Utisci o stanovnicima SAD

[ejpril88]

Pretražila sam ceo forum i nisam našla temu posvećenu utiscima o Amerikancima i pripadnicima drugih nacionalnosti koji žive u SAD. Volela bih da oni koji su već u Americi napišu par redova o tome. Od više ljudi sam čula komentare tipa "na druženje zaboravi, oni su svi ljubazni na površini ali ne očekuj da ćeš sklopiti prijateljstvo", a ja nekako smatram da sigurno ima i ovakvih i onakvih ljudi, kao i svuda. Takođe sam čula više komentara kako su Meksikanci najsličniji nama i kako je s njima lakše zbližiti se nego sa Amerima.

[Magelan]

Prvobitno poslao korisnik ejpril88

Pretražila sam ceo forum i nisam našla temu posvećenu utiscima o Amerikancima i pripadnicima drugih nacionalnosti koji žive u SAD. Volela bih da oni koji su već u Americi napišu par redova o tome. Od više ljudi sam čula komentare tipa "na druženje zaboravi, oni su svi ljubazni na površini ali ne očekuj da ćeš sklopiti prijateljstvo", a ja nekako smatram da sigurno ima i ovakvih i onakvih ljudi, kao i svuda. Takođe sam čula više komentara kako su Meksikanci najsličniji nama i kako je s njima lakše zbližiti se nego sa Amerima.

Tesko je napraviti objektivni osvrt na ovu tematiku, a ne uci u generalizovanje sto i nije zahvalno. Niti smo svi mi koji emigriramo isti, a o njima, amerima, da i ne govorim.

Sto se CHGO tice, recimo da sam, pored par nasih ljudi, imao i poljake, latino, afrikance i par amera u krugu prijatelja.
Poljaci su slicni nama.
Latino - definitivno jer imaju mnogo slicniju kulturu nama nego anglosaksoncima. Latino me cesto podsete na Grke.
Afro-Amerikanci cesto umeju da budu vrlo pristupacni, mada u startu umeju da pokazu "guard". 95% mojih bolnicarki na poslu su bile crne i bile su skroz ok kada su se opustile i videle da ih ne cimam za sitnice.
Afrikanci - dakle ne African-American nego imigranti iz Afrike. Recimo da je meni ova ekipa najvise "legla", pogotvo ljudi iz Gane i Nigerije. Kapiram da je to zato sto su isto imigranti i prosli su isto sto i mi pa imaju jako slican nacin razmisljanja i pristup stvarima.
Azijati - ima ih raznih. Imao sam najvise kontakta sa filipincima. Iskustva su mahom bila pozitivna. Filipinci konkretno nisu bas tipicni azijati, vise vuku na latino kulturoloski (ipak su Filipini bili pod Spanijom 333 godine). Najbolja koleginica/drugarica sa posla je iz Juzne Koreje i ona je recimo meni super Radila je sa nama i jedna vijetnamka koja je opicena 300%

Rodjeni - beli Ameri... Opsti je utisak da jesu hladni i nezainteresovani. Medjutim, kako ni oni svi nisu isti, dodje se brzo do zakljucka da ima medju njima materijala za druzenje. Treba samo naici na one koji nama licno, karakterom, odgovaraju...

Chicago... To je jedan poseban svet... Za punih 5 godina provedenih u tom gradu, moj kontakt se mahom svodio na imigrante i manjine... Tek po koji rodjeni Amer... Na poslu je 90% koeginica/kolega medicinskih sestara-tehnicara bila ekipa sa Filipina (ostalo po jedno iz: Juzna Koreja, Vijetnam, Gana, Nigerija, Haiti, Puerto Rico i ja - Srbija ), dok su bolnicarke bilo Afro-American. Posao pre toga pri zdravstvenom osiguranju - mahom Indija i Pakistan... U trucking-u su sve bili nasi - Balkan... Dakle po vecim gradovima, bar po ovim strukama kojima sam se ja bavio, rodjenih amera gotovo da nema...

