudima treba malo da bi bili srećni. Ko ima OK posao, porodicu i putuje jednom godisnje u Srbiju na odmor taj je uglavnom srećan a o ovim gore stvarima i ne razmišlja…

nemam nikoga iz familije u usa ali još nikad nisam čuo da se netko vratio na balkan zato što nije uspio u americi.
evo baš prije 2 mjeseca, familija od mog kuma, došao gospodin ovdje nakon punih 25 godina u posjetu. kaže da je tamo teško, ali da ne vidi jedan jedini razlog da se vrati u hrvatsku.

Ogromna vecina „obične” populacije ovde kao i svi imigranti potpuno zasnivaju svoj zivot na ova dva koncepta. Spojeni u jednu recenicu oni definisu preovladavajucu *nadu* među tim srednjim i nizim slojevima da ćeš, bez obzira ko si, kakav si i odakle si, ako samo radis posteno i mnogo *naporno*, na kraju nešto super da ti se desi. To je inače klasicna definicija americkog sna gde se to „super” dodatno na kraju svodi na kupovinu kuce kao simbola uspeha i definicije lične imovine.

nažalost imigranti trebaju puno više raditi nego ameri za manju plaču. zato npr i članice eu vole uvoziti radnu snagu, jer ih manje plaćaju a i imegranti su tihi i ne bune se.

Digresija: kuca ovde nikad nije tvoja. Ko ima kucu mora da placa porez na nju. Ako ne platis država može da ti je oduzme. Dakle, vecno placas državi privilegiju da stanujes u sopstvenoj kuci (uporediti sa Kinom gde ne možeš da imaš nekretninu nego samo kupujes stanarsko pravo na 99 god. i sl.). Uporediti isto sa nekim evropskim zemljama gde porez na nekretnine ili ne postoji (npr. Slovenija) ili gde postoji samo ako ne stanujes u istoj (npr. Austrija). Ovaj porez je uveden da ne možeš da se opustis kada čak i kesiras kucu nego moras i dalje da radis i budes deo sistema da bi placao porez na nju.

teško se to može usporediti s kinom. možda bi na to trebalo gledati kao i na porez na pokretnine. npr godišnje plačaš pri registraciji poreze i namete i ako ih ne platiš, nemaš pravo voziti auto.



kažem, ovo je samo moj pogled na stvari. ne znači da je potpuno ispravan ali znači da se navedeni post može gledati i na malo drugačiji način.

[barajevo31]

Pročitao sam čitav thread na SC-u. Po komentarima sudeći, bolje ne ići tamo kao programer jer će te pojesti konkurenti - jeftina radna snaga Azije. A i ostale poslove je teško naći. Pa se opet postavlja pitanje, koliko para poneti? A koliko je obavezno ostati u Americi posle dobijanja zelene karte tj. odlaska odavde, pre nego što se vratimo? Znam da postoji neki limit, ali ne znam tačno koliki je.

[nevena]

Prvobitno poslao korisnik barajevo31

A koliko je obavezno ostati u Americi posle dobijanja zelene karte tj. odlaska odavde, pre nego što se vratimo? Znam da postoji neki limit, ali ne znam tačno koliki je.

koliko znam, ne postoji ograničenje u tom smislu, čim dobiješ svoj SSN i GC možeš napustiti teritoriju US- poenta je da nakon toga ne budeš odsutan duže od šest meseci, mada u izvesnim slušajevima taj se rok može prolongirati na godinu dana (što podrazumeva određene procedure i posebnu dokumentaciju)

teoretski, ovo jeste izvodivo, mada u finansijkom smislu smatram da održavanje GC povremenim dolascima/odlascima, na svakih šest meseci, nije isplativo.

[el magico]

Prvobitno poslao korisnik nevena

koliko znam, ne postoji ograničenje u tom smislu, čim dobiješ svoj SSN i GC možeš napustiti teritoriju US- poenta je da nakon toga ne budeš odsutan duže od šest meseci, mada u izvesnim slušajevima taj se rok može prolongirati na godinu dana (što podrazumeva određene procedure i posebnu dokumentaciju)

teoretski, ovo jeste izvodivo, mada u finansijkom smislu smatram da održavanje GC povremenim dolascima/odlascima, na svakih šest meseci, nije isplativo.

koliko sam shvatio, u prvih pet godina, moras 3.5 provesti u US kako bi odrzao GC i aplicirao za drzavljanstvo.