[vuxanne]

Zar nisu Ameri svi koji imaju Americko drzavljanstvo? Njih ima zilion vrsta, podela, razlicitog su porekla i ostalo... Razliciti ljudi sre razlicito i druze... Razlicite generacije se razlicito druze. Sto matoris, to ti i druzenja budu drugacija... Meni trenutno su druzenja cesto ili na poslu uz kafu ili rucak, ili posle posla uz igranje dece (playdates)... Jer imam dete jedince od pet godina.

[ejpril88]

Vuxanne, kakvi su ti utisci o ljudima? Da li imate neke bliske prijatelje sa kojima se posećujete po kućama? Svi kukaju kako su ljudi hladni, navodno im je stalo samo do materijalnog bla bla a ja se sve nadam da su to predrasude.

[vuxanne]

Prvobitno poslao korisnik ejpril88

Vuxanne, kakvi su ti utisci o ljudima? Da li imate neke bliske prijatelje sa kojima se posećujete po kućama? Svi kukaju kako su ljudi hladni, navodno im je stalo samo do materijalnog bla bla a ja se sve nadam da su to predrasude.

Naravno da imam. Amerikance rodjene u inostranstvu doduse. Ja sam doduse u fazi sad playdates pa su posete po kucama vecinom oko igranja dece. Idemo i na proslave tipa Dan Nezavisnosti, Dan Zahvalnosti i slicno...

Obicno internacionalci nadju neku svoju ekipu, ako zivis blizu nekih Balkanaca, obicno se mnogi druze jedni s drugima. Ja se vecinom druzim preko dece i sa ljudima sa posla. Za kucne posete ionako nemam puno vremena, dobre su u maloj meri sto se mene tice jednim nedekjno za vikend. Moj posao je veoma zahtevan tako da nemam previse vremena da gostim ljude i glumim super domacicu a to ti je uvek i reciprocno.

Zato ovde imas ceste forme druzenja vezane za neke aktivnosti, npr posete muzejima, odlazak na setnje...I slicno.

Mene je u Srbiji pocelo da smara to sto zivim u centru i sto mi cesto jutro pocinje javljanjem na interfon, a dan se zavrsava zakljucavanjem vrata iza poslednjeg gosta. Ovde mi vise prija to sto ti ljudi unapred najavljuju i druzenja se planiranju.

Ali opet ja imam 40 godina a ne 20 i nesto. Ovde sam od 31-e. Ako si ti 88'o sad imas 27... Ja sam tad radila vec dve godine, zivela sa mladjom sestrom... Vecina dana mi je bila druzenje, ispijanje kafa, izlasci, setnje... Nakon posla. Sad nemam vremena za toliko socijalne interakcije...

Meni licno prijaju za druzenje ljudi iz Evrope, Latino porekla a boga mi i Indijci. Imam i Amera poznanika ali me nekad umara sto moram da pazim kako izgovaram reci, sa strancima pricam Serbenglish i no frks. Doduse moji prijatelji po default-u imaju ista interesovanja kao ja - zanimanje veciti streber. Tako da medju nama ma odakle bili ima mnogo slicnosti. Pogotovu medju dodjosima koji prolaze kroz slicne stvari.. Moguce da si ovde podeljen u cluster- e i da nekad cesto stupas u kontakt sa sebi slicnim slojevima ljudi. Bar neki stalniji kontakt.

[ejpril88]

Vuxanne, hvala ti puno na utiscima. Da, imam 27 godina ali nikad nisam bila nešto posebno u fazonu izlazaka, po klubovima ne idem, više volim kućna druženja u malom krugu prijatelja, bioskope, pozorišta, muzeje i slično. Tako da mi se sviđa sve što pišeš Kućne posete jednom nedeljno mi zvuče super. Pitala sam te sve ovo jer me nerviraju ljudi koji predstavljaju Amere kao robote maltene.

[vuxanne]

Prvobitno poslao korisnik ejpril88

Vuxanne, hvala ti puno na utiscima. Da, imam 27 godina ali nikad nisam bila nešto posebno u fazonu izlazaka, po klubovima ne idem, više volim kućna druženja u malom krugu prijatelja, bioskope, pozorišta, muzeje i slično. Tako da mi se sviđa sve što pišeš Kućne posete jednom nedeljno mi zvuče super. Pitala sam te sve ovo jer me nerviraju ljudi koji predstavljaju Amere kao robote maltene.

Ja licno mislim da je sve do coveka. Ja sam oduvek bila ekstremno drustvena, ovde me je neko definisao ako "social butterfly". Naravno sve zavisi gde si. Ja sam se u malom mestu u Midwestu osecala kao pala sa Marsa. Da nisam imala porodicu pored sebe, ne bi izdrzala tamo ni nedelju dana. Sad sam u vecem gradu...

[ejpril88]

Ja takođe nisam za male gradove, zato mislim da je Čikago dobar izbor. Tamo imam poznanicu, a i dopada mi se miks različitih kultura. Mada, planiram da konkurišem za doktorske, a kampusi su uglavnom u manjim gradovima. Ko zna gde ću završiti.

[vuxanne]

Prvobitno poslao korisnik ejpril88

Ja takođe nisam za male gradove, zato mislim da je Čikago dobar izbor. Tamo imam poznanicu, a i dopada mi se miks različitih kultura. Mada, planiram da konkurišem za doktorske, a kampusi su uglavnom u manjim gradovima. Ko zna gde ću završiti.

Doktorske ne traju ceo zivot i gde god da odes upoznaces brdo ostalih koji su u slicnoj zivotnoj prici.

[Aura]

Da se malo izjadam o utiscima ljudi s kojima sam u dodiru Idem na casove na collegu i kad god nekog upoznam i kroz pricu pita me s kim zivim, kazem ja i suprug, onda pitanje imamo li djece i kazem da nemamo. E onda slijedi nezaobilazno pitanje, a sto nemamo djece? Stvarno mi pocinje ici na zivce da me random ljudi pitaju to i da im trebam obrazloziti razlog sto mi to nemamo dijete. Mozes misliti. Ljubazno odgovorim da budemo mozda nekad u buducnosti i da smo jos mladi i trenutno ne osjecamo potrebu za taj korak, ali ne vidim da se to shvati kao normalan odgovor. Iskreno sam mislila da je ovako intimno zabadanje nosa najvise prisutno u nasim krajevima exYu ali ni ovdje nisam postedjena. Ako sve nije po nekim nametnutim zivotnim normama: vjencani, djeca, kuca, ljubimci, oboje rade pristojne poslove, voze se auta, itd. odmah zacudjena i dodatna ispitivanja a kako to i sto to tako kod nas. Mislim, nije sporno sto neko pita da nakon odgovora to shvati normalno i sve super, ali ne, tacno vidis reakciju predrasude, stereotipa, zacudjenosti, da ne kazem i neumjesnih komentara. Ovo najvise dozivljavam od internacionalnih studenata (Meksiko, Middle East, Azijati, tu i tamo poneki Europljani, nemam nikog on naseg naroda sa Balkana) i ponekih rodjenih Amerikanaca.
Majketimile, jucer dobijem sokantnu reakciju sto rekoh da dolazim u skolu busem. Kazem da mi je zaista zgodno, sjednem na stanici ispred zgrade, linija pici direktno da ne moram ni presjedat, 15 minuta i pred collegom sam. Plus semester pass i besplatna voznja. Ali ne, komentar je da voznja busem bas i nije sigurna, siromasni ljudi, crnci, kriminal i tako to, pa potom pitanje imam li auto. Imam kazem, i stvarno ne vidim logiku da se tlacim saobracajem i parkingom kad mi je dolazak busem sasvim praktican. Ostadose i dalje skepticni mojim odgovorom.... Milioniti je grad, public transportation je pristojan kao i erije kojima se krecem, katkad im objasnjavam da u Europi narod dosta koristi gradski prevoz i da se takodje puno hoda pjesice i da i ja uzivam u tome ali rijetki to i shvate, samo sveto auto je jedino vrijedno spomena. Eto to mi smeta i muz mi savjetuje da na takve nebuloze budem ironicna i dajem blesave odgovore
Imate li i vi slicnih dozivljaja i kako se nosite s tim?